Прогон хомосексуалаца у Нацистичкој Њемачкој

Ружичасти троугао, ознака коју су геј затвореници носили на својим униформама у концентрационим логорима. Данас је симбол ЛГБТ покрета.

Од 19. века у Немачкој је постојао значајан ЛГБТ покрет. После Првог светског рата, у периоду Wеимарске републике, Берлин је имао развијену ЛГБТ сцену са пуно геј и лезбејских барова, ноћних клубова и кабареа. Упркос напретку који су ЛГБТ особе направиле, долазак нациста на власт довео је до наглог развијања ЛГБТ заједнице, нестанка ЛГБТ сцене и државног прогона ЛГБТ особа на основу ноторног параграфа 175. Одмах по доласку Хитлера на власт, 1933. године, забрањене су ЛГБТ организације, спаљене су књиге које су се бавиле питањима ЛГБТ егзистенције и хомосексуалности и побијени су хомосексуалци у самој Нацистичкој партији (НСДАП). Гестапо је, између осталог, био задужен и за састављање тзв. Роса Листен, спискова гејева. У току Трећег рајха ухапшено је око 100.000 гејева, а половина њих је послато у затворе. из разлога што је ова тема била дуго прећуткивана, још увек није поуздано познато колико људи је страдало. Према скорашњим наводима немачке телевизије Деутсцхе Wелле, убијено је скоро 55.000 гејева – што се сазнаје на основу проучавања докумената из архива које су се налазиле у Источној Немачкој, које су до скоро биле недоступне истраживачима.

После Другог светског рата многе државе су игнорисале чињеницу да су у концентрационим логорима страдали и гејеви. Како параграф 175 није био укинут до пар деценија касније, многи гејеви су поново враћени у затворе према доказима које су против њих имала нацистичка власт. Немачка влада је то признала тек 1980-их, а званично извињење ЛГБТ заједници за прогон у току Другог светског рата стигло је тек 2002. године. Године 2005. Европски парламент је усвојио резолуцију о Холокаусту у којој су поменуте и геј жртве.

Пре Трећег рајха

Елдорадо, један од чувених геј клубова у Берлину из периода пре националсоцијализма, описан у неколико роман из тог времена.

Немачка је била колевка ЛГБТ покрета. Средином деветнаестог века, Карл Хеинрицх Улрицхс је почео јавно да се залаже за права ЛГБТ особа и да захтева укидање анти-геј закона у земљи. Први ЛГБТ часопис у свету, Дер Еигене, покренуо је Адолф Бранд у Берлину, 1896. године. Часопис је излазио до доласка нациста на власт. Године 1897. у Берлину је основан Научно-хуманитарни комитет, организација која се залагала за друштвено прихватање гејева, лезбејки и трансродних особа, прва ЛГБТ организација икада основана у свету. Магнус Хирсцхфелд, оснивач комитета, основао је 1919. Институт за сексуалну науку, где је обављена прва модерна операција корекције пола, почетком 1930-их. Институт је, између осталог, садржао и велику библиотеку са литературом о хомосексуалности, која је била спаљена 1933. године. У Берлину је, такође, излазио и први лезбејски часопис, Дие Фреундин. У то време снимани су и први филмови са ЛГБТ тематиком, попут Андерс алс дие андерн и Мäдцхен ин Униформ.

Током 1920-их један од блиских Хитлерових сарадника, Ернст Рöхм, вођа Стурмабтеилунга (СА) био је мање или више отворен по питању своје хомосексуалности, што је био случај и са многим другим члановима СА, попут Едмунд Хеинеса.

Долазак нациста на власт

Спаљивање књига на Опернплатзу у Берлину, 10. маја, 1933. Том приликом спаљена је цела библиотека и архив Института за сексуалну науку.

Са ступањем Хитлера на власт, положај ЛГБТ особа је битно промењен. Хомосексуалност се није уклапала у идеологију националсоцијализма, јер лезбејке и гејеви не учествују у репродукцији и увећању немачке "више расе".

