[go: nahoru, domu]

Пређи на садржај

1. крајишки корпус Војске Републике Српске — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
 
(Није приказано 48 међуизмена 24 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење3|Крајишки корпус Војске Републике Српске}}
{{друго значење3|Крајишки корпус Војске Републике Српске}}
{{Војна јединица|ијек=да
{{Војна јединица
| ијек = да
| јединица = Први крајишки корпус
| јединица = Први крајишки корпус
| део = [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]
| део = [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]
| слика = Prvi krajiški korpus.png
| слика = Prvi krajiški korpus.png
| опис_слике =
| опис_слике = Амблем 1. крајишког корпуса ВРС
| време_постојања =
| време_постојања =
| место = [[Бања Лука]]
| место = [[Бања Лука]]
| надимак =
| надимак =
| формација = корпус
| формација = корпус
| јачина = 51.000
| јачина = 72.330 (1992){{sfn|Пандуревић|2015|p=169}}
| јачина2 =
| јачина2 = 60.000<ref>Срби у Босни и Херцеговини, стр. 223</ref>
| јачина3 =
| јачина3 = 51.000<ref name=autogenerated1>Bulatović, Ljiljana (2010). ''Raport Komandantu''. Beograd: Udruženje pisaca Poeta.</ref>
| командант = [[Момир Талић]]
| командант = [[Момир Талић]]
| командант2 =
| командант2 =
Ред 19: Ред 20:
| одликовања = [[Орден Немањића]]
| одликовања = [[Орден Немањића]]
}}
}}
'''Први крајишки корпус Војске Републике Српске''' је био један од седам корпуса [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].<ref name="Дан Првог и Другог крајишког корпуса">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41014 Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011.] {{ср}}</ref> Корпус је током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни]] бранио западне делове [[Република Српска (1992—1995)|Републике Српске]]. Први крајишки корпус био је најбројнији корпус Војске Републике Српске. Током рата је погинуло 6.997 бораца, нестало је 1.031, а рањено 27.176 припадника корпуса.{{sfn|Улога старјешина ВРС у стварању и одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата|2018|p=133}}

'''Први крајишки корпус Војске Републике Српске''' је био један од седам корпуса [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].<ref name="Дан Првог и Другог крајишког корпуса">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41014 Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011.] {{ср}}</ref> Корпус је током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни]] бранио западне делове Републике Српске. Први крајишки корпус био је најбројнији копрус Војске Републике Српске. Током рата је погинуло 6.997 бораца, нестало је 1.031, а рањено 27.176 припадника корпуса.{{sfn|Улога старјешина ВРС у стварању и одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата|2018|p=133}}


== Организација ПКК ВРС ==
== Организација ПКК ВРС ==
Сједиште корпуса се налазило у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Оперативна зона команде корпуса је покривала подручје западног дијела [[Република Српска|Републике Српске]]. Корпус је на почетку рата располагао са 180 тенкова и 150 оклопних транспортера.<ref>[http://www.mycity-military.com/Oklopna-tehnika/Oklopne-jedinice-bivsih-YU-republika.html Oklopne jedinice bivših YU republika], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
Сједиште корпуса се налазило у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Оперативна зона команде корпуса је покривала подручје западног дијела [[Република Српска|Републике Српске]]. Корпус је на почетку рата располагао са 180 тенкова и 150 оклопних транспортера.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.mycity-military.com/Oklopna-tehnika/Oklopne-jedinice-bivsih-YU-republika.html |title=Oklopne jedinice bivših YU republika |date= |website= |publisher= |access-date=1. 4. 2013}}</ref>


