[go: nahoru, domu]

Северна Ирска
Нортхерн Иреланд
Туаисцеарт Éиреанн
Норлин Аирланн
(Незванична застава) (Полузванични грб)
Краљевски мото: Qуис сепарабит
(Латински: Ко ће поделити)
Положај Северне Ирске
Положај Северне Ирске у Уједињеном краљевству
Положај Северне Ирске у Уједињеном краљевству
Званични језици Енглески, Ирски,
језик Алстерских Шкота
Престоница и
највећи град
Белфаст
Премијер функција суспендована
Територија
 - Укупно
4. место
13,843 km²
Становништво
 - Укупно (2001)
 - густина насељености
4. место
1,685,267
122/км²
НУТС 1 УКН
Настанак поделом Ирске (1920)
Валута Фунта Стерлинг (£) (ГБП)
Временска зона
 - лети
УТЦ+0
УТЦ+1
Позивни број +44 281
Национални цвет детелина
Светац заштитник Св. Патрик
1. Такође 048 из Републике Ирске

Северна Ирска (енгл. Нортхерн Иреланд, ирс. Туаисцеарт Éиреанн, улшкот. Норлин Аирланн) је једна од четири дела Уједињеног Краљевства која се налази на североистоку острва Ирске. Са својом површином од 14.139 км² прекрива око једну шестину овог острва. На југу и на западу се граничи са Републиком Ирском док је на истоку и северу окружена морем.

Северна Ирска броји шест од девет грофовија историјског ирског региона Улстер. Указом владе Уједињеног Краљевства из 1920. године Северна Ирска је постала административно део Уједињеног Краљевства.


Географија

уреди

Површина Северне Ирске износи 14.148 км2, а број становника 1,57 мил. Главни град је Белфаст.

Привреда

уреди

Привреда се темељи на пољопривреди, пашњацима, бродоградњи, авиоградњи и текстилној индустрији.

Религија

уреди

У Северној Ирској религија је католичка и протестантска

Историја

уреди

Северна Ирска је настала из провинције Улстер (углавном протестантска) на северу Ирске која је 1921. године подељена. Највећи део је припао Северној Ирској, остатак (углавном католици) постао је провинција Републике Ирске, 1972. укидање самоуправе и успостава изравне власти Велике Британије. Од 1969. стање слично грађанском рату између социјално и политички угрожене католичке мањине (ИРА) и протестантске већине, . 1998. потписан мировни споразум уз судјеловање ирског националистичког покрета Синн Феин, протестантске Улстер Унионист Партy, британске као и ирске владе. Мировни споразум је још увек угрожен деловањем фанатика с обе стране.