[go: nahoru, domu]

Пређи на садржај

Музеј Српске православне цркве — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
 
(Нису приказане 3 међуизмене 3 корисника)
Ред 16: Ред 16:
|површина =
|површина =
|посетиоци =
|посетиоци =
|управник = јереј др Владимир Радовановић
|директор = јереј др Владимир Радовановић
|председник =
|председник =
|кустос =
|кустос =
Ред 27: Ред 27:


== Историја ==
== Историја ==
Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине 19. века. Године 1851. на епископској конференцији у Бечу је патријарх [[Јосиф Рајачић]] тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185|title=Музеј Српске Православне Цркве|website=www.saborna-crkva.com|url-status=live|access-date=2023-03-09}}</ref> Исти захтев је поновљен 1870. [[Митрополит београдски]] [[Петар Јовановић (митрополит)|Петар Јовановић]] је 1856. године апеловао на свештенство [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] да сакупљају „српска живописна дела” како би се отворио „Српски музеум”.<ref name=":1" /> Од прикупљених икона и уметничких слика установљена је у просторијама Београдске митрополије уметничка галерија 1858. Године 1868. је ова збирка пренета у [[Народни музеј Србије|Народни музеј]].<ref name=":1" /> Митрополит београдски [[Михаило Јовановић (митрополит)|Михаило Јовановић]] је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености, али су оне депоноване у [[Народна библиотека Србије|Народну библиотеку Србије]] и Народни музеј. Након њега је [[Митрополит Инокентије Павловић]] 1899. предложио Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума „из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије чије се слике могу наћи те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије”.<ref name=":1" /> Године 1927. [[Свети архијерејски сабор СПЦ]] је донео одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.<ref name=":1" /> Почетком 1937. су се стекли услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] о закупу [[Конак кнегиње Љубице|Конака кнегиње Љубице]] на педесет година за потребе смештаја Музеја.<ref name=":1" /> Почетком 1940. су набављене витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке музеја је предвиђено за октобар исте године.<ref name=":1" /> Новонастале предратне прилике су омеле остваривање ове замисли и јуна је особље Црквеног музеја разрешено својих дужности. Године 1942. је [[Радослав Грујић]] поново постављен за управника музеја и на том положају је остао до 1948. када га је наследио професор Светозар Ст. Душанић. Године 1946. су нове власти [[ФНРЈ]] раскинуле уговор са Српском православном црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј.<ref name=":1" /> Крајем исте године су пренети сачувани музејски предмети у [[зграда Патријаршије|зграду Патријаршије]]. Музеј Српске православне цркве у Београду је за посетиоце отворио 14. јуна 1954. [[патријарх српски Викентије]].<ref name=":0" /> Основни фонд музеја чине иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго.<ref name=":1" />
Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине 19. века. Године 1851. на епископској конференцији у Бечу је патријарх [[Јосиф Рајачић]] тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185|title=Музеј Српске Православне Цркве|website=www.saborna-crkva.com|url-status=|access-date=2023-03-09|archive-date=08. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220108231009/http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185}}</ref> Исти захтев је поновљен 1870. [[Митрополит београдски]] [[Петар Јовановић (митрополит)|Петар Јовановић]] је 1856. године апеловао на свештенство [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] да сакупљају „српска живописна дела” како би се отворио „Српски музеум”.<ref name=":1" /> Од прикупљених икона и уметничких слика установљена је у просторијама Београдске митрополије уметничка галерија 1858. Године 1868. је ова збирка пренета у [[Народни музеј Србије|Народни музеј]].<ref name=":1" /> Митрополит београдски [[Михаило Јовановић (митрополит)|Михаило Јовановић]] је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености, али су оне депоноване у [[Народна библиотека Србије|Народну библиотеку Србије]] и Народни музеј. Након њега је [[Митрополит Инокентије Павловић]] 1899. предложио Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума „из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије чије се слике могу наћи те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије”.<ref name=":1" /> Године 1927. [[Свети архијерејски сабор СПЦ]] је донео одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.<ref name=":1" /> Почетком 1937. су се стекли услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] о закупу [[Конак кнегиње Љубице|Конака кнегиње Љубице]] на педесет година за потребе смештаја Музеја.<ref name=":1" /> Почетком 1940. су набављене витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке музеја је предвиђено за октобар исте године.<ref name=":1" /> Новонастале предратне прилике су омеле остваривање ове замисли и јуна је особље Црквеног музеја разрешено својих дужности. Године 1942. је [[Радослав Грујић]] поново постављен за управника музеја и на том положају је остао до 1948. када га је наследио професор Светозар Ст. Душанић. Године 1946. су нове власти [[ФНРЈ]] раскинуле уговор са Српском православном црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј.<ref name=":1" /> Крајем исте године су пренети сачувани музејски предмети у [[зграда Патријаршије|зграду Патријаршије]]. Музеј Српске православне цркве у Београду је за посетиоце отворио 14. јуна 1954. [[патријарх српски Викентије]].<ref name=":0" /> Основни фонд музеја чине иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго.<ref name=":1" />