=== Ратна организација ===
=== Ратна организација ===
Ред 38: Ред 38:
==== Лаке пјешадијске бригаде ====
==== Лаке пјешадијске бригаде ====
* [[1. бањалучка лака пјешадијска бригада ВРС|Прва бањалучка лака пјешадијска бригада]]
* [[1. бањалучка лака пјешадијска бригада ВРС|Прва бањалучка лака пјешадијска бригада]]
* Друга бањалучка лака пјешадијска бригада
* [[2. бањалучка лака пјешадијска бригада|Друга бањалучка лака пјешадијска бригада]]
* Трећа бањалучка лака пјешадијска бригада
* Трећа бањалучка лака пјешадијска бригада
* Четврта бањалучка лака пјешадијска бригада
* Четврта бањалучка лака пјешадијска бригада
* Прва требавска лака пјешадијска бригада
* Прва требавска лака пјешадијска бригада
* Прва озренска лака пјешадијска бригада
* Прва озренска лака пјешадијска бригада
* Друга озренска лака пјешадијска бригада
* [[2. озренска лака пјешадијска бригада|Друга озренска лака пјешадијска бригада]]
* Трећа озренска лака пјешадијска бригада
* [[3. озренска лака пјешадијска бригада|Трећа озренска лака пјешадијска бригада]]
* [[4. озренска лака пјешадијска бригада]]
* [[4. озренска лака пјешадијска бригада]]
* Прва вучјачка лака пјешадијска бригада
* Прва вучјачка лака пјешадијска бригада
* Прва градишка лака пјешадијска бригада
* [[1. градишка лака пјешадијска бригада|Прва градишка лака пјешадијска бригада]]
* Прва добојска лака пјешадијска бригада
* [[1. добојска лака пјешадијска бригада|Прва добојска лака пјешадијска бригада]]
* Прва кнежевска лака пјешадијска бригада
* Прва кнежевска лака пјешадијска бригада
* [[Прва которварошка лака пјешадијска бригада]]
* [[Прва которварошка лака пјешадијска бригада]]
* Прва крњинска лака пјешадијска бригада
* Прва крњинска лака пјешадијска бригада
* Прва лакташка лака пјешадијска бригада (расформирана током рата и ушла у састав Друге крајишке лпбр)
* Прва лакташка лака пјешадијска бригада (расформирана током рата и ушла у састав Друге крајишке лпбр)
* Прва новоградска лака пјешадијска бригада
* [[1. новоградска пешадијска бригада ВРС|Прва новоградска пјешадијска бригада]] (од новембра 1994. до краја 1995. у саставу Дрварског корпуса)
* Прва осињска лака пјешадијска бригада (1. марта 1994. расформирана и улази у састав [[27. моторизована бригада|27. дервентске мтбр]])
* [[1. осињска лака пјешадијска бригада|Прва осињска лака пјешадијска бригада]] (1. марта 1994. расформирана и улази у састав [[27. моторизована бригада|27. дервентске мтбр]])
* [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада]]
* [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада]]
* Прва теслићка лака пјешадијска бригада
* Прва теслићка лака пјешадијска бригада
* Прва требишка лака пјешадијска бригада
* Прва требишка лака пјешадијска бригада
* Прва србачка лака пјешадијска бригада
* [[1. србачка лака пјешадијска бригада|Прва србачка лака пјешадијска бригада]]
* [[Прва шиповачка лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске|Прва шиповачка лака пјешадијска бригада]]
* [[Прва шиповачка лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске|Прва шиповачка лака пјешадијска бригада]]
* Прва челиначка лака пјешадијска бригада
* Прва челиначка лака пјешадијска бригада
* Прва подгрмечка лака пјешадијска бригада (никада није формирана)
* [[2. теслићка лака пјешадијска бригада|Друга теслићка лака пјешадијска бригада]] (ушла у састав Прве теслићке лпбр)
* [[2. крајишка бригада Војске Републике Српске|Друга крајишка лака пјешадијска бригада]]
* Друга теслићка лака пјешадијска бригада (ушла у састав Прве теслићке лпбр)
* Друга крајишка лака пјешадијска бригада
* [[Пета козарска лака пјешадијска бригада]] (Пета козарачка лака пјешадијска бригада)
* [[Пета козарска лака пјешадијска бригада]] (Пета козарачка лака пјешадијска бригада)
* [[Шеста санска лака пјешадијска бригада]]
* [[Шеста санска лака пјешадијска бригада]]
* 22. лака пјешадијска бригада
* [[22. пјешадијска бригада]]
*[[11. пјешадијска бригада (дубичка)|11. лака дубичка пјешадијска бригада]]
* [[11. пјешадијска бригада (дубичка)|11. лака дубичка пјешадијска бригада]]
* [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. лака мркоњићка пјешадијска бригада]]
* [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. лака мркоњићка пјешадијска бригада]]
* [[19. србобранска пјешадијска бригада]]
* [[19. србобранска пјешадијска бригада]]


==== Артиљеријске јединице ====
==== Артиљеријске јединице ====

* Први и Девети мјешовити артиљеријски пук
* Први и Девети мјешовити артиљеријски пук
* Први мјешовити противоклопни артиљеријски пук
* Први мјешовити противоклопни артиљеријски пук
Ред 87: Ред 85:
* [[Самостална муслиманска јединица Меша Селимовић]] (ушла у састав [[27. моторизована бригада|27. мтбр ВРС]])
* [[Самостална муслиманска јединица Меша Селимовић]] (ушла у састав [[27. моторизована бригада|27. мтбр ВРС]])
* Полигон и притворска јединица Мањача
* Полигон и притворска јединица Мањача
* 36. Самостални оклопни батаљон (тенкови [[Српска војска Крајине|СРК]])
* 36. Самостални оклопни батаљон (у саставу [[30. лака пјешадијска дивизија|30. пешадијске дивизије]])
* 30. Батаљон везе
* 30. Батаљон везе
* Јуришни батаљон [[Вукови са Вучијака|Вукови са Вучијака]] (на почетку рата био у саставу 27. мтбр ВРС)
* Јуришни батаљон [[Вукови са Вучијака]] (на почетку рата био у саставу [[27. моторизована бригада|27. мтбр]] ВРС)
* [[Студентска бригада Војске Републике Српске|Студентска бригада]]


