[go: nahoru, domu]
Пређи на садржај

Софија Алексејевна — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 32: Ред 32:
Како је Петар растао његова моћ је била све већа. Већ са 16 година је захтевао од Голтицина да га извештава о свим стварима, а породица друге Алексејеве жене Наришкин је припремала дуго очекиван долазак на власт. Софија је била немоћна да спречи ову промену и псотепено одузимање контроле. Кримски рат је додатно угрозио њену позицију јер је дошло до немира у Москви. Тензија између две фракције је расла све док Петар није напунио 17 година, када је [[Наталија Наришкина]] тражила смену Софије. Она је покушала да преко бољара и патријарха учини нешто против тога, међутим Петар је био одлучан. Била је ухапшена и послата у мнастир [[Новодевични манастир|Новодевични]]. Десет година касније током одсуства Петра из земље покушала је уз помоћ Стрелаца да поново дође на власт. Али је ова побуна угушена невиђеном бруталношћу, када су лешеви побуњеника послагани испод Софијиних прозора. Након тога је била још у строжијем притвору, дозовавајући јој само једну посету дневно. Умрла је у овом манастиру шест година касније 14. јула 1704.<ref name=":0" />
Како је Петар растао његова моћ је била све већа. Већ са 16 година је захтевао од Голтицина да га извештава о свим стварима, а породица друге Алексејеве жене Наришкин је припремала дуго очекиван долазак на власт. Софија је била немоћна да спречи ову промену и псотепено одузимање контроле. Кримски рат је додатно угрозио њену позицију јер је дошло до немира у Москви. Тензија између две фракције је расла све док Петар није напунио 17 година, када је [[Наталија Наришкина]] тражила смену Софије. Она је покушала да преко бољара и патријарха учини нешто против тога, међутим Петар је био одлучан. Била је ухапшена и послата у мнастир [[Новодевични манастир|Новодевични]]. Десет година касније током одсуства Петра из земље покушала је уз помоћ Стрелаца да поново дође на власт. Али је ова побуна угушена невиђеном бруталношћу, када су лешеви побуњеника послагани испод Софијиних прозора. Након тога је била још у строжијем притвору, дозовавајући јој само једну посету дневно. Умрла је у овом манастиру шест година касније 14. јула 1704.<ref name=":0" />


== Породично стабло ==
{{Породично стабло
|име = Софија Алексејевна
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''Софија Алексејевна'''
|2= 2. [[Алексеј I Михајлович]]
|3= 3. [[Марија Милославскаја]]
|4= 2. [[Михаил I Фјодорович]]
|5= 3. [[Јевдокија Стрешнева]]
|6= 6. Иља Данилович Милославски
|7= 7. Екатарина Фјодоровна Нербекова
| 8 = 8. [[Патријарх Филарет]]
| 9 = 9. [[Ксенија Шестова]]
| 10 = 10. Лукијан Степанович Стрешњов
| 11 = 11. Ана Константиновна Волонскаја
| 12 =
| 13 =
| 14 =
| 15 =
| 16 = 16. Никита Романович
| 17 = 17. Варвара Ивановна
| 18 = 18. Иван Васиљевич Шестов
| 19 =
| 20 = 20. Степан Андрејевич Шестов
| 21=
| 22 = 22. Константин Волконси
| 23 =
| 24 =
| 25 =
| 26 =
| 27 =
| 28 =
| 29 =
| 30 =
| 31 =
}}


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 11. новембар 2017. у 21:33

Софија Алексејевна
Лични подаци
Пуно имеСофија Алексејевна Романова
Датум рођења(1657-09-27)27. септембар 1657.
Место рођењаМосква, Руско Царство
Датум смрти14. јул 1704.(1704-07-14) (46 год.)
Место смртиМосква,, Руско Царство
Породица
РодитељиАлексеј I Михајлович
Марија Милославскаја
ДинастијаРоманов
регент
Период1682-1689
ПретходникЈевдокија Стрешнева
НаследникНаталија Наришкина

Софија Алексејевна (рус. Со́фья Алексе́евна рођена 27. септембра 1657., умрла 14. јула 1704. године у Москви) је била ћерка руског цара Алексеја I, регент руског царства позната по одлучношћу не оклевајући да употреби и насилне мере да спроведе своју политику.

