[go: nahoru, domu]
Пређи на садржај

Музеј Српске православне цркве — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Градска општина Стари град (Београд) помоћу геџета HotCat
 
(Није приказано 11 међуизмена 9 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Музеј
⚫
'''Музеј Српске православне цркве''' је [[музеј]] смештен у [[Зграда Патријаршије|згради Патријаршије]] у Београду, који чува предмете из историје [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref>[http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/muzej.html Музеј Српске православне цркве - znanje.org]</ref>
|име = Музеј Српске православне цркве
|оригинално_име =
|слика = Muzej Srpske pravoslavne crkve 01.jpg
|наслов =
|држава = {{застава|Србија}}
|град = [[Београд]]
|map_caption =
|map_alt =
|latitude =
|longitude =
|оснивање = [[14. јун]] [[1954]].
|затварање =
⚫
|колекција = иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије
|број предмета =
|површина =
|посетиоци =
|директор = јереј др Владимир Радовановић
|председник =
|кустос =
|превоз =
|мрежа =
|веб = [https://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/muzej.html Званични веб-сајт]
|адреса = Кнеза Симе Марковића 6
}}
⚫
'''Музеј Српске православне цркве''' је [[музеј]] смештен у [[Зграда Патријаршије|згради Патријаршије]] у Београду, чува предмете из историје [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/muzej.html|title=Muzej srpske Patrijarsije|website=www.znanje.org|access-date=2023-03-09}}</ref>


== Историја ==
== Историја ==
Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине 19. века. Године 1851. на епископској конференцији у Бечу је патријарх [[Јосиф Рајачић]] тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185|title=Музеј Српске Православне Цркве|website=www.saborna-crkva.com|url-status=|access-date=2023-03-09|archive-date=08. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220108231009/http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185}}</ref> Исти захтев је поновљен 1870. [[Митрополит београдски]] [[Петар Јовановић (митрополит)|Петар Јовановић]] је 1856. године апеловао на свештенство [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] да сакупљају „српска живописна дела” како би се отворио „Српски музеум”.<ref name=":1" /> Од прикупљених икона и уметничких слика установљена је у просторијама Београдске митрополије уметничка галерија 1858. Године 1868. је ова збирка пренета у [[Народни музеј Србије|Народни музеј]].<ref name=":1" /> Митрополит београдски [[Михаило Јовановић (митрополит)|Михаило Јовановић]] је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености, али су оне депоноване у [[Народна библиотека Србије|Народну библиотеку Србије]] и Народни музеј. Након њега је [[Митрополит Инокентије Павловић]] 1899. предложио Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума „из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије чије се слике могу наћи те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије”.<ref name=":1" /> Године 1927. [[Свети архијерејски сабор СПЦ]] је донео одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.<ref name=":1" /> Почетком 1937. су се стекли услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] о закупу [[Конак кнегиње Љубице|Конака кнегиње Љубице]] на педесет година за потребе смештаја Музеја.<ref name=":1" /> Почетком 1940. су набављене витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке музеја је предвиђено за октобар исте године.<ref name=":1" /> Новонастале предратне прилике су омеле остваривање ове замисли и јуна је особље Црквеног музеја разрешено својих дужности. Године 1942. је [[Радослав Грујић]] поново постављен за управника музеја и на том положају је остао до 1948. када га је наследио професор Светозар Ст. Душанић. Године 1946. су нове власти [[ФНРЈ]] раскинуле уговор са Српском православном црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј.<ref name=":1" /> Крајем исте године су пренети сачувани музејски предмети у [[зграда Патријаршије|зграду Патријаршије]]. Музеј Српске православне цркве у Београду је за посетиоце отворио 14. јуна 1954. [[патријарх српски Викентије]].<ref name=":0" /> Основни фонд музеја чине иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго.<ref name=":1" />
Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине [[XIX век]]а. 1851. године, на епископској конференцији у Бечу, патријарх [[Јосиф Рајачић]] је тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле. Исти захтев је поновљен и 1870. године.


== Галерија ==
[[Митрополит српски]] [[Петар Јовановић (митрополит)|Петар Јовановић]] је [[1856]]. године апеловао је на свештенство [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] да сакупљају "српска живописна дела" како би се отворио "Српски музеум". Од прикупљених икона и уметничких слика, установљена је у просторијама Београдске митрополије, уметничка галерија, 1858. године. 1868. године ова збирка пренета је у београдски [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]].
<center><gallery widths="200px" heights="130px" perrow="5">

File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 67.jpg|Зграда Музеја Српске православне цркве
[[Митрополит српски Михаило]] је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености али су оне депоноване у [[Народна библиотека Србије|Народну библиотеку]] и [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]].
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 02.jpg|Табла са натписом

File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 03.jpg|Улаз у музеј
Након њега, [[Митрополит Инокентије Павловић]], предложио је 1899. године Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума "из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије, чије се слике могу наћи, те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије".
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 13.jpg|Иконе
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 19.jpg|Иконе
[[1927]]. године Свети архијерејски сабор СПЦ донео је одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 16.jpg|Царске двери, десно крило

File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 20.jpg|Царске двери, лево крило
Почетком [[1937]]. године, стекли су се услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и Српске православне цркве о закупу [[Конак кнегиње Љубице|Конака кнегиње Љубице у Београду]], на педесет година, за потребе смештаја Музеја. Почетком 1940. године, набављене су витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке Музеја предвиђено је за месец октобар 1940. године. Новонастале предратне прилике омеле су остваривање ове замисли, и јуна месеца исте године све особље Црквеног музеја разрешено је својих дужности. 1942. године др [[Радослав Грујић]] поново постављен за управника Музеја и на том положају је остао све до 1948. године када га је наследио проф. Светозар Ст. Душанић.
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 31.jpg|[[Омофор|Омофори]]

