Светско првенство во атлетика 2013
Светско првенство во атлетика 2013 | |
---|---|
Домаќин | Москва, Русија |
Дата | 10–18 август 2013 |
Главен Стадион | Стадион Лужники |
Нации | 206[1] |
14. Светско првенство во атлетика беше одржано во Москва, Русија од 10 до 18 август 2013. Првенството беше одржано на олимпискиот Стадион Лужники кој е со капацитет од 78,360 места.
За првпат по 2001 година, Русија застана на врвот на табелата на медали, освојувајќи седум златни медали, додека пак САД беа најодликувана нација на првенството со вкупно освоени 25 медали.
Јусејн Болт и Шели-Ен Фрејзер-Прајс од Јамајка беа најуспешни спортисти на првенството со освоени три златни медали. Со освоените три златни медали, Болт влезе во историјата како најуспешен спортист на светските првенства со вкупно освоени 8 златни и 2 сребрени медали.
Избор на домаќин[уреди | уреди извор]
Откако поминал рокот за поднесување на пријава за организирање на првенството на 1 декември 2006, четири градови (Барселона, Бризбејн, Москва и Гетеборг) влегле во трката за град домаќин на првенството .[2] Еден месец подоцна, Гетеборг ја повлекол својата кандидатура, наведувајќи недостиг на финансиска поддршка од Шведската влада.[3] Светската атлетска федерација (IAAF) на конгресот во Момбаса, (Кенија) на 27 март 2007 објавила дека градот Москва ја добил организацијата на првенството.[4] Претходно градот бил домаќин на Летните олимписки игри 1980 и на Светското првенство во атлетика во сала 2006.[2]
Распоред на натпреварување[уреди | уреди извор]
К | Квалификации | Г | Квалификациски групи | ½ | Полуфинале | Ф | Финале |
Датум → | Саб 10 | Нед 11 | Пон 12 | Вто 13 | Сре 14 | Чет 15 | Пет 16 | Саб 17 | Нед 18 | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Дисциплина ↓ | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | |||
100 м | К | Г | ½ | Ф | |||||||||||||||||
200 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
400 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
800 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
1500 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
5000 м | Г | Ф | |||||||||||||||||||
10,000 м | Ф | ||||||||||||||||||||
Маратон | Ф | ||||||||||||||||||||
110 м со пречки | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
400 м со пречки | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
3000 м со препреки | Г | Ф | |||||||||||||||||||
4 × 100 м штафета | Г | Ф | |||||||||||||||||||
4 × 400 м штафета | Г | Ф | |||||||||||||||||||
20 км одење | Ф | ||||||||||||||||||||
50 км одење | Ф | ||||||||||||||||||||
Скок во далечина | К | Ф | |||||||||||||||||||
Трискок | К | Ф | |||||||||||||||||||
Скок во височина | К | Ф | |||||||||||||||||||
Скок со стап | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање ѓуле | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање диск | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање кладиво | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање копје | К | Ф | |||||||||||||||||||
Десетобој | Ф |
Датум → | Саб 10 | Нед 11 | Пон 12 | Вто 13 | Сре 14 | Чет 15 | Пет 16 | Саб 17 | Нед 18 | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Дисциплина ↓ | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | У | В | |||
100 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
200 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
400 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
800 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
1500 м | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
5000 м | Г | Ф | |||||||||||||||||||
10,000 м | Ф | ||||||||||||||||||||
Маратон | Ф | ||||||||||||||||||||
100 м со пречки | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
400 м со пречки | Г | ½ | Ф | ||||||||||||||||||
3000 м со препреки | Г | Ф | |||||||||||||||||||
4 × 100 м штафета | Г | Ф | |||||||||||||||||||
4 × 400 м штафета | Г | Ф | |||||||||||||||||||
20 км одење | Ф | ||||||||||||||||||||
Скок во далечина | К | Ф | |||||||||||||||||||
Трискок | К | Ф | |||||||||||||||||||
Скок во височина | К | Ф | |||||||||||||||||||
Скок со стап | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање ѓуле | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање диск | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање кладиво | К | Ф | |||||||||||||||||||
Фрлање копје | К | Ф | |||||||||||||||||||
Седмобој | Ф |
Резултати[уреди | уреди извор]
Мажи[уреди | уреди извор]
Патека[уреди | уреди извор]
Јусејн Болт од Јамајка се искачи на врвот на табелата на медали на сите времиња со освојувањето на трите златни медали. Тој победи на трките на 100 метри, 200 метри, како и на штафетната трка на 4x100 метри, каде штафетниот тим на Јамајка забележа победа над тимот на САД. По освоениот трет златен медал, Болт влезе во историјата со вкупно освоени 8 златни и 2 сребрени медали, поминувајќи го резулатот на Карл Луис од 8 златни, 1 сребрен, и 1 бронзен медал.[5] Џехју Гордон од Тринидад и Тобаго успеа да го освои златото пред Мајкл Тинсли за само една стотинка на трката на 400 метри со пречки. Ова беше прв златен медал за Тринидад и Тобаго по 1997 година. Емир Бекриќ го освои бронзениот медал, поставувајќи нов национален рекорд на Србија. Феликс Санчес, натпреварувајќи се за Доминиканската Република, исто така се пласира во финалето на 400 метри со пречки, забележувајќи го своето седмо финале по ред на светските првенства.