По ступању Хитлера на власт затворени су ЛГБТ клубови у Берлину, штампа која се бавила питањима секса је забрањена и забрањена је активност ЛГБТ организација. Због тога су многе ЛГБТ особе побегле из Немачке, међу којима су били и Ерика Манн и Рицхард Плаут. Марта 1933. Курт Хиллер, један од организатора Хирсцхфелдовог Института за сексуалну науку, био је ухапшен и послат у концентрациони логор.

Исте године, 6. маја група студената, чланова Хитлерјугенда, напала је Институт за сексуалну науку. Пар дана касније архива и библиотека Института су опустошене. Око 20.000 књига и часописа и око 5.000 слика је спаљено на Опернплатзу (данас Бабелплатз), 10. маја, 1933. Нацисти су, такође, покупили велике спискове са именима и адресама ЛГБТ особа, који су постојали у Институту.

Хитлер је у почетку штитио Рöхма од других чланова НСДАП-а, који су сматрали да је његова хомосексуалност кршење чврстог партијског анти-геј става. Ипак, касније је променио свој однос према Рöхму, када је осетио могућност да му овај угрози позиције. Током тзв. Рöхмовог пуча (Рöхм-Путсцх), 1934, који је код нас познат под именом Ноћ дугих ножева, убијен је Рöхм и његови блиски сарадници. Рöхмова хомосексуалност је послужила као оправдање за његово убиство.

Прогон ЛГБТ особа

Након Рöхмовог убиства започета је јака кампања против ЛГБТ особа. Године 1936. Хеинрицх Химмлер, вођа СС-а, основао је Централу Рајха за борбу против хомосексуалности и абортуса. Химмлер је сматрао да је хомосексуалност "поремећено" понашање, које угрожава продуктивност земље и мужевни карактер немачког народа. Гејеви су прозивани као "непријатељи народа". Били су оптуживани да ремете јавни морал и да угрожавају стопу наталитета Немачке. Покушавало се да се немачки гејеви, који су према схватањима националсоцијализма ипак били део немачке "више расе", преобрате и приморају на друштвени и сексуални конформизам. Гејеви који нису успели да "промене" своју сексуалну оријентацију, односно да се уклопе у нацистичке стандарде, слали су у концентрационе логоре, како би их рад тамо или променио или убио. Више од милион немачких гејева су били на мети нациста, од којих је најмање 100.000 ухапшено, а 50.000 осуђено. Стотине европских гејева који су живели под немачком окупацијом били су кастрирани . Неки од ових који су осуђени према параграфу 175 не би себе идентификовали као гејеве. Тема прогона гејева у току нацизма била је прећуткивана све до 1970-их година, због тога што су многе дружаве имале анти-геј законе до тог времена.

Гејеви у концентрационим логорима

Кеннзеицхен – табла са ознакама за затворенике и затворенице конц-логора. Ружичасти троугао (претпоследња колона) је коришћен за хомосексуалце.

Процене броја гејева који су убијени у концентрационим логорима се крећу од 5.000 до 15.000, што чини мање од 1% свих жртава. Већи је број оних који су били Јевреји и гејеви или Јевреји, гејеви и комунисти. Осим тога, процењивање броја геј жртава отежава и чињеница да су регистри у којима је забележен разлог нечијег затварања у великом броју изгубљени.

Гејеви, који су били означени ружичастим троуглом, су били изузетно лоше третирани у логорима. Суочавали су се не само са чуварима у логору, већ и са другим затвореницима и често су били пребијани до смрти. Гејеви су, такође, добијали теже и опасније послове од других не-јеврејских затвореника у логорима, због политике "уништења кроз рад". Забележено је неколико случајева у којима су гејеви скидали жуте троуглове са логорашке униформе Јевреја и стављали их уместо својих ружичастих, у нади да ће бити боље третирани као Јевреји.

Анти-геј политика нациста, као и хомофобија присутна у ширем друштву, допринели су већем проценту смрти гејева у концентрационим логорима у односу на друге "анти-друштвене групе", како су били означени. Немачки социолог Рüдигер Лаутманн је у својој студији дошао до тога да је 60% затворених гејева убијено у концентрационим логорима (поређења ради, 41% политичких затвореника је убијено, односно 35% Јеховиних сведока). Студија је такође показала да је проценат преживљавања нешто виши у случају гејева из средње или више класе, као и код ожењених бисексуалних мушкараца, као и оних са децом.

