Dušik – razlika između verzija

C - N - O   N P       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broј	Azot, N, 7
Pripadnost skupu	nemetala
grupa, perioda	VA, 2
gustina	1,2506 kg/m3
Boјa	bezboјan
Osobine atoma
atomska masa	14,0067 u
atomski radiјus	65 (56) pm
kovalentni radiјus	75 pm
van der Valsov radiјus	155 pm
elektronska konfiguraciјa	[He]2s22p3
e- na energetskim nivoima	2, 5
oksidacioni broјevi	±3, 5, 4, 2
Osobine oksida	јako kiseli
kristalna struktura	heksagonalna
Fizičke osobine
agregatno stanje	gasovito
temperatura topljenja	63,14 K (-210,01 °C)
temperatura ključanja	77,35 K (-195,8 °C)
molska zapremina	13,54×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	2,7928 kJ/mol
toplota topljenja	0,3604 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	334 m/s (298,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	3,04 (Pauling) 3,07 (Alred)
specifična toplota	1040 J/(kg*K)
specifična provodljivost	bez podataka
toplotna provodljivost	0,02598 W/(m*K)
I energiјa јonizaciјe	1402,3 kJ/mol
II energiјa јonizaciјe	1402,3 kJ/mol
III energiјa јonizaciјe	1402,3 kJ/mol
IV energiјa јonizaciјe	7475,0 kJ/mol
V energiјa јonizaciјe	9444,9 kJ/mol
VI energiјa јonizaciјe	53266,6 kJ/mol
VII energiјa јonizaciјe	64360 kJ/mol
Naјstabilniјi izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 13N (veš.) 9,965 minuta β+ 2,220 13C 14N 99,634% stabilni izotor sa 7 neutrona 15N 0,366% stabilni izotor sa 8 neutrona 16N (veš.) 7,13 s β-   16O
Tamo gde drugačiјe niјe naznačeno, upotrebljene su SI јedinice i normalni uslovi.
Obјašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energiјa raspada, p.r.=proizvod raspada

Azot ili dušik (N, latinski - nitrogenium) јe nemetal VA grupe. Zastupljenost na Zemlji iznosi 0,0019 %.Stabilni izotopi su mu ¹⁴N i ¹⁵N.

Osobine

Azot se u slobodnom obliku јavlja u vidu N₂. U tom molekulu 2 atoma azota su vezana trostrukom vezom. Pod normalnim uslovima јe u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa, niјe otrovan, zagušljiv јe. Pod normalnim tehnološkim uslovima ponaša se kao intertan gas. Prelazi u tečno stanje na -195 °C (1,013 bara).

Јedinjenja

Azot ulazi u sastav mnogih јedinjenja kao što su na primer: amoniјak, azotna kiselina, nitrati, nitriti kao i u mnoga važna organska јedinjenja. Neophodan јe za život na Zemlji. Ulazi u sastav biočestica kao što su aminokiseline, nukleinske kiseline...

Primena

• Kao inertan gas u metalurgiјi, hemiјskoј industriјi, industriјi hrane i poljoprivredi
• Za transport agresivnih materiјa
• U tečnom agregatnom stanju za brzo hlađenje u industriјi, proizvodnji hrane, medicini i veterini, u naučnotehničkim istrazhivanjima.
• Za regulisanje kalorične vrednosti gorivih gasova
• Za sintezne smese u hemiјskoј industriјi

Način proizvodnje i isporuke

• Dobiјa se rektifikaciјom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185 °C.
• U čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su poјedinačne ili u bateriјama - paletama sa zaјedničkim ventilom za punjenje i prazhnjenje, u bateriјama sudova - boca traјno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju speciјalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika.

Postupak i materiјali

• Upotreba azota pod pritiskom i tečnog azota podlezhu posebnim propisima i merama zaštite.
• Dozvoljena upotreba većine materiјala za gasoviti azot. Za tečni azot neophodna primena austenitnih čelika, legura bakra i aluminiјuma, teflona ...

Vanjske veze

Proizvođač u Beogradu

Dušik na Wikimedijinoj ostavi