Британецот Мо Фарах забележа победи на трките на 5,000 и на 10.000 метри, со што стана само вториот човек во историјата кој ги овоил двете злата и на светските првенства и на олимписките игри. Единствен човек кој претходно тоа го имаше сторено беше Кенениса Бекеле од Етиопија.[6] Стивен Кипротич од Уганда ја прекина серијата на Кенијците која траеше од 2005 година, и успеа да го освои златото на маратонската трка. Етиопијанците Лелиса Десиса и Тадесе Тола завршија на второто и третото место редоследно.[7]
Поле[уреди | уреди извор]
Во дисциплината скок во височина, украинецот Богдан Бондаренко постави нов рекорд на првенствата со прескокнати 2.41 м и успеа да се закити со златниот медал. Мутаз Еса Баршим од Катар го освои сребрениот медал, додека пак Дерек Друин постави нов национален рекорд на Канада освојувајќи го бронзениот медал.[8] Французинот Теди Тамго успеа да го освои златниот медал во дисциплината трискок, со прескокнати 18.04 метри, и влезе во историјата на оваа дисциплина како трет спортист кој успеал да ја скокне границата од 18 метри.
Дисциплина | Злато | Сребро | Бронза | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Скок во височина подробно |
Украина (UKR) |
2.41 WL,CR, =NR |
Катар (QAT) |
2.38 | Канада (CAN) |
2.38 NR |
Скок со стап подробно |
Германија (GER) |
5.89 | Франција (FRA) |
5.89 | Германија (GER) |
5.82 |
Скок во далечина подробно |
Русија (RUS) |
8.56 WL,NR |
Холандија (NED) |
8.29 NR |
Мексико (MEX) |
8.27 |
Трискок подробно |
Франција (FRA) |
18.04 WL,NR |
Куба (CUB) |
17.68 | САД (USA) |
17.52 SB |
Фрлање ѓуле подробно |
Германија (GER) |
21.73 SB |
САД (USA) |
21.57 | Канада (CAN) |
21.34 SB |
Фрлање диск подробно |
Германија (GER) |
69.11 | Полска (POL) |
68.36 | Естонија (EST) |
65.19 |
Фрлање копје подробно |
Чешка (CZE) |
87.17 | Финска (FIN) |
87.07 | Русија (RUS) |
86.23 |
Фрлање кладиво подробно |
Полска (POL) |
81.97 WL,PB |
Унгарија (HUN) |
80.30 | Чешка (CZE) |
79.36 |
Десетобој подробно |
САД (USA) |
8809 WL |
Германија (GER) |
8670 PB |
Канада (CAN) |
8512 PB |
AR Рекорд на ареата| CR Рекорд на првенството | NR Национален рекорд | OR Олимписки рекорд | PB/PR Личен рекорд | SB Најдобро сезонава | WL Најдобро во светот (во дадена сезона) | WR Светски рекорд |
Жени[уреди | уреди извор]
Патека[уреди | уреди извор]
Шели-Ен Фрејзер-Прајс стана првата атлетичарка во историјата на светските првенства која успеала да ги освоите сите медали од спринтерските дисциплини. Таа заедно со штафетниот тим на Јамајка на 100 метри забележа нов рекорд на првенствата со резултат 41.29 секунди. Претходно, Фрејзер-Прајс успеа да се закити со златните медали на трките на 100 и 200 метри.[5] Во финалето на 200 метри, олимписката шампионка Алисон Феликс не ја заврши трката поради повреда на бутниот мускул. Во истата трка, фото-финишот одлучи дека Мјуриел Ахуре го добива сребрениот медал, пред бронзената Блесинг Окагбаре, откако двете атлетичарки трката ја завршија со идентичен резултат.[6]
Британката Кристин Охурогу победи на трката на 400 метри со нов национален рекорд од 49.41. Таа успеа да ја победи бранителката на златото Амантле Монтшо од Боцвана за само 4 илјадити делови од секундата во фото-финиш.[9] Зузана Хејнова го освои златото на трката на 400 метри со пречки и постави нов национален рекорд на Чешка. Јунис Сум од Кенија, ја освои својата прва голема титула, победувајќи ја олимписката шампионка Марија Савинова во трката на 800 метри.[5]
Поле[уреди | уреди извор]
Русинката Татјана Лисенко го освои златото во дисциплината фрлање кладиво постигнувајќи нов рекорд на светските првенства како и нов национален рекорд.[6] Катерин Ибаргуен и го донесе на Колумбија првото злато од светските првенства во атлетика, победувајќи во дисциплината трискок. Кристина Обергфел од Германија го освои своето прво светско злато во дисциплината фрлање копје.[5]
