Teobromin — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 52: | Ред 52: | ||
== Literatura == |
== Literatura == |
||
{{Литература}} |
{{Литература}} |
||
* {{Cite book | ref= harv|last=Bennett| first = Alan Weinberg |last2=Bealer|first2=Bonnie K. | title = The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug | url= https://archive.org/details/worldofcaffeines00benn| publisher = Routledge, New York |
* {{Cite book | ref= harv|last=Bennett| first = Alan Weinberg |last2=Bealer|first2=Bonnie K. | title = The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug | url= https://archive.org/details/worldofcaffeines00benn| publisher = Routledge, New York |id={{page|year=2002 isbn=978-0-415-92723-9|pages=}} }} |
||
* {{Cite book | ref= harv|title=Environment and Behavior |last=Baer| first = Donald M. |last2=Pinkston|first2=Elsie M. |year=1997| publisher=Westview Press |pages=200}} |
* {{Cite book | ref= harv|title=Environment and Behavior |last=Baer| first = Donald M. |last2=Pinkston|first2=Elsie M. |year=1997| publisher=Westview Press |pages=200}} |
||
* {{Cite book | ref= harv|title=Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects | author = William Marias Malisoff |year=1943| publisher=Philosophical Library |id=B0006AQ0NU|pages=311, 530, 573}} |
* {{Cite book | ref= harv|title=Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects | author = William Marias Malisoff |year=1943| publisher=Philosophical Library |id=B0006AQ0NU|pages=311, 530, 573}} |
||
* {{Cite book | ref= harv|last=Bender| first = David A. |last2=Bender|first2=Arnold E. | title=A Dictionary of Food and Nutrition | url= https://archive.org/details/dictionaryoffood0000bend_v0t2 |
* {{Cite book | ref= harv|last=Bender| first = David A. |last2=Bender|first2=Arnold E. | title=A Dictionary of Food and Nutrition | url= https://archive.org/details/dictionaryoffood0000bend_v0t2| publisher=Oxford University Press | location=Oxford |id={{page|year=1995 isbn=978-0-19-860961-2|pages=}} }} |
||
{{Литература крај}} |
{{Литература крај}} |
||
Верзија на датум 2. септембар 2024. у 00:58
IUPAC ime | |
---|---|
3,7-dimetil-1H-purin-2,6-dion | |
Klinički podaci | |
Način primene | Oralno |
Pravni status | |
Pravni status |
|
Farmakokinetički podaci | |
Metabolizam | Hepatički demetilacija i oksidacija[1] |
Poluvreme eliminacije | 7,1 +/- 0,7 sata |
Izlučivanje | Renalno (10% nepromenjen, ostalo kao metaboliti)[1] |
Identifikatori | |
CAS broj | 83-67-0 |
ATC kod | C03BD01 (WHO) R03DA07 |
PubChem | CID 5429 |
DrugBank | DB01412 |
ChemSpider | 5236 |
UNII | OBD445WZ5P |
KEGG | C07480 |
ChEBI | CHEBI:28946 |
ChEMBL | CHEMBL1114 |
Sinonimi | ksanteoza diurobromin 3,7-dimetilksantin[2] |
Hemijski podaci | |
Formula | C7H8N4O2 |
Molarna masa | 180,164 g/mol |
| |
|
Teobromin je gorki alkaloid iz kakao biljke. On je prisutan u čokoladi, kao i u brojnim drugim prehrambenim proizvodima, uključujući lišće biljki čaja, i u kola orasima. On pripada metilksantinskoj klasi hemijskih jedinjenja,[3] koja isto tako obuhvata teofilin i kofein.[2] Kofein se razlikuje po tome što je jedna NH grupa teobromina metilisana. Uprkos njegovog imena, ovo jedinjenje ne sadrži brom — teobromin je reč izvedena iz Theobroma, imena roda kakao drveta.[4] Sufiks -in se koristi za imena alkaloida i drugih baznih jedinjenja koja sadrže azot.[5]
Teobromin je malo rastvoran u vodi (330 mg/L), kristalni, gorki prah. Njegova boja je bilo bela ili je bezbojan.[6] On ima slično, ali manje jako dejstvo od kofeina u ljudskom nervnom sistemu. Teobromin je izomer teofilina, kao i paraksantina. Teobromin se klasifikuje kao dimetilni ksantin.[7]
Reference
- ^ а б (језик: француски) „Theobromine”. BIAM. 29. 3. 2000. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г. Приступљено 1. 3. 2007.
- ^ а б William Marias Malisoff (1943). Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects. Philosophical Library. стр. 311, 530, 573. B0006AQ0NU.
- ^ Baer, Donald M.; Pinkston, Elsie M. (1997). Environment and Behavior. Westview Press. стр. 200.
- ^ Bennett, Alan Weinberg; Bealer, Bonnie K. (2002). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Routledge, New York. ISBN 978-0-415-92723-9.
- ^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2004. ISBN 978-0-395-71146-0.
- ^ „theobromine”. Dictionary.com. Приступљено 22. 2. 2007.[мртва веза]
- ^ „Theobromine”. On-Line Medical Dictionary. Приступљено 23. 2. 2007.
Literatura
- Bennett, Alan Weinberg; Bealer, Bonnie K. The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Routledge, New York. 2002 isbn=978-0-415-92723-9..
- Baer, Donald M.; Pinkston, Elsie M. (1997). Environment and Behavior. Westview Press. стр. 200.
- William Marias Malisoff (1943). Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects. Philosophical Library. стр. 311, 530, 573. B0006AQ0NU.
- Bender, David A.; Bender, Arnold E. A Dictionary of Food and Nutrition. Oxford: Oxford University Press. 1995 isbn=978-0-19-860961-2..
Spoljašnje veze
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |