[go: nahoru, domu]

Пређи на садржај

Паланка — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
 
(Нису приказане 43 међуизмене 20 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење2|Паланка}}
'''Паланка''' је мање утврђење подигнуто од дрвене грађе, заштићено са вањске стране прокопаном грабом и земљаним насипом. Име је [[турски језик|турског]] подретла.
'''Паланка''' је мање [[тврђава|утврђено]] [[насеље]] од [[палисада]], које се јавило током позног [[османско царство|османског]] раздобља у [[Балканско полуострво|балканским]] пограничним покрајинама овог царства. Име је [[турски језик|турског]] порекла.
[[Слика:Palanka.JPG|right|200px]]
На граничном простору паланка се јављакао [[тврђава]] која штити мање насеље уз неку већу пограничну утврду. Паланка је једнако тако служила као заштита манјег, привременог или трајњег војног логора. Она је дакле нека врста крајишкога [[каструм]]а. Понекад паланка уз већу утврду штити помоћне објекте, штале с коњаништвом и спремишта с другом опремом.


== Порекло назива ==
Паланка је тлоцртно правилнога, редовито правокутнога облика. Њене се утврде састоје од високе и чврсте палисадне ограде. Тај јаки дрвени плот био је међусобно повезан плетером, шибљем, а с унутарње му је стране насута и набијена земља. С вањске је стране приступ таквој огради бранио прокопани заштитни јарак, а уза њ му је с вањске стране подигнут још један земљани насип и на њему вањска заштитна ограда. На кутовима тако затворена брањеног простора понекад су биле подигнуте дрвене куле, заправо чардаци као придодани елемент обране и заштите. Такви су чардаци штитили и главни улаз у паланку. Понекад су се подизали и уоколо паланке као каква врста предстраже, да би продубили сигурносни простор заштићенога насеља или војнога логора.
Реч ’'''паланка'''’ је [[Турски језик|турског]] порекла, у значењу: паланга, полуга, брвеник<ref>Новаковић, С. (1878) ''Годишњица Н. Чупића II''. Београд, стр. 262—269.</ref>. По овоме се њено значење приближава појму ’[[палисада]]’.


Поред овог објашњења, среће се и објашњење да је реч ’'''паланка'''’ [[италијански језик|италијанског]] порекла, од речи ’''palanca''’ (палисада), изведеног од [[латински језик|латинског]] ’''phalanx''’. На ово порекло назива говори то да се назив ’паланка’ користио сам у [[Панонска низија|панонским]] и [[Јужни Словени|јужнословенским]] деловима [[Отоманско царство|Османског царства]].
Паланка је дакле на пограничном простору заштићивала незаштићено становништво, некакав збјег народа, део војних посада на изложеним положајима или пак помоћне чете које нису могле стати унутар брањеног простора главних граничних утврда. Паланке су дакле имале и дио обрамбених граничних задатака.


У списима [[19. век]]а срећу се различита одређења за паланке: највеће паланке, средње паланке, најмање паланке, паланчице<ref>Зборник закона и уредаба Кнежевине Србије, свеска Х, стр.61</ref>.
Паланке су имале веће значење у 16. и 17. веку. Касније губе своју првотну намјену и пропадају или се пак понегдје развијају у веће насеље задржавши своје изворно име.

== Значење појма ==
Паланка може имати два значења<ref>Којић, Б. (1970) ''Варошице у Србији XIX века'', Београд: Грађевинска Књига, стр. 12—13</ref>:
* '''Првобитно и ређе значење''': [[Војска|Војна]] постаја у виду [[тврђава|утврђења]] од [[Дрво (материјал)|дрвених]] [[стубац]]а на важним саобраћајним правцима [[Османско царство|Османског царства]], посебно у пограничним деловима царства до [[Краљевина Угарска|Угарске]] ([[Босна]], [[Србија]], [[Македонија|Македонија]]). Само [[тврђава|утврђење]] било је од [[дрво (материјал)|дрвене грађе]], заштићено са спољашње стране прокопаним [[ров]]ом и земљаним насипом. Основна улога првобитне паланке је била [[војска|војно]]-стратешка, док је веза са непосредним окружењем била небитна;
* '''Касније развијено и чешће значење''': У каснијем раздобљу значајан број паланки, будући смештен на прометним местима, добија уз утврђење и одлике омањег [[трговина|трговачког]] насеља, попут [[варошица|варошице]]. Прво је су дате делатности и садржаји били намењени путујућим [[трговина|трговцима]], да би се касније почели везивати и за обслужење сеоског окружења. Ово значење је данас много раширеније у [[српски језик|српском језику]].