Биографија

Рођена је у првом браку цара Алексеја и Марије Милославскаје. Школовала се код Симеона Полоцког. Након смрти свог брата Фјодора III се изненада укључила у политичке воде, покушавајући да спречи млађег брата Петра да прескочи старијег брата Ивана на трону. Софија се појавила на политичкој сцени током тих борби унутар династије Романов. Софија је можда деловала у интересу њеног брата Фјодора, али многи историчари тврде да је он владао под проктекторатом своје сестре Софије. Посебно јер постоје индиције да је Фјодор био због лошег здравља слаб по природи. Искористила је своје везе и вештим сплеткарењем обезбедила је себи регенство. Пошто је Алексеј имао две жене па су обе струје желеле да буду наследнице престола. Струја Марије Милославскаје, Софијине мајке, је иницирала Московску побуну 1682. како би се позиционирала у власти.[1][2] Промовисала је њеног брата Ивана као легитимног наследника престола, покушавала је да убеди патријарха и бољаре да промене скорашњу одлуку о крунисању краља Петра. Инсистирала је на томе да је Петров избор био противу закона монархије прескочивши Ивана који је био следећи по реду и предложила је да Петар буде заједно на трону са Иваном. Након негативног одговора, она је потражила помоћ од Стрелаца, који су се насилно супроставили избору Петра за властодржца. Побуна Стрелаца је довела до тога да се успостави нова власт, са Иваном као старијим и Петром као млађим царом. Софија Алексејевна је проглашена за савладарку са титулом регенткиње.[3] Тих година наводно је била у некој вези са принцом Голитцином.

Одмах након ступања на власт, Софија је била у проблему јер су Стрелци желели да више учествују у влати. Ипак Софија их је вешто потиснула, чак и погубила неке вође. Током седам година као регент, ослабила је политику притварања сељака због чега је била на удару племића. трудила се да унапреди војску. На пољу спољне политике најзначајнији је мировни споразум са Пољском 1686. године као и Кримска кампања против Турске. Без обзира на сва достигнућа и даље је владало огромно неповерење од племства, а нарочито због њеног утицаја на Петра.

Како је Петар растао његова моћ је била све већа. Већ са 16 година је захтевао од Голтицина да га извештава о свим стварима, а породица друге Алексејеве жене Наришкин је припремала дуго очекиван долазак на власт. Софија је била немоћна да спречи ову промену и псотепено одузимање контроле. Кримски рат је додатно угрозио њену позицију јер је дошло до немира у Москви. Тензија између две фракције је расла све док Петар није напунио 17 година, када је Наталија Наришкина тражила смену Софије. Она је покушала да преко бољара и патријарха учини нешто против тога, међутим Петар је био одлучан. Била је ухапшена и послата у мнастир Новодевични. Десет година касније током одсуства Петра из земље покушала је уз помоћ Стрелаца да поново дође на власт. Али је ова побуна угушена невиђеном бруталношћу, када су лешеви побуњеника послагани испод Софијиних прозора. Након тога је била још у строжијем притвору, дозовавајући јој само једну посету дневно. Умрла је у овом манастиру шест година касније 14. јула 1704.[2]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Никита Романович
 
 
 
 
 
 
 
8. Патријарх Филарет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Варвара Ивановна
 
 
 
 
 
 
 
2. Михаил I Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Иван Васиљевич Шестов
 
 
 
 
 
 
 
9. Ксенија Шестова
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Алексеј I Михајлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Степан Андрејевич Шестов
 
 
 
 
 
 
 
10. Лукијан Степанович Стрешњов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јевдокија Стрешнева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Константин Волконси
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана Константиновна Волонскаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Софија Алексејевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Иља Данилович Милославски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Милославскаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Екатарина Фјодоровна Нербекова
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ (језик: руски)„ОПИСАНІЕ БУНТА б ы в ш а г о въ 1682 году. съ рукописи.”. gumer.info. Приступљено 11. 11. 2017. 
  2. ^ а б (језик: руски)„Костомаров Н. История России в жизнеописаниях ее главнейших деятелей”. gumer.info. Приступљено 11. 11. 2017. 
  3. ^ Anisimov & Alexander 2015, стр. 13

Спољашње везе

Софија Алексејевна на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софија_Алексејевна&oldid=15611928”