Atanasije Nikolić
Ovom članku ili jednom njegovom dijelu nedostaju izvori. Molimo vas da pomognete Wikipediji i dodate odgovarajuće izvore u članak. |
Ovaj članak sadrži lasičji govor. Pojedine fraze vjerovatno su nepripisane i iznose pristrane ili neprovjerljive informacije.
Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete pripisati ili ukloniti takve fraze. |
Atanasije Nikolić (ćir. Атанасије Николић; Bački Brestovac, 18. januara 1803. – Beograd, 28. jula 1882.)[1] bio je prosvetni i književni radnik, profesor i prvi rektor Liceja. Bio je geometar, autor udžbenika, inženjer, urbanista, upravnik pozorišta i glumac, specijalni izaslanik i načelnik ministarstva, artiljerac i livac topova.[2] Bio je saradnik i poverljiva ličnost kneza Mihaila Obrenovića i Ilije Garašanina.[nedostaje referenca] Bio je u policijskim i drugim[kojim?] službama.[nedostaje referenca] Zaslužan je za urbanističko uređivanje Beograda.[3] Pisao je drame, poljoprivredne pouke, udžbenike, književne prikaze i drugo;[što?] skupljao je narodne pripovetke.[4]
| Atanasije Nikolić Атанасије Николић | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 18. 1. 1803. Bački Brestovac, Habzburška monarhija (sada Srbija) |
| Smrt | 28. 7. 1882. (dob: 79) Beograd, Kraljevina Srbija |
| Roditelji | Nikola Nikolić & Marija Despotović |
Biografija
urediPorodica i školovanje
urediRođen je u Bačkoj, u selu Brestovcu od oca Nikole i majke Marije, rođene Despotović. Otac je tu pored obradive zemlje imao verovatno kao arendator — dućan i kasapnicu.[5] Porodica se 1808. godine preselila iz Bačkog Brestovca u Sombor, gde je Atanasije završio osnovnu školu. Pet razreda gimnazije pohađao je od 1813. godine u Sremskim Karlovcima, kao stipendista zavoda mitropolita Stefana Stratimirovića. Šesti razred je prekinuo zbog bolesti i završio je 1819. u Novom Sadu. U Đuru (takođe Đer) je studirao filozofiju, zahvaljujući pomoći ujaka, žitarskog trgovca, i dajući privatne časove. Pošto nije želeo da postane advokat, želja mu je bila da studira matematiku, geodeziju i zemljomerstvo, koji su se učili u Pešti, a kako nije imao dovoljno sredstava za to, otišao je u Beč, gde je 1821. godine upisao artiljerijsku školu, u kojoj su se obučavali kartografi i drugi tehnički kardovi za potrebe austrijske države i vojske. Mada se pokazao kao dobar student, videvši da u artiljeriji ne može napredovati, napustio je artiljeriju, uzeo dvogodišnje odsustvo i 1824. godine prešao da živi u Novom Sadu, gde je otvorio privatnu školu crtanja, prvu umetničku školu u Srba uopšte.[6]
Geodeta
urediMeđutim rimokatolička opština je protestovala što jedan pravoslavac uči katoličku decu, pa mu je oduzeto pravo da bude javni učitelj.[7][nedostaje referenca] Kada je dobio otpust iz artiljerijske škole, oženio se Marijom Kolarević, modistkinjom. Nastavio je da privatno studira inženjerske nauke. U Pešti je završio tehniku kao inženjer geodezije, sa kojom je 1829. godine dobio inženjersku diplomu. U Banatu i Bačkoj je kao geometar zarađivao premeravanjem zemlje. Godinu dana kasnije, 1830. žena Marija mu je umrla, a naredne godine se oženio Katicom Simonović i nastavio da radi kao honorarni geodeta. Radio je na prokopavanju dva kanala i izgradnji jednoga nasipa. Iako je bio mnogo hvaljen za svoj rad,[nedostaje referenca] nije mogao da dobije državnu službu, jer nije znao mađarski jezik,[nedostaje referenca] pa je 1837. godine prihvatio mesto upravnika imanja grofa Petra Čarnojevića (unuka patrijarha Arsenija Čarnojević), gde je radio godinu dana, a zatim je 1838. godine prešao da radi kod Grafa Šenborna u Gornjoj Ugarskoj, gde je u roku od godinu dana odradio premer i kartiranje njegovog poseda.