== Галерија ==
== Галерија ==
Ред 56: Ред 56:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милеуснић|first=Слободан|author-link=Слободан Милеуснић|title=Музеј Српске православне цркве|year=1989|edition=1.|location=Београд|publisher=Српска православна црква|url=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милеуснић|first=Слободан|author-link=Слободан Милеуснић|title=Музеј Српске православне цркве|year=1989|edition=1.|location=Београд|publisher=Српска православна црква|url=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милеуснић|first=Слободан|author-link=Слободан Милеуснић|title=Музеј Српске православне цркве|year=2001|orig-year=1989|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Српска православна црква|url=https://books.google.com/books?id=bLgVAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милеуснић|first=Слободан|author-link=Слободан Милеуснић|title=Музеј Српске православне цркве|year=2001|orig-year=1989|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Српска православна црква|url=https://books.google.com/books?id=bLgVAQAAIAAJ}}
{{Литература крај}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 65: Ред 65:
*[https://muzejspc.rs/ Званични веб-сајт]
*[https://muzejspc.rs/ Званични веб-сајт]
{{Музеји у Србији}}
{{Музеји у Србији}}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Музеји у Београду]]
[[Категорија:Музеји у Београду]]

Тренутна верзија на датум 13. април 2024. у 11:18

Музеј Српске православне цркве
Оснивање14. јун 1954.
ЛокацијаБеоград
 Србија
Колекцијаиконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије
Директорјереј др Владимир Радовановић
АдресаКнеза Симе Марковића 6
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Музеј Српске православне цркве је музеј смештен у згради Патријаршије у Београду, чува предмете из историје Српске православне цркве.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине 19. века. Године 1851. на епископској конференцији у Бечу је патријарх Јосиф Рајачић тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле.[2] Исти захтев је поновљен 1870. Митрополит београдски Петар Јовановић је 1856. године апеловао на свештенство Кнежевине Србије да сакупљају „српска живописна дела” како би се отворио „Српски музеум”.[2] Од прикупљених икона и уметничких слика установљена је у просторијама Београдске митрополије уметничка галерија 1858. Године 1868. је ова збирка пренета у Народни музеј.[2] Митрополит београдски Михаило Јовановић је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености, али су оне депоноване у Народну библиотеку Србије и Народни музеј. Након њега је Митрополит Инокентије Павловић 1899. предложио Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума „из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије чије се слике могу наћи те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије”.[2] Године 1927. Свети архијерејски сабор СПЦ је донео одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.[2] Почетком 1937. су се стекли услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између Краљевине Југославије и Српске православне цркве о закупу Конака кнегиње Љубице на педесет година за потребе смештаја Музеја.[2] Почетком 1940. су набављене витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке музеја је предвиђено за октобар исте године.[2] Новонастале предратне прилике су омеле остваривање ове замисли и јуна је особље Црквеног музеја разрешено својих дужности. Године 1942. је Радослав Грујић поново постављен за управника музеја и на том положају је остао до 1948. када га је наследио професор Светозар Ст. Душанић. Године 1946. су нове власти ФНРЈ раскинуле уговор са Српском православном црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј.[2] Крајем исте године су пренети сачувани музејски предмети у зграду Патријаршије. Музеј Српске православне цркве у Београду је за посетиоце отворио 14. јуна 1954. патријарх српски Викентије.[1] Основни фонд музеја чине иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Muzej srpske Patrijarsije”. www.znanje.org. Приступљено 2023-03-09. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „Музеј Српске Православне Цркве”. www.saborna-crkva.com. Архивирано из оригинала 08. 01. 2022. г. Приступљено 2023-03-09. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Музеј Српске православне цркве на Викимедијиној остави