Дисциплина | Злато | Сребро | Бронза | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Скок во височина подробно |
Русија (RUS) |
2.03 PB |
САД (USA) |
2.00 | Русија (RUS) Шпанија (ESP) |
1.97 |
Скок со стап подробно |
Русија (RUS) |
4.89 SB |
САД (USA) |
4.82 | Куба (CUB) |
4.82 |
Скок во далечина подробно |
САД (USA) |
7.01 | Нигерија (NGR) |
6.99 | Србија (SRB) |
6.82 NR |
Трискок подробно |
Колумбија (COL) |
14.85 WL |
Русија (RUS) |
14.81 | Украина (UKR) |
14.65 |
Фрлање ѓуле подробно |
Нов Зеланд (NZL) |
20.88 | Германија (GER) |
20.41 PB |
Кина (CHN) |
19.95 |
Фрлање диск подробно |
Хрватска (CRO) |
67.99 | Франција (FRA) |
66.28 NR |
Куба (CUB) |
64.96 |
Фрлање кладиво подробно |
Русија (RUS) |
78.80 WL,CR,NR |
Полска (POL) |
78.46 NR |
Кина (CHN) |
75.58 SB |
Фрлање копје подробно |
Германија (GER) |
69.05 SB |
Австралија (AUS) |
66.60 PB |
Русија (RUS) |
65.09 |
Седмобој подробно |
Украина (UKR) |
6586 PB |
Канада (CAN) |
6530 PB |
Холандија (NED) |
6477 NR |
AR Рекорд на ареата| CR Рекорд на првенството | NR Национален рекорд | OR Олимписки рекорд | PB/PR Личен рекорд | SB Најдобро сезонава | WL Најдобро во светот (во дадена сезона) | WR Светски рекорд |
Табела на медали[уреди | уреди извор]
Место | Земја | Злато | Сребро | Бронза | Вкупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | 7 | 4 | 6 | 17 | |
2 | 6 | 13 | 6 | 25 | |
3 | 6 | 2 | 1 | 9 | |
4 | 5 | 4 | 3 | 12 | |
5 | 4 | 2 | 1 | 7 | |
6 | 3 | 3 | 4 | 10 | |
7 | 3 | 0 | 2 | 5 | |
8 | 2 | 0 | 1 | 3 | |
2 | 0 | 1 | 3 | ||
10 | 1 | 3 | 1 | 5 | |
11 | 1 | 2 | 0 | 3 | |
11 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
1 | 0 | 0 | 1 | ||
1 | 0 | 0 | 1 | ||
1 | 0 | 0 | 1 | ||
1 | 0 | 0 | 1 | ||
1 | 0 | 0 | 1 | ||
1 | 0 | 0 | 1 | ||
19 | 0 | 2 | 1 | 3 | |
20 | 0 | 2 | 0 | 2 | |
21 | 0 | 1 | 4 | 5 | |
22 | 0 | 1 | 3 | 4 | |
23 | 0 | 1 | 2 | 3 | |
24 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
0 | 1 | 1 | 2 | ||
26 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
0 | 1 | 0 | 1 | ||
0 | 1 | 0 | 1 | ||
0 | 1 | 0 | 1 | ||
0 | 1 | 0 | 1 | ||
30 | 0 | 0 | 2 | 2 | |
0 | 0 | 2 | 2 | ||
33 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
0 | 0 | 1 | 1 | ||
0 | 0 | 1 | 1 | ||
0 | 0 | 1 | 1 | ||
0 | 0 | 1 | 1 | ||
0 | 0 | 1 | 1 | ||
Вкупно | 47 | 47 | 48 | 142 |
Земји учеснички[уреди | уреди извор]
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ „206 nations set to compete at the IAAF World Championships“. iaaf.org. 2013-08-02. Посетено на 2013-08-02.
- ↑ 2,0 2,1 IAAF (2 декември 2006). „Candidates confirmed for 2011 and 2013 World Championships in Athletics“. Посетено на 3 декември 2006.
- ↑ IAAF (15 декември 2006). „Sweden withdraws IAAF World Championships' bid“. Посетено на 15 декември 2006.
- ↑ IAAF (27 март 2007). „And the hosts will be ...“. IAAF. Посетено на 27 март 2007.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 „Usain Bolt, Fraser-Pryce both golden“. ESPN. Associated Press. 18 август 2013. Посетено на 18 август 2013.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 „Double delight for Mo Farah in Moscow“. Al Jazeera. 16 август 2013. Посетено на 16 август 2013.
- ↑ „Stephen Kiprotich claims marathon“. ESPN. 17 август 2013. Посетено на 18 август 2013.
- ↑ Josh Tapper (15 август 2013). „Derek Drouin wins bronze for Canada in men's high jump at world athletics championships“. Toronto Star. Посетено на 18 август 2013.
- ↑ Paul Higham (13 август 2013). „World Championship athletics: Christine Ohuruogu wins world title in Moscow by four thousandths“. Sky Sports. Посетено на 18 август 2013.
Надворешни врски[уреди | уреди извор]
„Светско првенство во атлетика 2013“ на Ризницата ? |
- Матична страница
- Официјално мрежно место на ИААФ за Светското првенство во атлетика 2013
- ИААФ Стандарди за учество (PDF)