==== Тактичке и оперативне групе ====
==== Тактичке и оперативне групе ====
Ред 103: Ред 102:


== Јединице ==
== Јединице ==
=== Србачка лака бригада ===
Србачка лака бригада Војске Републике Српске је основана у Малим Ситнешима 7. јуна 1992. године. Задатак бригаде је био да брани границу (дужине 42 километра) на ријеци Сави. Учествовала је у пробоју [[Операција Коридор|Коридора живота]]. Србачку бригаду је [[предсједник Републике Српске|председник Републике Српске]] одликовао [[Медаља Петра Мркоњића|Медаљом Петра Мркоњића]] за часну и витешку борбу.<ref name="Обиљежена 19. годишњица Србачке лаке бригаде">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41219 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежена 19. годишњица Србачке лаке бригаде, 05.06.2011.] {{ср}}</ref>


===22.Кнежевска лака бригада ===
=== Кнежевска лака бригада ===
22.Кнежевска лака бригада Војске Републике Српске је основана 10. јуна 1992. године. Ова бригада је августу 1994. спојена са 22. пјешадијском бригадом.<ref name="Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41563 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде, 10.06.2011.] {{ср}}</ref> Бригада је изгубила 21 борца, а 75 је рањено. У свом успону је бројала 688 бораца. Бригада је четири године бранила плато и обронке планине Влашић. Захваљујући бригади сачувана су српска огњишта у општини Кнежево. Бригада је одиграла важну улогу пред крај рата на планини Чемерници када је зауставила продор хрватско-муслиманских снага и потпуно окружење Кнежева, и делом даљи продор према Бањој Луци.
Кнежевска лака бригада Војске Републике Српске је основана 10. јуна 1992. године. Ова бригада је августу 1994. спојена са 22. пјешадијском бригадом.<ref name="Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41563 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде, 10.06.2011.] {{ср}}</ref> Бригада је изгубила 21 борца, а 75 је рањено. У свом успону је бројала 688 бораца. Бригада је четири године бранила плато и обронке планине Влашић. Захваљујући бригади сачувана су српска огњишта у општини Кнежево. Бригада је одиграла важну улогу пред крај рата на планини Чемерници када је зауставила продор хрватско-муслиманских снага и потпуно окружење Кнежева, и делом даљи продор према Бањој Луци.

=== Друга оклопна бригада ===
Друга оклопна бригада Војске Републике Српске је основана на [[Мањача|Мањачи]] 10. јуна 1992, а на ратишту је била активна до новембра 1995. године.<ref name="Годишњица формирања Друге оклопне бригаде ВРС">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41550 Радио телевизија Републике Српске: Годишњица формирања Друге оклопне бригаде ВРС, 10.06.2011.] {{ср}}</ref> Бригада је током Отаџбинског рата изгубила 99 бораца, а 345 је рањено. Командант јединице је био пуковник [[Мико Шкорић]]. Бригада је учествовала и операцији [[Операција Коридор|Коридор Живота]], те у ослобађању Добоја и Дервенте.<ref name="Годишњица формирања Друге оклопне бригаде ВРС" />

=== 11. дубичка бригада ===
11. дубичка бригада је основана 21. септембра 1991, након што је [[Козарска Дубица]] бомбардована из правца Републике Хрватске.<ref name="Дан 11. дубичке бригаде ВРС">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=46754 |title=Дан 11. дубичке бригаде Војске Републике Српске |author= |authorlink= |coauthors= |date = 24. 9. 2011. |format= |work= |publisher= |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 26. 9. 2011.}}</ref> Бригада је 1995, у вријеме напада Хрватске Војске на западнокрајишке општине Републике Српске, бројала 7.000 бораца.<ref name="Дан 11. дубичке бригаде ВРС"/> Учествовала је у одбрани Козарске Дубице 1991. и 1995. ([[Операција Уна 95]]) и пробоју коридора живота.<ref name="Дан 11. дубичке бригаде ВРС"/> У Козарској Дубици се у Спомен храму Свете Петке налазе спомен-плоче са именима 224 погинулих бораца ове јединице.<ref name="Дан 11. дубичке бригаде ВРС"/> Дан бригаде се обиљежава 21. септембра у Козарској Дубици.<ref name="Дан 11. дубичке бригаде ВРС"/> Бригада је одликована [[Карађорђева звијезда|Орденом Карађорђеве звезде]].<ref name="К. Дубица: Српски народ одликовало јединство и одлучност у борби за слободу">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=270676 |title=К. Дубица: Српски народ одликовало јединство и одлучност у борби за слободу |author= |authorlink= |coauthors= |date = 23. 9. 2017. |format= |work= |publisher= |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 7. 7. 2018.}}</ref>


=== Крњинска бригада ===
=== Крњинска бригада ===
Крњинска бригада је учествовала у пробоју коридора живота и ослобађању Дервенте и Брода.<ref name="Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор“">{{cite web |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63194 |title=Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор" |author= |authorlink= |coauthors= |date = 10. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 11. 6. 2012. }}</ref> Кроз бригаду је прошло 3.790 бораца, 195 је погинуло, а 764 борца су рањена (174 тешко и 590 лакше).<ref name="Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор“"/>
Крњинска бригада је учествовала у пробоју коридора живота и ослобађању Дервенте и Брода.<ref name="Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор“">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63194 |title=Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор" |author= |authorlink= |date=10. 06. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=11. 06. 2012. }}</ref> Кроз бригаду је прошло 3.790 бораца, 195 је погинуло, а 764 борца су рањена (174 тешко и 590 лакше).<ref name="Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор“"/>


=== Осињска српска бригада ===
=== Осињска српска бригада ===
Ред 124: Ред 115:
Након избијања на ријеку Саву, припадници Осињске бригаде су ангажовани на Добојском ратишту, а бригада је расформирана и интегрисана у [[27. motorizovana brigada|27. бригаду]] 1. марта 1994. године. Током рата погинула су 104 борца, од чега 4 официра и 5 подофицира, а више од 600 бораца је рањено.
Након избијања на ријеку Саву, припадници Осињске бригаде су ангажовани на Добојском ратишту, а бригада је расформирана и интегрисана у [[27. motorizovana brigada|27. бригаду]] 1. марта 1994. године. Током рата погинула су 104 борца, од чега 4 официра и 5 подофицира, а више од 600 бораца је рањено.
Осињска бригада је 30. маја 1996. године одликована медаљом Петра Мркоњића.<ref>[http://www.derventacafe.com/ponosni-na-doprinos-pri-stvaranju-srpske-obiljezen-dan-vojske-rs-i-derventskih-brigada-foto/ „Ponosni na doprinos pri stvaranju Srpske: Obilježen Dan Vojske RS i derventskih brigada – FOTO”]</ref>
Осињска бригада је 30. маја 1996. године одликована медаљом Петра Мркоњића.<ref>[http://www.derventacafe.com/ponosni-na-doprinos-pri-stvaranju-srpske-obiljezen-dan-vojske-rs-i-derventskih-brigada-foto/ „Ponosni na doprinos pri stvaranju Srpske: Obilježen Dan Vojske RS i derventskih brigada – FOTO”]</ref>

=== Которварошка бригада ===
Которварошка бригада је основана у јуну 1992.<ref name="Сјећање на Которварошку и Србачку бригаду">{{cite web |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63246 |title=Сјећање на Которварошку и Србачку бригаду |author= |authorlink= |coauthors= |date = 11. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 12. 6. 2012. }}</ref> Током рата погинуло је 109 бораца бригаде, а 363 су рањена.<ref name="Сјећање на Которварошку и Србачку бригаду"/>


=== Челиначка бригада ===
=== Челиначка бригада ===
Челиначка лака пјешадијска бригада основана је у јуну 1992.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63622 |title=Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде |author= |authorlink= |coauthors= |date = 17. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 18. 6. 2012. }}</ref> Током рата у БиХ, највише времена је провела на одбрани коридора живота на подручју мјесне заједнице Крепшић код Доњег Жабра, а боравила је и на ратиштима на подручју Котор Вароша, Посавине, Теслића, Бихаћа, Гламоча и Мркоњић Града.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Спомен-соба посвећена бригади се налази у Челинцу.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Бригадом је командовао пуковник Петар Крчмар.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Бригада је издавала своје новине.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/>
1.челиначка лака пјешадијска бригада основана је 19.јуна 1992.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63622 |title=Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде |author= |authorlink= |date=17. 06. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=18. 06. 2012. }}</ref> Током рата у БиХ, највише времена је провела на одбрани коридора живота на подручју мјесне заједнице Крепшић код Доњег Жабара, а боравила је и на ратиштима на подручју Котор Вароша, Посавине, Теслића, Бихаћа, Гламоча и Мркоњић Града.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Спомен-соба посвећена бригади се налази у Челинцу.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Бригадом је командовао пуковник Петар Крчмар.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Бригада је издавала своје новине.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/>

=== Центар војних школа ВРС ===
Сједиште Центра војних школа Војске Републике Српске „Рајко Балаћ“ налазило се у Бањој Луци.<ref name="Сјећање на полазнике ЦВШ „Рајко Балаћ“">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63617 |title=Сјећање на полазнике ЦВШ „Рајко Балаћ" |author= |authorlink= |coauthors= |date = 17. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 18. 6. 2012. }}</ref> Центар је основан 12. јула 1993.<ref name="Сјећање на полазнике ЦВШ „Рајко Балаћ“"/> Током рата погинуло је 25 полазника ове установе.<ref name="Сјећање на полазнике ЦВШ „Рајко Балаћ“"/> На мјесту гдје се налазио Центар, сада се налази кампус Универзитета у Бањој Луци, као и спомен-соба посвећена Првом крајишком корпусу ВРС.<ref name="Сјећање на полазнике ЦВШ „Рајко Балаћ“"/>