File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 40.jpg|Богородица страсна, 18. век.
[[1946]]. године, нове власти [[ФНРЈ]] су раскинуле уговор са Српском Православном Црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј. Крајем исте године пренети су сачувани музејски предмети у [[зграда Патријаршије|зграду Патријаршије]] у Београду.
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 43.jpg|Крст са распећем

File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 48.jpg|Макета манастира Раванице 1705.
Музеј Српске православне цркве у Београду за постиоце отворио је тек 14. јуна [[1954]]. године [[Патријарх српски Викентије]].
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 52.jpg|Зборник са [[Слово љубве|словом Љубве]] 15. век

File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 53.jpg|Лествица, митра београдског митрополита и [[вараждински апостол]]
⚫
Основни фонд Музеја чине: иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго. <ref>[http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185 Музеј Српске Православне Цркве - Саборна црква]</ref>
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 59.jpg|Музејски експонати
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 55.jpg|Музејски експонати
File:Muzej Srpske pravoslavne crkve 63.jpg|Крст у холу музеја
</gallery></center>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 26: Ред 55:
{{reflist}}
{{reflist}}


== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милеуснић|first=Слободан|author-link=Слободан Милеуснић|title=Музеј Српске православне цркве|year=1989|edition=1.|location=Београд|publisher=Српска православна црква|url=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милеуснић|first=Слободан|author-link=Слободан Милеуснић|title=Музеј Српске православне цркве|year=2001|orig-year=1989|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Српска православна црква|url=https://books.google.com/books?id=bLgVAQAAIAAJ}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{commons category-inline|Museum of the Serbian Orthodox Church}}
*[https://muzejspc.rs/ Званични веб-сајт]
{{Музеји у Србији}}
{{Музеји у Србији}}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Музеји у Београду]]
[[Категорија:Музеји у Београду]]
[[Категорија:Српска православна црква|М]]
[[Категорија:Српска православна црква|М]]
[[Категорија:Градска општина Стари град (Београд)]]
[[Категорија:Култура на Старом граду (Београд)]]
[[Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)]]

Тренутна верзија на датум 13. април 2024. у 11:18

Музеј Српске православне цркве
Оснивање14. јун 1954.
ЛокацијаБеоград
 Србија
Колекцијаиконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије
Директорјереј др Владимир Радовановић
АдресаКнеза Симе Марковића 6
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Музеј Српске православне цркве је музеј смештен у згради Патријаршије у Београду, чува предмете из историје Српске православне цркве.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине 19. века. Године 1851. на епископској конференцији у Бечу је патријарх Јосиф Рајачић тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле.[2] Исти захтев је поновљен 1870. Митрополит београдски Петар Јовановић је 1856. године апеловао на свештенство Кнежевине Србије да сакупљају „српска живописна дела” како би се отворио „Српски музеум”.[2] Од прикупљених икона и уметничких слика установљена је у просторијама Београдске митрополије уметничка галерија 1858. Године 1868. је ова збирка пренета у Народни музеј.[2] Митрополит београдски Михаило Јовановић је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености, али су оне депоноване у Народну библиотеку Србије и Народни музеј. Након њега је Митрополит Инокентије Павловић 1899. предложио Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума „из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије чије се слике могу наћи те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије”.[2] Године 1927. Свети архијерејски сабор СПЦ је донео одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.[2] Почетком 1937. су се стекли услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између Краљевине Југославије и Српске православне цркве о закупу Конака кнегиње Љубице на педесет година за потребе смештаја Музеја.[2] Почетком 1940. су набављене витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке музеја је предвиђено за октобар исте године.[2] Новонастале предратне прилике су омеле остваривање ове замисли и јуна је особље Црквеног музеја разрешено својих дужности. Године 1942. је Радослав Грујић поново постављен за управника музеја и на том положају је остао до 1948. када га је наследио професор Светозар Ст. Душанић. Године 1946. су нове власти ФНРЈ раскинуле уговор са Српском православном црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј.[2] Крајем исте године су пренети сачувани музејски предмети у зграду Патријаршије. Музеј Српске православне цркве у Београду је за посетиоце отворио 14. јуна 1954. патријарх српски Викентије.[1] Основни фонд музеја чине иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Зграда Музеја Српске православне цркве
    Зграда Музеја Српске православне цркве
  • Табла са натписом
    Табла са натписом
  • Улаз у музеј
    Улаз у музеј
  • Иконе
    Иконе
  • Иконе
    Иконе
  • Царске двери, десно крило
    Царске двери, десно крило
  • Царске двери, лево крило
    Царске двери, лево крило
  • Омофори
    Омофори
  • Богородица страсна, 18. век.
    Богородица страсна, 18. век.
  • Крст са распећем
    Крст са распећем
  • Макета манастира Раванице 1705.
    Макета манастира Раванице 1705.
  • Зборник са словом Љубве 15. век
    Зборник са словом Љубве 15. век
  • Лествица, митра београдског митрополита и вараждински апостол
    Лествица, митра београдског митрополита и вараждински апостол
  • Музејски експонати
    Музејски експонати
  • Музејски експонати
    Музејски експонати
  • Крст у холу музеја
    Крст у холу музеја

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Muzej srpske Patrijarsije”. www.znanje.org. Приступљено 2023-03-09. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „Музеј Српске Православне Цркве”. www.saborna-crkva.com. Архивирано из оригинала 08. 01. 2022. г. Приступљено 2023-03-09. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Музеј Српске православне цркве на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музеј_Српске_православне_цркве&oldid=27672848”