Паланка — разлика између измена

Паланка је мање утврђење подигнуто од дрвене грађе, заштићено са спољашње стране прокопаном грабом и земљаним насипом. Име је турског порекла.

Датотека:Palanka.JPG

На граничном простору паланка се јављакао тврђава која штити мање насеље уз неку већу пограничну утврду. Паланка је једнако тако служила као заштита манјег, привременог или трајњег војног логора. Она је дакле нека врста крајишкога каструма. Понекад паланка уз већу утврду штити помоћне објекте, штале с коњаништвом и спремишта с другом опремом.

Паланка је тлоцртно правилнога, редовито правокутнога облика. Њене се утврде састоје од високе и чврсте палисадне ограде. Тај јаки дрвени плот био је међусобно повезан плетером, шибљем, а с унутарње му је стране насута и набијена земља. С вањске је стране приступ таквој огради бранио прокопани заштитни јарак, а уза њ му је с вањске стране подигнут још један земљани насип и на њему вањска заштитна ограда. На кутовима тако затворена брањеног простора понекад су биле подигнуте дрвене куле, заправо чардаци као придодани елемент обране и заштите. Такви су чардаци штитили и главни улаз у паланку. Понекад су се подизали и уоколо паланке као каква врста предстраже, да би продубили сигурносни простор заштићенога насеља или војнога логора.

Паланка је дакле на пограничном простору заштићивала незаштићено становништво, некакав збјег народа, део војних посада на изложеним положајима или пак помоћне чете које нису могле стати унутар брањеног простора главних граничних утврда. Паланке су дакле имале и дио обрамбених граничних задатака.

Паланке су имале већи значај у 16. и 17. веку. Касније губе своју првобитну намену. Неке пропадају а неке се развијају у већа насеља задржавајући своје изворно име.