== Историја ==
== Историја ==
На сједници Народне скупштине Српске Републике БиХ (исте године преименована у [[Народна скупштина Републике Српске|Народну скупштину Републике Српске]]) у Бањалуци 12. маја 1992. године су донесене одлуке о оснивању самосталне српске државе на подручју Републике Српске, оснивању предсједништва, те одлука о стварању [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Генерал-пуковник Момир Талић је 19. маја 1992. проглашен за команданта. Корпус је у мају преименован у Први крајишки корпус.<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62633 |title=Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса |author= |authorlink= |coauthors= |date = 1. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 1. 6. 2012. }}</ref> Први крајишки корпус Војске Републике Српске је задржао инфраструктуру и борбена средства 5. корпуса<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса"/> [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]].
На сједници Народне скупштине Српске Републике БиХ (исте године преименована у [[Народна скупштина Републике Српске|Народну скупштину Републике Српске]]) у Бањалуци 12. маја 1992. године су донесене одлуке о оснивању самосталне српске државе на подручју Републике Српске, оснивању предсједништва, те одлука о стварању [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Генерал-пуковник Момир Талић је 19. маја 1992. проглашен за команданта. Корпус је у мају преименован у Први крајишки корпус.<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62633 |title=Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса |author= |authorlink= |date=01. 06. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=01. 06. 2012. }}</ref> Први крајишки корпус Војске Републике Српске је задржао инфраструктуру и борбена средства 5. корпуса<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса"/> [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]].


Јединице Првог крајишког корпуса (30. партизанска дивизија) у оквиру снага [[Југословенска народна армија|ЈНА]] ослобађају [[Купрес]] почетком априла 1992. године у склопу операције [[Операција Купрес|Купрес]].
Јединице Првог крајишког корпуса (30. партизанска дивизија) у оквиру снага [[Југословенска народна армија|ЈНА]] ослобађају [[Купрес]] почетком априла 1992. године у склопу операције [[Операција Купрес|Купрес]].


Од маја 1992. јединице Првог корпуса су ангажоване у војним операцијама стављања под контролу општина на простору Крајине и Посавине, те спајаљем са источним дијелом Републике Српске.
Од маја 1992. јединице Првог корпуса су ангажоване у војним операцијама стављања под контролу општина на простору Крајине и Посавине, те спајањем са источним дијелом Републике Српске.


У јуну 1992. генерал Момир Талић, начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал [[Бошко Келечевић]], командант специјалне јединице МУП-а [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] генерал [[Боривоје Ћукић]], генерал [[Славко Лисица]] и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде пуковник [[Новица Симић]] планирају и покрећу [[Операција Коридор|операцију „Коридор живота“]] (пробој кроз Посавину и спајање са источним снагама Војске Републике Српске на потезу Добој—Дервента).
У јуну 1992. генерал Момир Талић, начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал [[Бошко Келечевић]], командант специјалне јединице МУП-а [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] генерал [[Боривоје Ћукић]], генерал [[Славко Лисица]] и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде пуковник [[Новица Симић]] планирају и покрећу [[Операција Коридор|операцију „Коридор живота“]] (пробој кроз Посавину и спајање са источним снагама Војске Републике Српске на потезу Добој—Дервента).
Ред 147: Ред 132:
У [[Операција Врбас|операцији Врбас]] корпус борбеним дејствима заузима Јајце 29. септембра и наставља борбе током 1993. у операцији [[Operacija Sadejstvo|Садејство]] на тзв. „Струјном коридору“, проширењу територије копненој вези са истоком.
У [[Операција Врбас|операцији Врбас]] корпус борбеним дејствима заузима Јајце 29. септембра и наставља борбе током 1993. у операцији [[Operacija Sadejstvo|Садејство]] на тзв. „Струјном коридору“, проширењу територије копненој вези са истоком.


