Стојан Симић — разлика између измена
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
[[Датотека:Стојан Симић.jpg|мини|лево|150п|Стојан Симић]] |
|||
У Букурешту је био пандур код [[Михаило Герман|Михаила Германа]], затим је прешао у Србију у службу код кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. [[1831]]. године је био члан српске депутације у [[Цариград]]у. [[1835]]. године је био један од вођа [[Милетина буна|Милетине буне]] против кнеза Милоша. [[1839]]. године је био члан Савета, али је морао да напусти Србију због опозиције кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]]. Отишао јеу [[Влашка|Влашку]] и бавио се трговином сољу. По паду кнеза Михаила 1842. године постаје један од уставбобранитељских првака и године предсједник Савјета. [[1843]]. напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се. |
У Букурешту је био пандур код [[Михаило Герман|Михаила Германа]], затим је прешао у Србију у службу код кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. [[1831]]. године је био члан српске депутације у [[Цариград]]у. [[1835]]. године је био један од вођа [[Милетина буна|Милетине буне]] против кнеза Милоша. [[1839]]. године је био члан Савета, али је морао да напусти Србију због опозиције кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]]. Отишао јеу [[Влашка|Влашку]] и бавио се трговином сољу. По паду кнеза Михаила 1842. године постаје један од уставбобранитељских првака и године предсједник Савјета. [[1843]]. напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се. |
||
Верзија на датум 14. новембар 2017. у 22:30
 |
| Стојан Симић | |
|---|---|
 Стојан Симић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. март 1797. |
| Место рођења | Бољевци, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 10. март 1852. (54 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Стојан Симић (Бољевци, 25. март 1797 — Београд, 10. март 1852) је био политичар и послован човек, одличан говорник, један од најватренијих уставобранитеља. Водио је буран и немиран живот.
Биографија
У Букурешту је био пандур код Михаила Германа, затим је прешао у Србију у службу код кнеза Милоша Обреновића. 1831. године је био члан српске депутације у Цариграду. 1835. године је био један од вођа Милетине буне против кнеза Милоша. 1839. године је био члан Савета, али је морао да напусти Србију због опозиције кнезу Михаилу. Отишао јеу Влашку и бавио се трговином сољу. По паду кнеза Михаила 1842. године постаје један од уставбобранитељских првака и године предсједник Савјета. 1843. напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се.
Крајем 1830.тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза Теразија. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ 1843. године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом кнезу Александру Карађорђевићу. По повратку на престо 1859. године, Обреновићи су је такође користили као двор све до мајског преврата 1903. године. Позната је под именом Конак. Срушена је 1904. године, јер је подсећала на бившу династију.
Његов брат је био Алекса Симић, а син Ђорђе Симић.
