Смеђе алге

Смеђе алге
	Фуцус дистицхус
Научна класификација
Домена:	Еукарyота;
Царство:	Цхромалвеолата;
Кољено:	Хетероконтопхyта;
Разред:	Пхаеопхyцеае; Кјеллман

Смеђе алге (лат. Пхаеопхyта) живе искључиво у сјеверним морима. Могу бити причвршћене за камену подлогу или живјети на другим организмима. Данас је познато око 1500 врста смеђих алги диљем свијета. Већина врста живи у морским водама, а најбројније су у умјереним и хладним дијеловима оцеана. Само четири врсте заступљене су у слатким водама. Неке смеђе алге прилагођене су животу у бочатим водама, а те врсте су готово искључиво асексуалне.

Грађа

У цитоплазми се налази крупна вакуола, једно једро, рибосоми и митохондрији. Боја ових алги је смеђе-зелена до смеђа што је увјетовано ксантофилима и каротеном. Због тога кроматофоре ове скупине називамо феопластима, а обично их има више у станици. Пигменти код ових алги су: клорофил а и ц, бета-каротен и неколико ксантофила (фукокстантин, лутеин, флавоксантин, неофукоксантин, неоксантин и виолаксантин).

Унутарњи слој станичне стијенке грађен је од целулозе, а вањски од пектина. Такођер, у њој се често налазе и полисахарид алгин, те фукоидин (калцијева сол алгинске киселине). Вањски дио стијенке је желатинаст од алгина, који може испунити и међустаничне просторе. Продукти фотосинтезе код смеђих алги је угљикохидрат ламинарин, капљице уља и алкохол манит.

Грађа стељке и величина

Стељка им је вишестанична и појављује се у различитим облицима: разграната, цјеваста, кожасто лепезаста, врпчасто спљоштена, а може и наликовати на биљку. Смеђе алге су скупина која најбрже и највише расте. Неке смеђе алге достижу висину неколико десетака метара. Једна таква је алга Мацроцyстис,која обитава у Тихом оцеану, може нарасти чак 70 метара у висину и до 100 метара у ширину, те на такав начин твори праве подморске прашуме. Занимљиво је и што нарасте чак 50 центиметара дневно, док јој стабљика дневно постане већа за 6 центиметара. Осим овако великих алги, постоје и мале нитасте алге које нарасту само неколико центиметара.

Размножавање

Смеђе алге размножавају се сполно и несполно. Несполни начини размножавања су вегетативно (фрагментацијом талуса) и зооспорама (изнимка је ред Дyцтиоталес, који се размножава апланоспорама). Начини сполног размножавања су изогамија, оогамија и хетерогамија. Сврстане су у три скупине према животном циклусу: са изоморфном измјеном генерација (најпримитивнији облик), са хетероморфном измјеном генерација, те оне без измјене генерација. Покретни стадији, споре и гамете, имају вретенаст облик, а носе најчешће постранце 2 неједнако дугачка бича, од којих је дужи с трепетљикама усмјерен према напријед, а краћи је без трепетљика и усмјерен према натраг. Испод мјеста причвршћивања бичева налази се црвена очна пјега, а у проширеном стражњем дијелу један или више феопласта.

Значај

Алгинска киселина се издваја из масе смеђих алги, а користи се као емулзификатор у сластичарству, индустрији гуме, боја, фармацеутској индустрији, изради коже, филмова, итд. Синтетизирани алкохол манит се користи у фармацеутској индустрији. Доста смеђих алги су јестиве, па се често појављују у кулинарству, посебно у јапанској кухињи. Такођер су и богате угљикохидратима те витаминима.

Познати представници

Диктиота (лат.Дyцтиота дицхотома) је честа смеђа алга у Јадранском мору. Има плоснато, виличасту стељку.
Падина (лат.Падина павоница) има плоснато, полукружну стељку са смеђим и бијелим круговима.
Јадрански брачић (лат. Фуцус вирсоидес) је ендем Јадранског мора. Аероцисте му служе као пловак, док на стељки има удубљења у којима су смјештени расплодни органи.
Цистозира (лат. Цyстосеира), род смеђих алги које настањују и Јадранско море.

Класификација

Ово је попис редова смеђих алги:

Асцосеиралес V. А. Петров
Цутлериалес Олтманнс
Десмарестиалес Сетцхелл & Гарднер
Дицтyоталес Ф. Р. Кјеллман
Дисцоспорангиалес
Ецтоцарпалес Сетцхелл & Гарднер
Фуцалес Кyлин
Исхигеалес Г. Y. Цхо & Боо
Ламинариалес W. Мигула
Немодерматалес M. Паренте, Р. L. Флетцхер, Ф. Роуссеау & Н. Пхиллипс
Онслоwиалес Драисма & Пруд'хомме ван Реине еx Пхиллипс ет ал.
Ралфсиалес Накамура
Сцyтосипхоналес Фелдманн
Сцyтотхамналес А. Ф. Петерс & M. Н. Цлаyтон
Спхацелариалес W. Мигула
Спороцхналес Саувагеау
Сyрингодерматалес Е. C. Хенрy
Тилоптеридалес Бессеy

Извори

ботаниц.хр
www.знање.орг
Лее, Р.Е. (2008). Пхyцологy (4. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521638838.
Роунд, Ф. Е. (1981). Тхе Ецологy оф Алгае. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 103. ИСБН 0521269067.

Вањске везе

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Смеђе алге
	Wикиврсте имају податке о: Смеђе алге