У септембру 1994. корпус дејствује у офанзиви ВРС на Бихаћ под кодним именом [[Операција Бреза|Бреза]] у садејству са припадницима Народне одбране Фикрета Абдића. Корпус средином 1995. након заједничког напада Војске Републике Хрватске и Армије Републике БиХ из правца Бихаћа нашао у тешком положају и угрожености саме Бање Луке; тада је и већи део снага корпуса био ангажован на одбрани [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]] у склопу операције [[Операција Вагањ|Вагањ]]. Кроз корпус је прошло 120.000 бораца, од чега их је од 6.500 до 7.000 погинуло, а више од 27.000 је рањено.<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса"/> Корпус је у просеку бројао 51.000 војника, док је по формацији требало да има 60.000 бораца.<ref name=autogenerated1 />
У септембру 1994. корпус дејствује у офанзиви ВРС на Бихаћ под кодним именом [[Операција Бреза|Бреза]] у садејству са припадницима Народне одбране Фикрета Абдића. Корпус средином 1995. након заједничког напада Војске Републике Хрватске и Армије Републике БиХ из правца Бихаћа нашао у тешком положају и угрожености саме Бање Луке; тада је и већи део снага корпуса био ангажован на одбрани [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]] у склопу операције [[Операција Вагањ|Вагањ]].
Кроз корпус је прошло 120.000 бораца, од чега их је од 6.500 до 7.000 погинуло, а више од 27.000 је рањено.<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса"/> На почетку рата корпус је бројао више од 72.000 војника, док по формацији морао је имати 63.726 бораца.{{sfn|Пандуревић|2015|p=169}}


Након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] корпус прелази у мирнодопску формацију ВРС. Касније постаје дио система одбране БиХ настављајући традицију ВРС кроз српски пук „Република Српска“ ОС БиХ.
Након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] корпус прелази у мирнодопску формацију ВРС. Касније постаје дио система одбране БиХ настављајући традицију ВРС кроз српски пук „Република Српска“ ОС БиХ.


== Признања ==
== Признања ==
Први крајишки корпус је за заслуге у Отаџбинском рату 1992—1995. одликован највећим војним признаљем Републике Српске, [[Орден Немањића|Орденом Немањића]].
Први крајишки корпус је за заслуге у Отаџбинском рату 1992—1995. одликован највећим војним признањем Републике Српске, [[Орден Немањића|Орденом Немањића]].

== Опрема ==
Артиљерија

* Самоходна хаубица 122 mm [[2С1 Гвоздика]]
** [[2С1 Гвоздика|хаубица 122 mm]] [[Д-30 (хаубица)|Д30]]
** [[М-63 Пламен]]
** [[М-87 Оркан]]
** [[М-77 Огањ]]
** [[ЗСУ-57-2]]
** Оклопна-борбена средства
** [[M-84]]
** [[БТР-50]]
** [[БТР-60]]
** [[БОВ-ВП|БОВ М-86]]
** [[Т-55]]
** [[СУ-100]]
** [[Оклопни транспортер М-60]]
** Противоклопна средства
** [[9К111 Фагот|„Фагот”]]
** [[9М14 Маљутка|„Маљутка”]]
** [[М-79 Оса|„Оса”]]
** [[М-80 Зоља|Зоља”]]
** [[М90 Стршљен|„Стршљен”]]
** Средства ПВО
** [[М53/59 Прага]]
** [[9K38 игла|ИГЛА]]
** Пешадијско наоружање
** [[Застава М70|M70A/M70B1]]
** [[Застава М84|M84]]
** [[Застава М72|M72]]
** [[Застава М76|M76]]
** [[Застава М91|M91]]
*** [[Застава М84|M84]]
*** [[Застава ЦЗ99|ЦЗ99]]
**** [[Застава М90]]
***** [[Застава М87|Застава M87]]
***** [[Застава М92]]
****** [[Застава М48]]
******* [[Застава М53|M53]]
******** [[Застава M59/66]]
********* [[Застава М80|M80]]
*** Ратно ваздухопловство и ПВО
*** '''[[МиГ-29]]'''
*** '''[[МиГ-21]]'''
*** '''[[Ј-22 Орао]]'''
*** '''[[Г-4 Супер Галеб]]'''
*** '''[[Ми-8]]'''
*** '''[[SA 342 Газела|Соко Газела]]'''


== Види још ==
== Види још ==
Ред 158: Ред 194:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist|30em}}


== Литература ==
== Литература ==
{{Литература|30m}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Пандуревић|first= Винко|title=Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције. Политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995|year=2012|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn= 978-86-83927-69-2 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пандуревић|first= Винко|title=Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције. Политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995|year=2012|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn=978-86-83927-69-2|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|editor-first=Милован |editor-last=Милутиновић|coauthors= |title= Улога старјешина ВРС у стварању и одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата |year=|url=http://ostavrs.org/wp-content/uploads/2018/05/Konacan_tekst_Konfernecija.pdf |publisher= Организација старјешина Војске Републике Српске, 2018|location=Бања Лука |id= |isbn=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пандуревић|first= Винко|title= Рат у Босни и Херцеговини и стварање Војске Републике Српске: војна, политиколошка и социолошка анализа|year=2015|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn=978-86-83927-71-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-first=Милован |editor-last=Милутиновић|title= Улога старјешина ВРС у стварању и одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата |year=|url=http://ostavrs.org/wp-content/uploads/2018/05/Konacan_tekst_Konfernecija.pdf |publisher= Организација старјешина Војске Републике Српске, 2018|location=Бања Лука |id=}}
{{Литература крај}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|војна историја Срба}}
* [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41014 Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011.] {{ср}}
* [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41014 Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011.] {{ср}}
* [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41219 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежено 19. годишњица Србачке лаке бригаде, 5. 6. 2011.] {{ср}}
* [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41219 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежено 19. годишњица Србачке лаке бригаде, 5. 6. 2011.] {{ср}}


