Стојан Симић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| (Није приказано 12 међуизмена 8 корисника) | |||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
| име = Стојан Симић |
| име = Стојан Симић |
||
| слика = Stojan Simić.jpg |
| слика = Stojan Simić.jpg |
||
| ширина_слике = |
| ширина_слике = |
||
| опис_слике = Стојан Симић |
| опис_слике = Стојан Симић |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
| напомене = |
| напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Стојан Симић''' ([[Бољевци]], [[25. март]] [[1797]] — [[Београд]], [[10. март]] [[1852]]) је |
'''Стојан Симић''' ([[Бољевци]], [[25. март]] [[1797]] — [[Београд]], [[10. март]] [[1852]]) био је српски политичар, послован човек и оратор. Симић је био један од најватренијих [[уставобранитељи|уставобранитеља]]. Водио је буран и немиран живот.<ref>{{cite web |title=Stojan Simić (1797-1852), starešina Kruševca posle oslobođenja 1833. godine |url=http://slikekrusevca.com/krusevac-foto/vreme-i-ljudi/stojan-simic-1797-1852-staresina-krusevca-posle-oslobodenja-1833-godine/ |website=Slike Kruševca |accessdate=24. 1. 2019 |archive-date=25. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190125020601/http://slikekrusevca.com/krusevac-foto/vreme-i-ljudi/stojan-simic-1797-1852-staresina-krusevca-posle-oslobodenja-1833-godine/ |url-status=dead }}</ref> |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
[[Датотека: |
[[Датотека:Johann Schmidt, Jovan Isailović, Stojan Simić, 1870, lithograph, National Museum of Serbia.jpg|мини|лево|<center>Литографија Јована Исаиловића, 1870.</center>]] |
||
Симић је рођен у Срему, у селу Бољевци, где је његов отац био аустријски "вендрек". У Букурешту је Стојан био пандур код [[Михаило Герман|Михаила Германа]], затим је прешао у Србију у службу код кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Већ [[1831]]. године он је био члан српске депутације у [[Цариград]]у. А [[1835]]. године је био један од вођа [[Милетина буна|Милетине буне]] против кнеза Милоша. Те године он и брат Алекса су обновили изнова цркву манастира Наупаре.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref> Мада је [[1839]]. године био члан Савета, морао је да напусти Србију због опозиције кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]]. Отишао је у [[Влашка|Влашку]] и бавио се трговином сољу. Заједно са Гица Опраном је за рачун кнеза Милоша куповао сеоска имања по "Каравлашкој". По паду кнеза Михаила 1842. године, постаје један од уставобранитељских првака и године предсједник Савјета. Године [[1843]]. напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се. |
|||
По Вуку Ст. Караџићу Стојан и његов млађи брат Алекса (1832) |
По Вуку Ст. Караџићу Стојан и његов млађи брат Алекса (1832) броје се међу прве кнеза Милоша чиновнике и најбогатије људе у тадашњој Србији. ''До свега тога највише је довела Стојанова безобразна и бесавесна шала и мајсторија у спрдњи и потпрдици'' (а што је код кнеза Милоша било најцењеније).<ref>Вук Ст. Караџић: "Тајна историја Милошеве Србије", Београд 2017.</ref> |
||
Крајем [[1830]].тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]]. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ [[1843]]. године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом кнезу [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александру Карађорђевићу]]. По повратку на престо [[1859]]. године, [[Обреновићи]] су је такође користили као двор, све до [[мајски преврат|мајског преврата]] [[1903]]. године. Позната је под именом Конак. Срушена је та кућа [[1904]]. године, јер је подсећала на бившу династију. |
Крајем [[1830]].тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]]. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ [[1843]]. године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом кнезу [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александру Карађорђевићу]]. По повратку на престо [[1859]]. године, [[Обреновићи]] су је такође користили као двор, све до [[мајски преврат|мајског преврата]] [[1903]]. године. Позната је под именом '''[[Стари конак|Конак]]'''. Срушена је та кућа [[1904]]. године, јер је подсећала на бившу династију. |
||
Његов брат је био [[Алекса Симић]], а син [[Ђорђе Симић]]. |
Његов брат је био [[Алекса Симић]], а син [[Ђорђе Симић]]. |
||
| Ред 38: | Ред 38: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
| ⚫ | |||
* [https://web.archive.org/web/20160304223251/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=515, Биографија на сајту САНУ] |
* [https://web.archive.org/web/20160304223251/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=515, Биографија на сајту САНУ] |
||
* [https://www.poreklo.rs/2022/02/06/crkvena-ograda-u-boljevcima-ktitorstvo-alekse-i-stojana-simica/ Црквена ограда у Бољевцима – ктиторство Алексе и Стојана Симића (Порекло, 6. фебруар 2022)] |
|||
{{Нормативна контрола}} |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Рођени 1797.]] |
[[Категорија:Рођени 1797.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1852.]] |
[[Категорија:Умрли 1852.]] |
||
| Ред 48: | Ред 50: | ||
[[Категорија:Српски политичари]] |
[[Категорија:Српски политичари]] |
||
[[Категорија:Чланови Друштва српске словесности]] |
[[Категорија:Чланови Друштва српске словесности]] |
||
[[Категорија:Политичари из Београда]] |
|||
Верзија на датум 13. септембар 2023. у 19:24
| Стојан Симић | |
|---|---|
 Стојан Симић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. март 1797. |
| Место рођења | Бољевци, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 10. март 1852. (54 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Стојан Симић (Бољевци, 25. март 1797 — Београд, 10. март 1852) био је српски политичар, послован човек и оратор. Симић је био један од најватренијих уставобранитеља. Водио је буран и немиран живот.[1]
Биографија
Симић је рођен у Срему, у селу Бољевци, где је његов отац био аустријски "вендрек". У Букурешту је Стојан био пандур код Михаила Германа, затим је прешао у Србију у службу код кнеза Милоша Обреновића. Већ 1831. године он је био члан српске депутације у Цариграду. А 1835. године је био један од вођа Милетине буне против кнеза Милоша. Те године он и брат Алекса су обновили изнова цркву манастира Наупаре.[2] Мада је 1839. године био члан Савета, морао је да напусти Србију због опозиције кнезу Михаилу. Отишао је у Влашку и бавио се трговином сољу. Заједно са Гица Опраном је за рачун кнеза Милоша куповао сеоска имања по "Каравлашкој". По паду кнеза Михаила 1842. године, постаје један од уставобранитељских првака и године предсједник Савјета. Године 1843. напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се.
По Вуку Ст. Караџићу Стојан и његов млађи брат Алекса (1832) броје се међу прве кнеза Милоша чиновнике и најбогатије људе у тадашњој Србији. До свега тога највише је довела Стојанова безобразна и бесавесна шала и мајсторија у спрдњи и потпрдици (а што је код кнеза Милоша било најцењеније).[3]
Крајем 1830.тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза Теразија. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ 1843. године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом кнезу Александру Карађорђевићу. По повратку на престо 1859. године, Обреновићи су је такође користили као двор, све до мајског преврата 1903. године. Позната је под именом Конак. Срушена је та кућа 1904. године, јер је подсећала на бившу династију.
Његов брат је био Алекса Симић, а син Ђорђе Симић.
Види још
Референце
- ^ „Stojan Simić (1797-1852), starešina Kruševca posle oslobođenja 1833. godine”. Slike Kruševca. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
- ^ Вук Ст. Караџић: "Тајна историја Милошеве Србије", Београд 2017.
Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Црквена ограда у Бољевцима – ктиторство Алексе и Стојана Симића (Порекло, 6. фебруар 2022)
