[go: nahoru, domu]

Пређи на садржај

Адолф Китл — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Додат датум смрти са сајта http://yuinterbrigade.net/spisak-spanskih-boraca/
м нормативна контрола
 
(Није приказано 14 међуизмена 6 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Херој М
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе
| слика = Adolf Kitl.jpg
|институција=[https://www.muzejvojvodine.org.rs/ Музеју Војводине]
| дидаскалија=Адолф Китл
|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Војводине 2018|програма стажирања]]
| опис_слике =Адолф Китл
| надимак =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1908|2|17}}
| место_рођења =[[Оравица]]
| држава_рођења ={{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти = 1976.
| место_смрти =[[Београд]]
| држава_смрти ={{застава|СФРЈ}}
| професија =
| КПЈ=
| служба=[[Интернационалне бригаде]]

[[Народноослободилачка војска Југославије]]
| рат = [[Шпански грађански рат]]
[[Народноослободилачка борба]]
| НОБ=
| народни херој=
}}
}}
'''Адолф Китл''' ([[Оравица]], [[17. фебруар]] [[1908]] — [[Београд]], [[1976]]) је био добровољац из [[Војводина|Војводине]] у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]].

'''Адолф Китл''' ([[Оравица]], [[17. фебруар]] [[1908]] - [[Београд]], [[1976]]) је био добровољац из [[Војводина|Војводине]] у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]].


== Биографија ==
== Биографија ==
По националности Немац. Од 1924. године био активан члан синдикалног покрета, члан друштва ''Абрашевић'' у [[Панчево|Панчеву]] и РСК ''Јединство.'' Два пута покушао да дође до Шпаније. Први пут (1936) осујећен од стране италијанских власти, које су га ухапсиле и депортовале назад у [[Краљевина Југославија|Југославију]]. Други пут (2. децембар 1937) био успешан и приступио је 60. бригади. Касније распоређен у противтенковску батерију ''Петко Милетић''. По евакуацији шпанске [[Народна републиканска армија|Републиканске армије]] у Француску 1939. интерниран у логор Аржеле, а потом Гирс. Под нејасним околностима се током [[Други светски рат|Другог светског рата]] обрео у [[Трећи рајх|Немачкој]] - на присилном раду или у затвору. Године 1943. се са супругом враћа у окупирану Југославију. Дошао у Панчево, где је сарађивао са НОП-ом. У октобру 1944. придружио се [[Дванаеста војвођанска ударна бригада|12. војвођанској бригади]].<ref>{{Cite book|title=Збирка Архива Југославије Југословенски добровољци у Шпанском грађанском рату|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=Šp. I-c/12 s 198, Šp. I-c/2, Šp. I-d/2}}</ref> Умро 1976. године у Београду.<ref>{{Cite web|url=http://yuinterbrigade.net/spisak-spanskih-boraca/|title=Списак шпанских бораца|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
По националности Немац. Као дете из родне Оравице дошао са родитељима у [[Панчево]]. У периоду од 1924. до 1937. године био активан члан синдикалног покрета, члан друштва ''Абрашевић'' и РСК ''Јединство'' у Панчеву''.'' Два пута покушао да дође до Шпаније. Први пут (1936) осујећен од стране италијанских власти, које су га ухапсиле и депортовале назад у [[Краљевина Југославија|Југославију]]. Други пут (2. децембар 1937) био успешан и приступио је допунској Пољској бригади. Потом прекомандован у противтенковску батерију ''Петко Милетић,'' а од маја 1938. служио у шпанској 60. бригади, 3. дивизија.<ref name=":0">{{Cite book|title=Картон личних података члана Удружења шпанских бораца Југославије (са фотографијом).|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=}}</ref> По евакуацији [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]] у Француску 1939. интерниран у логор Аржеле, а потом Гирс.

У јуну 1940. ухапшен од стране [[Гестапо]]а, и осуђен на присилан рад у радном логору код [[Диселдорф]]а, где је провео осам месеци. Поново ухапшен априла 1942, и у затвору у Немачкој био до маја 1943. године. У јулу 1943. се са супругом враћа у окупирану Југославију, и одлази у Панчево где је сарађивао са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]]. По трећи пут ухапшен од Гестапоа почетком 1944. године, и осуђен на две године присилног рада као непријатељски и саботерски елемент. По ослобођењу Панчева од стране [[Црвена армија|Црвене армије]] пуштен из затвора. У октобру 1944. придружио се [[Дванаеста војвођанска ударна бригада|Дванаестој војвођанској ударној бригади]].<ref>{{Cite book|title=Ђ. Нећак, Елаборат за изложбу „Шпански грађански рат“, Музеј Војводине|last=|first=|publisher=|year=|location=| id =}}</ref> Касније прекомандован у Врховни штаб артиљерије, где је добио задатак формирања транзитних база за примање и снабдевање оружјем и муницијом. Од априла 1945. служио као аутоматичар борац у 8. бригади 51. Војвођанске ударне дивизије.<ref name=":0" />

Одликован Медаљом заслуга за народ. Био активни официр [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] са чином потпоручника.<ref name=":0" />

Умро 1976. године у Београду.<ref>{{Cite web|url=http://yuinterbrigade.net/spisak-spanskih-boraca/|title=Списак шпанских бораца|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20180816130106/http://yuinterbrigade.net/spisak-spanskih-boraca/|archive-date=16. 08. 2018|dead-url=|accessdate=|url-status=dead}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

{{нормативна контрола}}


{{DEFAULTSORT:Китл, Адолф}}
{{DEFAULTSORT:Китл, Адолф}}
[[Категорија:Рођени 1908.]]
[[Категорија:Рођени 1908.]]
[[Категорија:Умрли 1976.]]
[[Категорија:Немци у Србији]]
[[Категорија:Немци у Србији]]
[[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]]
[[Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Официри ЈНА]]

Тренутна верзија на датум 14. јануар 2024. у 03:30

адолф китл
Адолф Китл
Лични подаци
Датум рођења(1908-02-17)17. фебруар 1908.
Место рођењаОравица,  Аустроугарска
Датум смрти1976.
Место смртиБеоград,  СФРЈ
Деловање
Учешће у ратовимаШпански грађански рат Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде Народноослободилачка војска Југославије

Адолф Китл (Оравица, 17. фебруар 1908 — Београд, 1976) је био добровољац из Војводине у Шпанском грађанском рату.

Биографија

[уреди | уреди извор]

По националности Немац. Као дете из родне Оравице дошао са родитељима у Панчево. У периоду од 1924. до 1937. године био активан члан синдикалног покрета, члан друштва Абрашевић и РСК Јединство у Панчеву. Два пута покушао да дође до Шпаније. Први пут (1936) осујећен од стране италијанских власти, које су га ухапсиле и депортовале назад у Југославију. Други пут (2. децембар 1937) био успешан и приступио је допунској Пољској бригади. Потом прекомандован у противтенковску батерију Петко Милетић, а од маја 1938. служио у шпанској 60. бригади, 3. дивизија.[1] По евакуацији Шпанске републиканске армије у Француску 1939. интерниран у логор Аржеле, а потом Гирс.

У јуну 1940. ухапшен од стране Гестапоа, и осуђен на присилан рад у радном логору код Диселдорфа, где је провео осам месеци. Поново ухапшен априла 1942, и у затвору у Немачкој био до маја 1943. године. У јулу 1943. се са супругом враћа у окупирану Југославију, и одлази у Панчево где је сарађивао са Народноослободилачким покретом. По трећи пут ухапшен од Гестапоа почетком 1944. године, и осуђен на две године присилног рада као непријатељски и саботерски елемент. По ослобођењу Панчева од стране Црвене армије пуштен из затвора. У октобру 1944. придружио се Дванаестој војвођанској ударној бригади.[2] Касније прекомандован у Врховни штаб артиљерије, где је добио задатак формирања транзитних база за примање и снабдевање оружјем и муницијом. Од априла 1945. служио као аутоматичар борац у 8. бригади 51. Војвођанске ударне дивизије.[1]

Одликован Медаљом заслуга за народ. Био активни официр Југословенске народне армије са чином потпоручника.[1]

Умро 1976. године у Београду.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Картон личних података члана Удружења шпанских бораца Југославије (са фотографијом). 
  2. ^ Ђ. Нећак, Елаборат за изложбу „Шпански грађански рат“, Музеј Војводине. 
  3. ^ „Списак шпанских бораца”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г.