Akademski rad
urediKao prvi rektor Liceja u Kragujevcu počeo je sa radom 3. oktobra 1839. i predavao je matematiku na Liceju do kraja oktobra 1842. godine kada je došlo do smene dinastija na srpskom prestolu.[8]
Ima velike zasluge i za početke matematike u Srbiji.[nedostaje referenca] Atanasije Nikolić je napisao prve[9][nedostaje referenca] udžbenike iz matematike za Licej i to su:
- Algebra — ustrojena za upotrebljenjie slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije, 149 strana, pojavila se 26. septembra 1839.
- Elementarna geometrija — ustrojena za upotrebljenije slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije, izašla 1841. godine.
Takođe, i u Algebri i u Elementarnoj geometriji razne simbole je menjao i zamenjivao slovima ćirilice, a mnoge latinske izraze je zamenio srpskom.[2] Na njegov predlog Savindan je od 1840. godine u Srbiji ustanovljen kao školska slava. U to vreme srpske škole nisu imale svoju školsku slavu, pa je Atanasije Nikolić predložio nastavničkim savetima Liceja i gimnazijama, kao i Ministarstvu prosvete. Taj predlog je usvojen i 2. januara 1840. godina okruzima je postalo obaveštenje da će se ubuduće u svim srpskim školama svečano obeležavati školska slava Sveti sava. Iste godine su već upriličene prve proslave.[2] Poznat je i po tome što je uveo školsko zvonce,[gdje?] koje je od tada objavljivalo početak i kraj časa.[10]
Redovni član Društva srpske slovesnosti postao je 27. maja 1842. godine, a sekretar Društva bio je 1842/1843. godine.
Zaslužan je za osnivanje prvog pozorišta u Beogradu — Teatra na Đumruku 1841. godine u Beogradu.[11]
Reference
uredi- ↑ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 566.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Anđelković, Milivoj (2003). Životopisi znamenitih Srba: od tajne do istine. Beograd: Zlatousti. str. 27—40.
- ↑ [http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2021_07/SG_070_2021_002.htm „Pravilnik o utvrđivanju plana izdavanja prigodnih poštanskih maraka i motiva redovnih izdanja poštanskih maraka”]. ("Sl. glasnik RS", br. 51/2021 i 70/2021). 2021. »9. Građevina […] Izdavanjem ove serije prigodnih poštanskih maraka obeležiće se dva jubileja: 175 godina Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu […] zaslužan je i za urbanističko uređenje Beograda sredinom 19. veka.«
- ↑ Nikolić, Atanasije (2002). Biografija Atanasija Nikolića verno svojim rukom napisana. Beograd: Srpsko društvo za istoriju nauke.
- ↑ Dragoljub Prodanović: „Sombor u prohujalom vremenu…”, Sombor 2003.
- ↑ „Atanasije Nikolić, čovek od 100 znanja”. Politikin zabavnik. Pristupljeno 30. 1. 2019.
- ↑ „Atanasije Nikolić - utemeljivač moderne Srbije iz Bačkog Brestovca”. www.025info.unija.net. Pristupljeno 2024-08-24. »Njegov put iz Beča void ka Novom Sadu. Školovanje je napustio, a u novom gradu otvorio prvu privatnu školu crtanja, koja je ujedno bila i prva umetničku školu u Srba uopšte. Međutim katolički sveštenik Kerber ga je sprečio da, zato što je Srbin, postane učitelj crtanja. Tada je odlučio da upotpuni svoje inženjersko obrazovanje, a diploma stiče u Pešti.«
- ↑ „Prvi rektor Liceja”. Univerzitet u Kragujevcu. Pristupljeno 30. 1. 2019.
- ↑ „Atanasije Nikolić (18. januar 1803.-28. jul 1882)”. prviprvinaskali.com. Pristupljeno 2024-24-08. »pisac prvih udžbenika algebre i geometrije«
- ↑ „Atanasije Nikolić - utemeljivač moderne Srbije iz Bačkog Brestovca”. www.025info.unija.net. Pristupljeno 2024-08-24. »Uveo je i školsko zvono.«
- ↑ „Mešovita građa”, Beograd 21/2003.