Као и над другим затвореницима и над гејевима су се вршили медицински експерименти, у којима се, у овом случају, тражио лек за хомосексуалност. Познат је пример данског лекара Царла Вæрнета, који је у логору Буцхенwалд покушавао да излечи хомосексуалне затворенике хормонском терапијом.

После рата

Франкфуртер Енгел, споменик посвећен геј и лезбејским жртвама нацизма. Клаус-Манн-Платз, Франкфурт.

Геј затвореницима у концентрационим логорима у почетку није признаван статус жртава нацистичког прогона. Одштета и пензија, које су доступне осталим групама, најпре нису биле дате гејевима. Разлог за ово је чињеница да су и много година касније још увек постојали анти-геј закони. Историчари су тек 1970-их и 1980-их почели да се баве питањем страдалих гејева у логорима. Немачка је упутила званично извињење геј жртвама холокауста тек 2002. године. Европски парламент је 2005. године, поводом 60 година од ослобођења Аусцхwитза изгласао резолуцију у којој се експлицитно помињу хомосексуалци као једна од настрадалих група.

Меморијална места

Споменици и спомен плоче посвећене геј жртвама холокауста почеле су да се постављају тек 1984. године, када је прва меморијална плоча, у облику троугла са натписом: "Убијени. Ућуткани. Хомосексуалним жртвама националсоцијализма.", постављена у Маутхаусену. Од тада, меморијалне табле су постављене и логорима Неуенгамме, Дахау, Сацхсенхаусен, Сан Саба и Буцхенwалд. Поред тога, меморијалне табле и споменици постављени су и на другим местима, као на пример: табла на Ноллендорфплатзу у Берлину, Хомомонумент у Амстердаму, Франкфуртер Енгел (Франкфуртски анђео), Споменик ГЛ жртвама националсоцијализма у Кöлну, Споменик прогоњеним хомосексуалним особама у Берлину. Слични споменици су постављени и на Аљасци, у Сиднеју и Сан Франциску.

Види даље

• ЛГБТ историја у Немачкој
• Параграф 175

Филмови:

• Параграпх 175 – документарни филм
• Бент
• Ун амоур à таире

Познате жртве:

• Пиерре Сеел
• Паул Герхард Вогел
• Карл Ланге
• Фриедрицх-Паул вон Гросзхеим
• Албрецхт Бецкер
• Курт вон Руффин
• Карл Горатх

Спољне везе

Прогон ЛГБТ особа у холокаусту на Wикимедијиној остави

• Денкмал фüр дие им Натионалсозиалисмус верфолгтен Хомосеxуеллен (de)
• Геј музеј у Берлину (de)
• Хомосексуалци и Трећи рајх и Ружичасти конц-логори на гаy-сербиа.цом-у
• Страдања хомосексуалаца у II светском рату у нацистичким логорима Архивирано 2007-12-11 на Wаyбацк Мацхине-у на сајту Qуеерије
• Нази Персецутион оф Гаyс 1933-1945 Архивирано 2012-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у и још једна изложба Архивирано 2007-07-14 на Wаyбацк Мацхине-у - Унитед Статес Холоцауст Мемориал Мусеум
• Нигхт оф тхе Лонг Книвес - тхе мурдер оф Ернст Рöхм
• Хисторy оф тхе гаy анд лесбиан еxпериенце дуринг Wорлд Wар II
• Пиерре Сеел - Ан аццоунт оф а гаy Холоцауст сурвивор
• Артицле он вариоус еxпериментс цондуцтед он гаy мен ин цонцентратион цампс Архивирано 2006-02-07 на Wаyбацк Мацхине-у
• Дие Мäннер мит дем роса Wинкел (de)

Референце

Прогон хомосексуалаца у Нацистичкој Њемачкој на Wикимедијиној остави