{{Војска Републике Српске|selected=вј}}
{{Војска Републике Српске
| selected =вј}}

{{нормативна контрола}}


{{DEFAULTSORT:Крајишки корпус, Први}}
{{DEFAULTSORT:Крајишки корпус, Први}}
[[Категорија:1. крајишки корпус РС| ]]
[[Категорија:1. крајишки корпус ВРС| ]]
[[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]]
[[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]]
{{Портал бар|војна историја Срба}}

Тренутна верзија на датум 26. април 2024. у 22:12

Први крајишки корпус
Амблем 1. крајишког корпуса ВРС
Постојање
Мјесто формирања:
Бања Лука
Формацијакорпус
Јачина72.330 (1992)[1]
ДиоВојске Републике Српске
ОдликовањаОрден Немањића
Команданти
КомандантМомир Талић

Први крајишки корпус Војске Републике Српске је био један од седам корпуса Војске Републике Српске.[2] Корпус је током рата у Босни бранио западне делове Републике Српске. Први крајишки корпус био је најбројнији корпус Војске Републике Српске. Током рата је погинуло 6.997 бораца, нестало је 1.031, а рањено 27.176 припадника корпуса.[3]

Организација ПКК ВРС[уреди | уреди извор]

Сједиште корпуса се налазило у Бањој Луци. Оперативна зона команде корпуса је покривала подручје западног дијела Републике Српске. Корпус је на почетку рата располагао са 180 тенкова и 150 оклопних транспортера.[4]

Ратна организација[уреди | уреди извор]

Лаке пјешадијске бригаде[уреди | уреди извор]

Артиљеријске јединице[уреди | уреди извор]

  • Први и Девети мјешовити артиљеријски пук
  • Први мјешовити противоклопни артиљеријски пук
  • Први лаки артиљеријски пук противваздушне одбране

Позадинске и друге јединице[уреди | уреди извор]

Тактичке и оперативне групе[уреди | уреди извор]

  • Тактичка група 1
  • Тактичка група 2
  • Тактичка група 3
  • Тактичка група 4
  • Тактичка група 5
  • Оперативна група Влашић
  • Оперативна група Добој (9. Оперативна група)
  • Оперативна група Приједор
  • Група лаких бригада Бања Лука

Јединице[уреди | уреди извор]

Кнежевска лака бригада[уреди | уреди извор]

Кнежевска лака бригада Војске Републике Српске је основана 10. јуна 1992. године. Ова бригада је августу 1994. спојена са 22. пјешадијском бригадом.[5] Бригада је изгубила 21 борца, а 75 је рањено. У свом успону је бројала 688 бораца. Бригада је четири године бранила плато и обронке планине Влашић. Захваљујући бригади сачувана су српска огњишта у општини Кнежево. Бригада је одиграла важну улогу пред крај рата на планини Чемерници када је зауставила продор хрватско-муслиманских снага и потпуно окружење Кнежева, и делом даљи продор према Бањој Луци.

Крњинска бригада[уреди | уреди извор]

Крњинска бригада је учествовала у пробоју коридора живота и ослобађању Дервенте и Брода.[6] Кроз бригаду је прошло 3.790 бораца, 195 је погинуло, а 764 борца су рањена (174 тешко и 590 лакше).[6]

Осињска српска бригада[уреди | уреди извор]

Осињска бригада формирана је 9. фебруара 1992. године, као Осињски партизански одред, у чијем саставу су на почетку били борци из подручја Осињско-Сочанског краја и околних села. Ова села су на почетку хранила и одијевала бригаду, односно осигурала потпуно позадинско обезбјеђење. Одред је у бригади преорганизован у мају 1992. године и по формацији је имао два батаљона са позадинским јединицама. Борци ове бригаде упорно су, све до 12. јуна, бранили српска села на линији Каурска обала — Тешића баре — Томасово брдо — Кнежевићи — Малојчани — Цер — Чолино брдо — Торине. Онда су кренули у офанзивне акције и, заједно са осталим јединицама, уз 27. бригаду, Осињска бригада има одлучујућу улогу у ослобађању Дервенте, а у садејству са другим јединицама игра значајну улогу и у ослобађању Брода. Након избијања на ријеку Саву, припадници Осињске бригаде су ангажовани на Добојском ратишту, а бригада је расформирана и интегрисана у 27. бригаду 1. марта 1994. године. Током рата погинула су 104 борца, од чега 4 официра и 5 подофицира, а више од 600 бораца је рањено. Осињска бригада је 30. маја 1996. године одликована медаљом Петра Мркоњића.[7]

