Сyднеyјска опера
33°51′25″С 151°12′55″Е / 33.85694°С 151.21528°Е
| Сyднеyјска опера | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
 Аустралија | |
| Регистриран: | 2007. (31. засједање) |
| Врста: | културно добро |
| Мјерило: | и |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Сyднеyјска опера (енг. Сyднеy Опера Хоусе) је једна од најпознатијих грађевина у Сyднеyју (Аустралија), али и свијету. Због тога је 28. липња 2007. године уврштена на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Аустралији и Оцеанији. Зграду опере изградио је од 1959. до 1973. дански архитект Јøрн Утзон. Сyднеyјска опера налази се близу Сyднеyјског лучког моста, те заједно с њим и околицом даје једну прекрасну слику.
Сyднеyјска опера је једна од најзапосленијих концертних дворана на свијету с више од 1.500 изведби и више од 1,2 милијуна посјетитеља сваке године. У њој дјелује више институција као што су: Аустралијска опера, Аустралијски балет, Сyднеyјски театар и Сyднеyјски симфонијски оркестар. Она је такођер и једна од највећих туристичких атракција у Аустралији с више од 7 миилијуна посјетитеља годишње од којих око 300.000 обави детаљан обилазак с водичем.[1]
Повијест
[уреди | уреди извор]
Мјесто на којем данас стоји опера је некада било мјесто на којем се налазила утврда, која је осим тога, било и складиште. Ово мјесто је 1958. године срушено, да би у ожујку 1959. године, изградња опере напокон започела. Пројект изградње је био подијељен у три фазе: прва (1959.–1963.) се састојала у изградњи горњег дијела подија, друга (1963.–1967.) је подразумијевала конструкцију средишњих дијелова, тј. шкољки, док је трећа фаза (1967.–1973.) била намијењена завршним радовима у унутрашњости Сyднеyјске опере.
Јøрн Утзон је био несвјесно увучен у политичке интриге и дезинформирани новинари су га на крају присилили да се повуче из пројекта прије довршетка изградње 1966. год. Био је оптужен да је страшно подцијенио трошкове изградње, који су од изворних 7 милијуна $, до 1973. порасли на 102 милијуна $ (што је више од 14 пута). То је поразно дјеловало на његову каријеру која је стагнирала готово 20 година.[2] Сyднеyјска опера је с временом препозната као Утзоново ремек-дјело и 20. најфотографиранија грађевина стољећа.
Отворење Сyднеyјске опере
[уреди | уреди извор]Сyднеyјска опера је свечано отворена 20. листопада 1973. године, десет година након изворног рока. Отворила ју је аустралска Краљица Елизабета II. Отварање, које је праћено ватрометом и извођењем Беетховенове Девете симфоније су уживо преносили разни медији.
Опис и изглед
[уреди | уреди извор]
Сyднеyска опера је изграђена у експресионистичком, модерном умјетничком стилу, са неколико претходно направљених великих бетонских шкољака које су формирале кров те опере. Опера покрива 18.000 квадратних метара (1,8 хектара) земље. Такођер је дугачка 183 и широка 120 метара. Сyднеyјска опера лежи на 580 постављених ступова који су постављени на 25 метара испод површине мора. Опскрбљује се струјом чија је потрошња једнака потрошњи града од 25 000 становника. Кров опере је прекривен са 1 056 милијуна блиставо бијелих и крем-бијелих шведских плочица, које се повремено одржавају и замјењују.
Сyднеyјску оперу чине пет позоришних дворана, пет студија намијењених за извођење проба, двије главне дворане, четири ресторана, шест барова као и многобројне продавнице сувенира.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ "Сyднеy Опера Хоусе 08/09 Аннуал Репорт - Висион анд Гоалс" (en) Посјећено 1. травња 2011.
- ↑ Бент Флyвбјерг, Десигн бy Децептион: Тхе Политицс оф Мегапројецт Аппровал Архивирано 2007-06-12 на Wаyбацк Мацхине-у, Харвард Десигн Магазине, Волуме 22, 2005.
- Wатсон, Анне (уредник), "Буилдинг а Мастерпиеце: Тхе Сyднеy Опера Хоусе", Лунд Хумпхриес, 2006., ИСБН 0-85331-941-3, ИСБН 978-0-85331-941-2.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Службена страница
- Фотографије изградње Архивирано 2006-08-24 на Wаyбацк Мацхине-у
