Софија Алексејевна — разлика између измена

Софија Алексејевна
Софија Алексејевна
Лични подаци
Пуно име	Софија Алексејевна Романова
Датум рођења	27. септембар 1657.
Место рођења	Москва, Руско царство
Датум смрти	14. јул 1704. (46 год.)
Место смрти	Москва, Руско царство
Породица
Родитељи	Алексеј I Михајлович; Марија Милославскаја
Династија	Романов
регент
Период	1682−1689
Претходник	Јевдокија Стрешнева
Наследник	Наталија Наришкина

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 5. септембар 2023. у 12:06

Софија Алексејевна (рус. Софья Алексеевна; рођена 27. септембра 1657, умрла 14. јула 1704. године у Москви) је била ћерка руског цара Алексеја I, регент руског царства позната по одлучности, није оклевала да употреби и насилне мере да спроведе своју политику.

Биографија

Рођена је у првом браку цара Алексеја и Марије Милославскаје. Школовала се код Симеона Полоцког.^[1] Након смрти свог брата Фјодора III се изненада укључила у политичке воде, покушавајући да спречи млађег брата Петра да прескочи старијег брата Ивана на трону. Софија се појавила на политичкој сцени током тих борби унутар династије Романов. Софија је можда деловала у интересу њеног брата Фјодора, али многи историчари тврде да је он владао под проктекторатом своје сестре Софије. Посебно јер постоје индиције да је Фјодор био због лошег здравља слаб по природи. Искористила је своје везе и вештим сплеткарењем обезбедила је себи регенство. Још за Фјодорова живота она се спријатељила са Василијем Голицином, једним од најобразованијих људи свога времена.^[2]

Борба за власт и регентство

Слика А. И. Корзухина из 1882, "Побуна стреличара 1682. године." на којој је приказано како трелци носе из палате Ивана Наришкина. Док млади Петар смирује мајку, Софија са задовољством гледа

Пошто је Алексеј имао две жене па су обе струје желеле да буду наследнице престола. Струја Марије Милославскаје, Софијине мајке, је иницирала Московску побуну 1682. како би се позиционирала у власти.^[3]^[4] Промовисала је њеног брата Ивана као легитимног наследника престола, покушавала је да убеди патријарха и бољаре да промене скорашњу одлуку о крунисању краља Петра. Инсистирала је на томе да је Петров избор био противу закона монархије прескочивши Ивана који је био следећи по реду и предложила је да Петар буде заједно на трону са Иваном. Након негативног одговора, она је потражила помоћ од Стрелаца, који су се насилно супроставили избору Петра за властодржца. Побуна Стрелаца је довела до тога да се успостави нова власт, са Иваном као старијим и Петром као млађим царом. Софија Алексејевна је проглашена за савладарку са титулом регенткиње, с обзиром да су њена браћа били малолетни.^[5] Тих година наводно је била у некој вези са принцом Голитцином, и њега је поставила за начелника спољних послова уместо убијеног Долгорукова.^[2] Стрелци су због помоћи добили по 10 дуката титулу дворске пешадије. А Петар, иако је формално био владар, је био скрајнут и са својом мајком Наталијом је живео од врло скромних Софијиних донација. Толико скромних да је Наталија морала да потражи помоћ у свештенству.^[2]

Одмах након ступања на власт, Софија је била у проблему јер су Стрелци желели да више учествују у власти. Ипак Софија их је вешто потиснула, чак и погубила неке вође. Током седам година као регент, ослабила је политику притварања сељака због чега је била на удару племића. Трудила се да унапреди војску. На пољу спољне политике најзначајнији је мировни споразум са Пољском 1686. године као и Кримска кампања против Турске. Иако је цариградски патријарх одвраћао од тог похода, јер се бојао да се султан не освети на православном становништву Турске. Први Голицинов поход претрпео је потпун пораз. Голицин је био приморан да припреми други поход. Поучен искуством, он одлучује да га предузме у пролеће, када степе обилују водом и травом. Уместо да се бори, он ступа у преговоре са кримским ханом и враћа се натраг, пошто му је погинуло 20.000 а заробљено 15.000 од 100.000 људи.^[2] Са друге стране Голицин је потписао споразум са Кином којим се утврђује граница на реци Амур. Без обзира на сва достигнућа и даље је владало огромно неповерење од племства. Голицин је неоспорно био образованији од Петра, али није имао чврсту вољу као Петар који је тешко писао и правио много правописних грешака, али је размишљао практично и вешто руковао свим средствима у циљу реформе. Софија је за то време сањала да ступи у брак са Голицином, како би себи обезбедила и царску титулу.^[2]

Пад са власти и смрт

Како је Петар растао његова моћ је била све већа. Већ са 16 година је захтевао од Голтицина да га извештава о свим стварима, а породица друге Алексејеве жене Наришкин је припремала дуго очекиван долазак на власт. Софија је била немоћна да спречи ову промену и постепено одузимање контроле. Кримски кампања против Турске у који је Голицин послао око 100.000 људи^[2], је додатно угрозио њену позицију јер је дошло до немира у Москви. Тензија између две фракције је расла све док Петар није напунио 17 година, када је Наталија Наришкина тражила смену Софије. Она је покушала да преко бољара и патријарха учини нешто против тога, међутим Петар је био одлучан. Била је ухапшена и послата у мнастир Новодевични. Десет година касније током одсуства Петра из земље покушала је уз помоћ Стрелаца да поново дође на власт. Али је ова побуна угушена невиђеном бруталношћу, када су лешеви побуњеника послагани испод Софијиних прозора. Након тога је била још у строжем притвору, дозовавајући јој само једну посету дневно. Умрла је у овом манастиру шест година касније 14. јула 1704.^[4]

Породично стабло

16. Никита Романович

8. Патријарх Филарет

17. Варвара Ивановна

2. Михаил I Фјодорович

18. Иван Васиљевич Шестов

9. Ксенија Шестова

2. Алексеј I Михајлович

20. Степан Андрејевич Шестов

10. Лукијан Степанович Стрешњов

3. Јевдокија Стрешнева

22. Константин Волконси

11. Ана Константиновна Волонскаја

1. Софија Алексејевна

6. Иља Данилович Милославски

3. Марија Милославскаја

7. Екатарина Фјодоровна Нербекова

Референце

^ Hughes, Lindse (Oct., 1985). „Sofiya Alekseyevna and the Moscow Rebellion of 1682”. The Slavonic and East European Review. 63 (4): 518—539. JSTOR 4209169. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
^ (језик: руски)„ОПИСАНІЕ БУНТА б ы в ш а г о въ 1682 году. съ рукописи.”. gumer.info. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2017.
^ ^а ^б (језик: руски)„Костомаров Н. История России в жизнеописаниях ее главнейших деятелей”. gumer.info. Приступљено 11. 11. 2017.
^ Anisimov & Alexander 2015, стр. 13.

Литература

Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia (на језику: (језик: енглески)). Routledge. ISBN 978-1-317-45488-5.
Елена, Арсеньева (2013). Сестра брату своему (Софья Алексеевна, Россия) (на језику: (језик: руски)).

Спољашње везе

(језик: руски) РБС/ВТ/София Алексеевна
(језик: руски) Романовы. Фильм Второй.StarMedia.Babich-Design. Документальный Фильм на Јутјубу

[1] Hughes, Lindse (Oct., 1985). „Sofiya Alekseyevna and the Moscow Rebellion of 1682”. The Slavonic and East European Review. 63 (4): 518—539. JSTOR 4209169. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[:1-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.

[3] (језик: руски)„ОПИСАНІЕ БУНТА б ы в ш а г о въ 1682 году. съ рукописи.”. gumer.info. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2017.

[:0-4] а ^б (језик: руски)„Костомаров Н. История России в жизнеописаниях ее главнейших деятелей”. gumer.info. Приступљено 11. 11. 2017.

[FOOTNOTEAnisimovAlexander201513-5] Anisimov & Alexander 2015, стр. 13.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Инфокутија владар
 | име                 = Софија Алексејевна
-| слика               = Sophia Alekseyevna of Russia.jpg
+| слика = Sophia Alekseyevna of Russia.jpg
-| ширина_слике        = 250п
+| ширина_слике =
-| опис_слике          =
+| опис_слике =
-| пуно_име            = Софија Алексејевна Романова
+| пуно_име = Софија Алексејевна Романова
 | датум_рођења = {{Датум рођења|1657|9|27}}
-| место_рођења        = [[Москва]]
+| место_рођења = [[Москва]]
-| држава_рођења       = [[Руско Царство]]
+| држава_рођења = [[Руско царство]]
 | датум_смрти = {{Датум смрти|1704|7|14|1657|9|27}}
-| место_смрти = [[Москва]],
+| место_смрти = [[Москва]]
-| држава_смрти        = [[Руско Царство]]
+| држава_смрти = [[Руско царство]]
 | сахрањен   =
 | функција   = регент
-| владавина  = 1682-1689
+| владавина  = 1682−1689
 | претходник = [[Јевдокија Стрешнева]]
 | наследник = [[Наталија Наришкина]]
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 | грб =
 }}
-'''Софија Алексејевна''' ({{јез-рус|Со́фья Алексе́евна}} рођена [[27. септембар|27. септембра]] [[1657]]., умрла [[14. јул]]а [[1704]]. године у [[Москва|Москви]]) је била ћерка руског цара Алексеја I, регент руског царства позната по одлучношћу не оклевајући да употреби и насилне мере да спроведе своју политику.
+'''Софија Алексејевна''' ({{јез-рус|Софья Алексеевна}}; рођена [[27. септембар|27. септембра]] [[1657]], умрла [[14. јул]]а [[1704]]. године у [[Москва|Москви]]) је била ћерка руског цара Алексеја I, регент руског царства позната по одлучности, није оклевала да употреби и насилне мере да спроведе своју политику.
 == Биографија ==
-Рођена је у првом браку цара Алексеја и Марије Милославскаје. Школовала се код [[Симеон Полоцки|Симеона Полоцког]]. Након смрти свог брата [[Фјодор III Алексејевич|Фјодора  III]] се изненада укључила у политичке воде, покушавајући да спречи млађег брата Петра да прескочи старијег брата Ивана на трону. Софија се појавила на политичкој сцени током тих борби унутар династије Романов. Софија је можда деловала у интересу њеног брата Фјодора, али многи историчари тврде да је он владао под проктекторатом своје сестре Софије. Посебно јер постоје индиције да је Фјодор био због лошег здравља слаб по природи. Искористила је своје везе и вештим сплеткарењем обезбедила је себи регенство. Пошто је Алексеј имао две жене па су обе струје желеле да буду наследнице престола. Струја [[Марија Милославскаја|Марије Милославскаје]], Софијине мајке, је иницирала Московску побуну 1682. како би се позиционирала у власти.<ref>{{ру}}{{cite web|title=ОПИСАНІЕ БУНТА б ы в ш а г о въ 1682 году. съ рукописи. |url=http://memoirs.ru/texts/OPIS_BUNTA_787.htm|publisher=gumer.info|accessdate= 11. 11. 2017|date= }}</ref><ref name=":0">{{ру}}{{cite web|title=Костомаров Н. История России в жизнеописаниях ее главнейших деятелей |url=http://www.gumer.info/bibliotek_Buks/History/kost/44.php|publisher=gumer.info|accessdate= 11. 11. 2017|date= }}</ref> Промовисала је њеног брата Ивана као легитимног наследника престола, покушавала је да убеди патријарха и бољаре да промене скорашњу одлуку о крунисању краља Петра. Инсистирала је на томе да је Петров избор био противу закона монархије прескочивши Ивана који је био следећи по реду и предложила је да Петар буде заједно на трону са Иваном. Након негативног одговора, она је потражила помоћ од [[Стрелци|Стрелаца]], који су се насилно супроставили избору Петра за властодржца. Побуна Стрелаца је довела до тога да се успостави нова власт, са Иваном као старијим и Петром као млађим царом. Софија Алексејевна је проглашена за савладарку са титулом регенткиње.<ref>{{harvnb|Anisimov|Alexander|2015|p=13}}</ref> Тих година наводно је била у некој вези са принцом Голитцином.
+Рођена је у првом браку цара Алексеја и Марије Милославскаје. Школовала се код [[Симеон Полоцки|Симеона Полоцког]].<ref>{{cite journal|last=Hughes|first=Lindse|title=Sofiya Alekseyevna and the Moscow Rebellion of 1682|date=Oct., 1985|journal=The Slavonic and East European Review|volume=63|number=4|jstor=4209169|pages=518-539}}</ref> Након смрти свог брата [[Фјодор III Алексејевич|Фјодора III]] се изненада укључила у политичке воде, покушавајући да спречи млађег брата Петра да прескочи старијег брата Ивана на трону. Софија се појавила на политичкој сцени током тих борби унутар династије Романов. Софија је можда деловала у интересу њеног брата Фјодора, али многи историчари тврде да је он владао под проктекторатом своје сестре Софије. Посебно јер постоје индиције да је Фјодор био због лошег здравља слаб по природи. Искористила је своје везе и вештим сплеткарењем обезбедила је себи регенство. Још за Фјодорова живота она се спријатељила са Василијем Голицином, једним од најобразованијих људи свога времена.<ref name=":1">{{Cite book|ref=harv|last=Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|title= Историја Русије|year=1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}</ref>
+=== Борба за власт и регентство ===
-Одмах након ступања на власт, Софија је била у проблему јер су Стрелци желели да више учествују у влати. Ипак Софија их је вешто потиснула, чак и погубила неке вође. Током седам година као регент, ослабила је политику притварања сељака због чега је била на удару племића. трудила се да унапреди војску. На пољу спољне политике најзначајнији је мировни споразум са Пољском 1686. године као и Кримска кампања против [[Турска|Турске]].  Без обзира на сва достигнућа и даље је владало огромно неповерење од племства, а нарочито због њеног утицаја на Петра.
+[[Датотека:Streltsy mutiny in 1682.jpg|мини|300px|лево|Слика [[Алексеј Иванович Корзухин|А. И. Корзухина]] из [[1882]], "Побуна стреличара 1682. године." на којој је приказано како трелци носе из палате Ивана Наришкина. Док млади [[Петар Велики|Петар]] смирује мајку, Софија са задовољством гледа]]
+Пошто је Алексеј имао две жене па су обе струје желеле да буду наследнице престола. Струја [[Марија Милославскаја|Марије Милославскаје]], Софијине мајке, је иницирала Московску побуну 1682. како би се позиционирала у власти.<ref>{{ру}}{{cite web|title=ОПИСАНІЕ БУНТА б ы в ш а г о въ 1682 году. съ рукописи.|url=http://memoirs.ru/texts/OPIS_BUNTA_787.htm|publisher=gumer.info|accessdate=11. 11. 2017|date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20171117014653/http://memoirs.ru/texts/OPIS_BUNTA_787.htm|archive-date=17. 11. 2017|url-status=dead}}</ref><ref name=":0">{{ру}}{{cite web|title=Костомаров Н. История России в жизнеописаниях ее главнейших деятелей |url=http://www.gumer.info/bibliotek_Buks/History/kost/44.php|publisher=gumer.info|accessdate=11. 11. 2017|date=}}</ref> Промовисала је њеног брата Ивана као легитимног наследника престола, покушавала је да убеди патријарха и бољаре да промене скорашњу одлуку о крунисању краља Петра. Инсистирала је на томе да је Петров избор био противу закона монархије прескочивши Ивана који је био следећи по реду и предложила је да Петар буде заједно на трону са Иваном. Након негативног одговора, она је потражила помоћ од [[Стрелци|Стрелаца]], који су се насилно супроставили избору Петра за властодржца. Побуна Стрелаца је довела до тога да се успостави нова власт, са Иваном као старијим и Петром као млађим царом. Софија Алексејевна је проглашена за савладарку са титулом регенткиње, с обзиром да су њена браћа били малолетни.{{sfn|Anisimov|Alexander|2015|p=13}} Тих година наводно је била у некој вези са принцом Голитцином, и њега је поставила за начелника спољних послова уместо убијеног Долгорукова.<ref name=":1" /> Стрелци су због помоћи добили по 10 дуката титулу дворске пешадије. А Петар, иако је формално био владар, је био скрајнут и са својом мајком Наталијом је живео од врло скромних Софијиних донација. Толико скромних да је Наталија морала да потражи помоћ у свештенству.<ref name=":1" />
+Одмах након ступања на власт, Софија је била у проблему јер су Стрелци желели да више учествују у власти. Ипак Софија их је вешто потиснула, чак и погубила неке вође. Током седам година као регент, ослабила је политику притварања сељака због чега је била на удару племића. Трудила се да унапреди војску. На пољу спољне политике најзначајнији је мировни споразум са [[Пољска|Пољском]] 1686. године као и Кримска кампања против [[Турска|Турске]]. Иако је [[Васељенски патријарх|цариградски патријарх]] одвраћао од тог похода, јер се бојао да се султан не освети на православном становништву Турске. Први Голицинов поход претрпео је потпун пораз. Голицин је био приморан да припреми други поход. Поучен искуством, он одлучује да га предузме у пролеће, када степе обилују водом и травом. Уместо да се бори, он ступа у преговоре са кримским ханом и враћа се натраг, пошто му је погинуло 20.000 а заробљено 15.000 од 100.000 људи.<ref name=":1" /> Са друге стране Голицин је потписао споразум са [[Кина|Кином]] којим се утврђује граница на реци [[Амур]]. Без обзира на сва достигнућа и даље је владало огромно неповерење од племства. Голицин је неоспорно био образованији од Петра, али није имао чврсту вољу као Петар који је тешко писао и правио много правописних грешака, али је размишљао практично и вешто руковао свим средствима у циљу реформе. Софија је за то време сањала да ступи у брак са Голицином, како би себи обезбедила и царску титулу.<ref name=":1" />
-Како је Петар растао његова моћ је била све већа. Већ са 16 година је захтевао од Голтицина да га извештава о свим стварима, а породица друге Алексејеве жене Наришкин је припремала дуго очекиван долазак на власт. Софија је била немоћна да спречи ову промену и псотепено одузимање контроле. Кримски рат је додатно угрозио њену позицију јер је дошло до немира у Москви. Тензија између две фракције је расла све док Петар није напунио 17 година, када је [[Наталија Наришкина]] тражила смену Софије. Она је покушала да преко бољара и патријарха учини нешто против тога, међутим Петар је био одлучан. Била је ухапшена и послата у мнастир [[Новодевични манастир|Новодевични]]. Десет година касније током одсуства Петра из земље покушала је уз помоћ Стрелаца да поново дође на власт. Али је ова побуна угушена невиђеном бруталношћу, када су лешеви побуњеника послагани испод Софијиних прозора. Након тога је била још у строжијем притвору, дозовавајући јој само једну посету дневно. Умрла је у овом манастиру шест година касније 14. јула 1704.<ref name=":0" />
+=== Пад са власти и смрт ===
+Како је Петар растао његова моћ је била све већа. Већ са 16 година је захтевао од Голтицина да га извештава о свим стварима, а породица друге Алексејеве жене Наришкин је припремала дуго очекиван долазак на власт. Софија је била немоћна да спречи ову промену и постепено одузимање контроле. Кримски кампања против Турске у који је Голицин послао око 100.000 људи<ref name=":1" />, је додатно угрозио њену позицију јер је дошло до немира у Москви. Тензија између две фракције је расла све док Петар није напунио 17 година, када је [[Наталија Наришкина]] тражила смену Софије. Она је покушала да преко бољара и патријарха учини нешто против тога, међутим Петар је био одлучан. Била је ухапшена и послата у мнастир [[Новодевични манастир|Новодевични]]. Десет година касније током одсуства Петра из земље покушала је уз помоћ Стрелаца да поново дође на власт. Али је ова побуна угушена невиђеном бруталношћу, када су лешеви побуњеника послагани испод Софијиних прозора. Након тога је била још у строжем притвору, дозовавајући јој само једну посету дневно. Умрла је у овом манастиру шест година касније 14. јула 1704.<ref name=":0" />
+== Породично стабло ==
+{{Породично стабло
+| име = Софија Алексејевна
+| style=font-size: 90%; line-height: 110%;
+|border=1
+|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
+|boxstyle_1=background-color: #fcc;
+|boxstyle_2=background-color: #fb9;
+|boxstyle_3=background-color: #ffc;
+|boxstyle_4=background-color: #bfc;
+|boxstyle_5=background-color: #9fe;
+|1= 1. '''Софија Алексејевна'''
+|2= 2. [[Алексеј I Михајлович]]
+|3= 3. [[Марија Милославскаја]]
+|4= 2. [[Михаил I Фјодорович]]
+|5= 3. [[Јевдокија Стрешнева]]
+|6= 6. Иља Данилович Милославски
+|7= 7. Екатарина Фјодоровна Нербекова
+| 8 = 8. [[Филарет Романов|Патријарх Филарет]]
+| 9 = 9. [[Ксенија Шестова]]
+| 10 = 10. Лукијан Степанович Стрешњов
+| 11 = 11. Ана Константиновна Волонскаја
+| 12 =
+| 13 =
+| 14 =
+| 15 =
+| 16 = 16. Никита Романович
+| 17 = 17. Варвара Ивановна
+| 18 = 18. Иван Васиљевич Шестов
+| 19 =
+| 20 = 20. Степан Андрејевич Шестов
+| 21=
+| 22 = 22. Константин Волконси
+| 23 =
+| 24 =
+| 25 =
+| 26 =
+| 27 =
+| 28 =
+| 29 =
+| 30 =
+| 31 =
+}}
 == Референце ==
-{{reflist}}
+{{reflist|30em}}
+== Литература ==
+* {{Cite book|ref=harv|last=Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|title= Историја Русије|year=1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Anisimov|first=Evgenii V.|last2=Alexander|first2=J.T.|title=The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia|url=https://books.google.com/books?id=fsfKBgAAQBAJ|year=2015|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-45488-5|language={{ен}}|pages=}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Елена|first=Арсеньева|title=Сестра брату своему (Софья Алексеевна, Россия)|url=http://iknigi.net/avtor-elena-arseneva/26913-sestra-bratu-svoemu-sofya-alekseevna-rossiya-elena-arseneva/read/page-1.html|year=2013|publisher=|id=|language={{ру}}}}
 == Спољашње везе ==
+{{Commonscat|Sophia Alekseyevna}}
 * {{ру}} [https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%91%D0%A1/%D0%92%D0%A2/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%8F_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0 РБС/ВТ/София Алексеевна]
-* {{ру}} [https://www.youtube.com/watch?v=N8M-x8NcwSE  Романовы.Фильм Второй.StarMedia.Babich-Design.Документальный Фильм [[Јутјуб|на Јутјубу]]]
+* {{ру}} [https://www.youtube.com/watch?v=N8M-x8NcwSE Романовы. Фильм Второй.StarMedia.Babich-Design. Документальный Фильм [[Јутјуб|на Јутјубу]]]
-{{Commonscat|Софья Алексеевна}}
 {{портал бар|Биографија|Русија|Жене|Историја}}
+{{Нормативна контрола}}
-{{Authority control}}
 [[Категорија:Рођени 1657.]]
@@ Ред 48: / Ред 103: @@
 [[Категорија:Руси]]
 [[Категорија:Руско племство]]
-[[Категорија:Романов]]
+[[Категорија:Романови]]

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Холандија Пољска
Уметничке	RKD Artists
Људи	Deutsche Biographie Родовид
Остале	Енциклопедија Британика IdRef