Челиначка бригада[уреди | уреди извор]

1.челиначка лака пјешадијска бригада основана је 19.јуна 1992.[8] Током рата у БиХ, највише времена је провела на одбрани коридора живота на подручју мјесне заједнице Крепшић код Доњег Жабара, а боравила је и на ратиштима на подручју Котор Вароша, Посавине, Теслића, Бихаћа, Гламоча и Мркоњић Града.[8] Спомен-соба посвећена бригади се налази у Челинцу.[8] Бригадом је командовао пуковник Петар Крчмар.[8] Бригада је издавала своје новине.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

На сједници Народне скупштине Српске Републике БиХ (исте године преименована у Народну скупштину Републике Српске) у Бањалуци 12. маја 1992. године су донесене одлуке о оснивању самосталне српске државе на подручју Републике Српске, оснивању предсједништва, те одлука о стварању Војске Републике Српске. Генерал-пуковник Момир Талић је 19. маја 1992. проглашен за команданта. Корпус је у мају преименован у Први крајишки корпус.[9] Први крајишки корпус Војске Републике Српске је задржао инфраструктуру и борбена средства 5. корпуса[9] Југословенске народне армије.

Јединице Првог крајишког корпуса (30. партизанска дивизија) у оквиру снага ЈНА ослобађају Купрес почетком априла 1992. године у склопу операције Купрес.

Од маја 1992. јединице Првог корпуса су ангажоване у војним операцијама стављања под контролу општина на простору Крајине и Посавине, те спајањем са источним дијелом Републике Српске.

У јуну 1992. генерал Момир Талић, начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице МУП-а Републике Српске Крајине генерал Боривоје Ћукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде пуковник Новица Симић планирају и покрећу операцију „Коридор живота“ (пробој кроз Посавину и спајање са источним снагама Војске Републике Српске на потезу Добој—Дервента).

У другој фази оклопне јединице Првог крајишког корпуса ослобађају градове Дервенту (7. јули 1992), Модричу (10. јули 1992) и Оџак (13. јули 1992) и излазе на ријеку Саву. У трећој фази операције српске снаге ослобађају 6. септембра 1992. Брод. Тиме је Први крајишки корпус изашао цијелом дужином на ријеку Саву, са изузетком Орашја које је остало под контролом војске Републике Хрватске до краја рата.

У операцији Врбас корпус борбеним дејствима заузима Јајце 29. септембра и наставља борбе током 1993. у операцији Садејство на тзв. „Струјном коридору“, проширењу територије копненој вези са истоком.

У септембру 1994. корпус дејствује у офанзиви ВРС на Бихаћ под кодним именом Бреза у садејству са припадницима Народне одбране Фикрета Абдића. Корпус средином 1995. након заједничког напада Војске Републике Хрватске и Армије Републике БиХ из правца Бихаћа нашао у тешком положају и угрожености саме Бање Луке; тада је и већи део снага корпуса био ангажован на одбрани Босанске Крајине у склопу операције Вагањ.

Кроз корпус је прошло 120.000 бораца, од чега их је од 6.500 до 7.000 погинуло, а више од 27.000 је рањено.[9] На почетку рата корпус је бројао више од 72.000 војника, док по формацији морао је имати 63.726 бораца.[1]

Након Дејтонског мировног споразума корпус прелази у мирнодопску формацију ВРС. Касније постаје дио система одбране БиХ настављајући традицију ВРС кроз српски пук „Република Српска“ ОС БиХ.

Признања[уреди | уреди извор]

Први крајишки корпус је за заслуге у Отаџбинском рату 1992—1995. одликован највећим војним признањем Републике Српске, Орденом Немањића.

Опрема[уреди | уреди извор]

Артиљерија

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Пандуревић 2015, стр. 169.
  2. ^ Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011. (језик: српски)
  3. ^ Улога старјешина ВРС у стварању и одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата 2018, стр. 133.
  4. ^ „Oklopne jedinice bivših YU republika”. Приступљено 1. 4. 2013. 
  5. ^ Радио телевизија Републике Српске: Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде, 10.06.2011. (језик: српски)
  6. ^ а б „Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор". Радио-телевизија Републике Српске. 10. 06. 2012. Приступљено 11. 06. 2012. 
  7. ^ „Ponosni na doprinos pri stvaranju Srpske: Obilježen Dan Vojske RS i derventskih brigada – FOTO”
  8. ^ а б в г д „Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 06. 2012. Приступљено 18. 06. 2012. 
  9. ^ а б в „Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса”. Радио-телевизија Републике Српске. 01. 06. 2012. Приступљено 01. 06. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]