Хамас
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Исламски покрет отпора حركة المقاومة الاسلامية | |
---|---|
Скраћеница | Хамас حماس |
Вођа | Фавзи Бархоум |
Оснивачи | Ахмед Јасид, Абел Азиз ел Рантизи и Махмуд ел Захар |
Начелник политичког бироа | Исмаил Ханија (од 2017) |
Основана | 10. децембар 1987. |
Претходник | Палестинска муслиманска браћа |
Седиште | Газа, Палестинске територије Доха, Катар |
Идеологија | Палестински национализам,[1][2][3] Сунитски исламизам,[4] Исламски фундаментализам,[5] Антисемитизам, Антиционизам |
Политичка позиција | Крајња десница |
Религија | Сунитски ислам |
Међународно чланство | Муслиманска браћа |
Палестински законодавни савјет | 74 / 132
|
Застава странке | |
Веб-сајт | |
https://hamas.ps/en/ |
Хамас (арап. حماس [Hamās], акроним од арап. حركة المقاومة الاسلامية [Harakat al-muqāwama al-islāmiyya], што приближно значи „Исламски покрет отпора“, док се тај израз у арапском користи за „одушевљење“) је палестинска сунитско-исламистичка и фундаменталистичка организација која се од Европске заједнице, САД као и од доста других земаља свијета карактерише као терористичко удружење. Уско је повезана са муслиманским братством. Њен прокламовани циљ је уништење Израела и успостављање исламске теократије на том, као и на подручјима Газе и Западне обале.[6]
У новијој историји је позната и успјешно дјелује као политичка партија у палестинским аутономним областима. У јануару 2006, ова група је побиједила на палестинским парламентарним изборима, гдје је освајањем апсолутне већине мандата у парламенту, збацила са власти до тада владајућу фракцију Фатах. Војно крило Хамаса су Изз ад-Дин ал-Касам Бригаде.
Оснивање[уреди | уреди извор]
Хамас је основан 1987, из милитантног крила Муслиманског братства.[7] Различите организације Хамаса су у остваривању својих циљева дјеловале политички, насиљем као и терористичким акцијама. Хамас је децентрализована организација, која при врбовању нових симпатизера и спонзора, промовисању својих циљева и растурања пропагандног материјала, дјелује тајно, али и јавно по џамијама и социјалним установама.
Посебно омиљена међу Палестинцима из Газе, Хамас добија све више на замаху и у другим предјелима Блиског истока. Највише због отворене и оружане борбе против Израела, али и због ангажовања на социјалном плану, организовању рада школа и других добротворних акција.
При својој борби (асиметрично вођење рата) против израелских цивила, Хамас употребљава и атентаторе самоубице. Највише због терористичких акција, Израел од 2004. приступа прецизном ликвидирању водећих активиста Хамаса.
Мировне иницијативе и преговоре, Хамас одбија као „чисто губљење времена“ и „бескористан напор“. Оне су „ништа друго него средство, убацивања невјерника као посредника у исламским земљама“. „За Палестину, не постоји другог рјешења од Џихада“.
Хамас означава цијели регион Палестине – самим тим и Израел, као „вјештачку ционистичку творевину“ – као „исламску колијевку“ коју не треба никада препустити „невјерницима“, и борбу за „освајање“ Израела проглашава дужношћу сваког муслимана. Та позиција је радикалнија од „свјетовне“ позиције Палестинске ослободилачке организације, која је 1988. признала суверенитет Држави Израел.
Идеологија[уреди | уреди извор]
Оснивачка повеља Хамаса из 1988. прокламује „дизање Алахове заставе изнад сваког палестинског пограничног камена“, као идеолошки циљ те организације. Последица тога би било укидање државе Израел, као и сваке секуларне институције у самој Палестини.
Та повеља се заснива на више антисемитских завереничких теорија које верују у истинитост Протокола сионских мудраца, као и у тезу о тајном заступању ционистичких интереса од стране слободних зидара, лионског и ротари клуба. Припадници Хамаса у Јеврејима виде одговорне за Француску револуцију, западни колонијализам, комунизам као и свјетске ратове.[тражи се извор]
Вође Хамаса негирају постојање холокауста. Својевремено је, од Израела ликвидирани вођа Хамаса Абделазиз ар-Рантиси, изјавио да се Холокауст никада није десио и да су ционисти подржавали и финансирали нацисте.[тражи се извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ekaterina Stepanova, Terrorism in Asymmetrical Conflict: Ideological and Structural Aspects Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016), Stockholm International Peace Research Institute, Ekaterina Stepanova. Terrorism in Asymmetrical Conflict: Ideological and Structural Aspects. Oxford University Pressyear=2008. стр. 113.
- ^ Abhyankar 2008, стр. 465.
- ^ Litvak, Meir (2005). Religious and Nationalist Fanaticism: The Case of Hamas in Fanaticism and Conflict in the Modern Age (edited by Matthew Hughes & Gaynor Johnson). Routledge. стр. 156—57. ISBN 9781135753641. „Hamas is primarily a religious movement whose nationalist world view is shaped by its religious ideology.”
- ^ * "Understanding Islamism" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2013), Cris is Group Middle East/North Africa Report N°37, March 2, 2005
- "The New Hamas: Between Resistance and Participation". Middle East Report. Graham Usher, August 21, 2005
- „Hamas leader condemns Islamist charity blacklist”. Reuters. 23. 8. 2007. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2009.
- Hider, James (12. 10. 2007). „Islamist leader hints at Hamas pull-out from Gaza”. The Times. London. Приступљено 28. 1. 2009.
- „Council on Foreign Relations”. Council on Foreign Relations. Архивирано из оригинала 02. 06. 2010. г. Приступљено 27. 5. 2010.
- ^
- Islamic fundamentalism in the West Bank and Gaza: Muslim Brotherhood and Islamic Jihad, by Ziyād Abū 'Amr. . Indiana University Press. 1994. pp. 66-72.
- Webman, Esther (1994). Anti-semitic Motifs in the Ideology of Hizballah and Hamas. Project for the study of Anti-semitism, Tel Aviv University. ISBN 978-965-222-592-4.
- ^ Law 2009, стр. 309
- ^ Roy, Sara (2011). Hamas and Civil Society in Gaza: Engaging the Islamist Social Sector. Princeton University Press. стр. 25. ISBN 978-1-4008-3832-5.
Литература[уреди | уреди извор]
- Law, Randall (2009). Terrorism: A History. Polity. стр. 309. ISBN 978-0-7456-4037-2.
- Litvak, Meir (2005). Religious and Nationalist Fanaticism: The Case of Hamas in Fanaticism and Conflict in the Modern Age (edited by Matthew Hughes & Gaynor Johnson). Routledge. стр. 156—57. ISBN 9781135753641. „Hamas is primarily a religious movement whose nationalist world view is shaped by its religious ideology.”
- Abhyankar, Rajendra Madhukar (2008). West Asia and the Region: Defining India's Role. Academic Foundation. стр. 465. ISBN 9788171886166.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Незванични вебсајт Хамаса
- Превод повеље Хамаса из 1988. на енглески језик (језик: енглески)
- Чланак на сајту www.nspm.org.yu
- Интервју са Салманом Шовалом (Salman Shoval): Изборни успјех Хамаса, је раван доласку на власт националсоцијалиста у нацистичкој Немачкој (Deutschlandradio Kultur, 26.01.2006) (њемачки)