== Историјат ==

=== Раније раздобље ===
На граничном простору [[Османско царство|Османског царства]], паланка се јавља као [[тврђава]] величине квадрата страница 100—150 -{m}-<ref>Којић, Б. (1970) ''Варошице у Србији XIX века'', Београд: Грађевинска Књига, стр. 12</ref>. Спољни зид је обично био од [[дрво (материјал)|дрвених]] стубаца ([[зид]]ови у виду [[палисада]]), ређе од [[камен]]а.

Паланка је такође служила као заштита мањег, привременог или трајног војног [[логор]]а. Она је нека врста крајишкога [[каструм]]а. Понекад паланка уз већу утврду штити помоћне објекте, штале с коњима и складишта с опремом.

Паланка је правилне основе, скоро увек правоугаоног облика. Састоји од високе и чврсте [[палисада|палисадне]] ограде. Тај јаки дрвени плот био је међусобно повезан плетером, шибљем, а с унутрашње му је стране насута и набијена земља. С спољашње је стране приступ таквој огради бранио прокопани заштитни [[јарак]], а уз њега му је споља подигнут још један земљани [[насип]] и на њему заштитна [[ограда]]. На угловима тако затвореног брањеног простора понекад су биле подигнуте дрвене куле, заправо [[чардак|чардаци]] као придодани елемент одбране и заштите. Такви су чардаци штитили и главни улаз у паланку. Понекад су се подизали и уоколо паланке као врста предстраже, да би продубили сигурносни простор заштићеног насеља или војног логора.

Паланка је на пограничном простору штитила незаштићено становништво, некакав [[збег]] народа, део војних посада на изложеним положајима или пак помоћне [[чета|чете]] које нису могле стати у брањени простор главних граничних утврђења. Паланке су тако имале и део одбрамбених граничних задатака.

=== Касније раздобље ===
Паланке су имале већи значај у [[16. век|16.]] и [[17. век]]у. Крајем [[18. век|18.]] и почетком [[19. век]]а паланке губе своју првобитну намену. Неке пропадају, а неке се развијају у већа насеља, задржавајући своје изворно име. У то време оне су посебна скупина [[насеље|насеља]], између [[град]]а и [[касаба|касабе]].

Почетком [[19. век]]а већина паланки на тлу данашње [[Србија|Србије]] била је у виду малих насеља, често мањих и од околних [[села (вишезначна одредница)|села]], али „ушорених” и са развијеним [[Трговина|трговинско]]-[[услуга|услужним]] садржајима у виду [[Чаршија|чаршије]]. У односу на своје „[[Срби|српско]]” окружење, паланке су биле махом насељене [[Турци]]ма.

После [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] појам паланке све више уступа месту појму [[Варошица|варошице]]. Све до [[1866]]. године званично се користио појам паланке, који је доношењем Закона о местима дате године уступио место појму варошице. Упоредо са датим, паланке које су до тада задржале чисто [[војска|војну]] улогу, угасиле су се, док су оне са развијенијим [[чаршија]]ма постале варошице и тако наставиле свој развој.

Данас је мало остало од првобитних паланки. Један од ретких примера јесте пример [[Бела Паланка|Беле Паланке]], где је при ослобођењу [[1878]]. године затечено [[тврђава|утврђење]], које је потом срушено. На месту некадашњег [[тврђава|утврђења]] данас је квадратни блок са јавним [[установа]]ма и [[црква (грађевина)|црквом]].

== Насељена места са речју ’паланка’ ==
Многа места у Србији имају у свом називу сачувану реч ’паланка’:
* [[Бачка Паланка]]
* [[Смедеревска Паланка]]
* [[Брза Паланка]]
* [[Бела Паланка]]
* [[Банатска Паланка]]
* [[Стара Паланка]]

Нека у [[Босна|Босни]]:
* [[Лушци Паланка]]

Па и у [[Република Македонија|Македонији]]:
* [[Крива Паланка]]

Чак и у [[Бугарска|Бугарској]]:
* {{ill|bg|Бјала Паланка|Бяла Паланка|v=sup}}

== Види још ==
* [[Варошица]]
* [[Касаба]]
* [[Трговиште]]

== Извори ==
{{reflist}}


{{тврђава}}
{{тврђава}}
{{нормативна контрола}}


[[Категорија:тврђаве]]
[[Категорија:Тврђаве]]
[[Категорија:Турцизми]]
[[Категорија:Насеља]]
[[Категорија:Фортификација]]

Тренутна верзија на датум 7. јул 2024. у 20:39

Паланка је мање утврђено насеље од палисада, које се јавило током позног османског раздобља у балканским пограничним покрајинама овог царства. Име је турског порекла.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Реч ’паланка’ је турског порекла, у значењу: паланга, полуга, брвеник[1]. По овоме се њено значење приближава појму ’палисада’.

Поред овог објашњења, среће се и објашњење да је реч ’паланкаиталијанског порекла, од речи ’palanca’ (палисада), изведеног од латинскогphalanx’. На ово порекло назива говори то да се назив ’паланка’ користио сам у панонским и јужнословенским деловима Османског царства.

У списима 19. века срећу се различита одређења за паланке: највеће паланке, средње паланке, најмање паланке, паланчице[2].

Значење појма

[уреди | уреди извор]

Паланка може имати два значења[3]:

  • Првобитно и ређе значење: Војна постаја у виду утврђења од дрвених стубаца на важним саобраћајним правцима Османског царства, посебно у пограничним деловима царства до Угарске (Босна, Србија, Македонија). Само утврђење било је од дрвене грађе, заштићено са спољашње стране прокопаним ровом и земљаним насипом. Основна улога првобитне паланке је била војно-стратешка, док је веза са непосредним окружењем била небитна;
  • Касније развијено и чешће значење: У каснијем раздобљу значајан број паланки, будући смештен на прометним местима, добија уз утврђење и одлике омањег трговачког насеља, попут варошице. Прво је су дате делатности и садржаји били намењени путујућим трговцима, да би се касније почели везивати и за обслужење сеоског окружења. Ово значење је данас много раширеније у српском језику.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Раније раздобље

[уреди | уреди извор]

На граничном простору Османског царства, паланка се јавља као тврђава величине квадрата страница 100—150 m[4]. Спољни зид је обично био од дрвених стубаца (зидови у виду палисада), ређе од камена.

Паланка је такође служила као заштита мањег, привременог или трајног војног логора. Она је нека врста крајишкога каструма. Понекад паланка уз већу утврду штити помоћне објекте, штале с коњима и складишта с опремом.

Паланка је правилне основе, скоро увек правоугаоног облика. Састоји од високе и чврсте палисадне ограде. Тај јаки дрвени плот био је међусобно повезан плетером, шибљем, а с унутрашње му је стране насута и набијена земља. С спољашње је стране приступ таквој огради бранио прокопани заштитни јарак, а уз њега му је споља подигнут још један земљани насип и на њему заштитна ограда. На угловима тако затвореног брањеног простора понекад су биле подигнуте дрвене куле, заправо чардаци као придодани елемент одбране и заштите. Такви су чардаци штитили и главни улаз у паланку. Понекад су се подизали и уоколо паланке као врста предстраже, да би продубили сигурносни простор заштићеног насеља или војног логора.

Паланка је на пограничном простору штитила незаштићено становништво, некакав збег народа, део војних посада на изложеним положајима или пак помоћне чете које нису могле стати у брањени простор главних граничних утврђења. Паланке су тако имале и део одбрамбених граничних задатака.

Касније раздобље

[уреди | уреди извор]

Паланке су имале већи значај у 16. и 17. веку. Крајем 18. и почетком 19. века паланке губе своју првобитну намену. Неке пропадају, а неке се развијају у већа насеља, задржавајући своје изворно име. У то време оне су посебна скупина насеља, између града и касабе.

Почетком 19. века већина паланки на тлу данашње Србије била је у виду малих насеља, често мањих и од околних села, али „ушорених” и са развијеним трговинско-услужним садржајима у виду чаршије. У односу на своје „српско” окружење, паланке су биле махом насељене Турцима.

После Првог и Другог српског устанка појам паланке све више уступа месту појму варошице. Све до 1866. године званично се користио појам паланке, који је доношењем Закона о местима дате године уступио место појму варошице. Упоредо са датим, паланке које су до тада задржале чисто војну улогу, угасиле су се, док су оне са развијенијим чаршијама постале варошице и тако наставиле свој развој.

Данас је мало остало од првобитних паланки. Један од ретких примера јесте пример Беле Паланке, где је при ослобођењу 1878. године затечено утврђење, које је потом срушено. На месту некадашњег утврђења данас је квадратни блок са јавним установама и црквом.

Насељена места са речју ’паланка’

[уреди | уреди извор]

Многа места у Србији имају у свом називу сачувану реч ’паланка’:

Нека у Босни:

Па и у Македонији:

Чак и у Бугарској:

  1. ^ Новаковић, С. (1878) Годишњица Н. Чупића II. Београд, стр. 262—269.
  2. ^ Зборник закона и уредаба Кнежевине Србије, свеска Х, стр.61
  3. ^ Којић, Б. (1970) Варошице у Србији XIX века, Београд: Грађевинска Књига, стр. 12—13
  4. ^ Којић, Б. (1970) Варошице у Србији XIX века, Београд: Грађевинска Књига, стр. 12