Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Истанбул

Истанбул (тур. İstanbul [isˈtɑnbuɫ] ( слушај)), кроз историју познат као Византион, Константинопољ и Цариград, најнасељенији је град у Турској Републици и привредно, културно и историјско средиште земље. Истанбул је трансконтинентални град у Евроазији, смјештен на Босфорском мореузу (који раздваја Европу и Азију) између Мраморног и Црног мора. Привредно и историјско средиште лежи у европском дијелу, док на азијској страни живи око трећине становништва града. Град је управно средиште Метрополитанске општине Истанбул (која се подудара са Истанбулским вилајетом), која има више од 15 милиона становника. Истанбул је један од најнасељенијих градова на свијету, седми највећи град на свијету и највећи град у Европи. Истанбул се сматра мостом између Истока и Запада.

Основан као Византион на рту Сарајбурну око 660. године прије н. е, град је по величини и утицају постао један од најважнијих у историји. Након што је поново основан као Константинопољ 330. године н. е, град је био царска пријестоница за скоро 16 држава, међу којима су Римско/Византијско (330—1204. и 1261—1453), Латинско (1204—1261) и Османско (1453—1922) царство. Град је био полазна тачка ширења хришћанства током Римског и Византијског царства, прије османског освајања 1453. године, када је претворен у исламску тврђаву и средиште Османског калифата.

Цео чланак 315 сјајних чланака

Добар чланак

Прва конференција Покрета несврстаних

Долазак председника Гане Кваме Нкрумаха на конференцију

Прва конференција Покрета несврстаних, позната и као Београдска конференција, одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, тада главном граду Федеративне Народне Републике Југославије. Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.

Конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја. Усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира. Два писма истог садржаја, упућена су председнику Савета министара Совјетског Савеза, Никити Хрушчову, и председнику Сједињених Америчких Држава, Џону Кенедију, који су у тим тренуцима били у сукобу који је познат као Хладни рат.

Цео чланак 424 добра чланка

Изабрани списак

Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда

Рајко Митић (лево) и Драган Џајић (десно) 1970. године

Рајко Митић, капитен Црвене звезде од њеног оснивања и први фудбалер који је понео звање Звездине звезде, играо је на позицији десне полутке и сходно томе носио број 8. Драгослав Шекуларац, познат по дриблинзима и израженој фудбалској техници, најчешће је носио број 8, који је преузео од Рајка Митића, такође је проглашен Звездином звездом. Трећи фудбалер који је понео то звање, Драган Џајић, био је препознатљив по броју 11, наступајући на левом крилу свог клуба.

Владимир Петровић Пижон је током играчке каријере углавном носио 7, док је Драган Стојковић Пикси дужио дрес са бројем 10. Та четири броја, према традиционалном распореду дресова, најчешће су носили играчи којима је задатак био да организују нападе свог тима. Број 9 су од оснивања клуба готово увек носили најистуренији нападачи, чија су се задужења превасходно односила на постизање погодака. Иако је тај број носило више играча који су оставили значајан траг у историји клуба, појединачно нису издвојени као носиоци признања, а шестом Звездином звездом проглашена је Генерација 1991.

Цео чланак 111 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

30. август —Представници паралелних структура власти у Приштини су у пратњи полицајаца наоружаних дугим цевима упали у зграде општина Републике Србије на северу АП Косова и Метохије.
11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.

Остале вести

На данашњи дан

2. септембар

31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре.
1666 — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватра је готово уништила град.
1807 — Британска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту.
1829 — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке.
1898 — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану.
1945 — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију (на слици) чиме је и званично завршен Други свјетски рат.
1996 — Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да бели лук води порекло из југозападних предела Азије? За њега су још 5000 година п. н. е. знали Сумерци и народи који су живели око река Тигар и Еуфрат.
… да балерина, кад игра на врховима прстију, потроши исту количину енергије као дрвосеча?
… да филозоф Имануел Кант никада за свог живота није напустио родни град Кенигсберг?
… да је право име пса који је на филму играо Лесија било Пал?
… да је амерички часопис Time 1938. године за личност године прогласио Адолфа Хитлера?
… да израз лосион потиче од латинске речи lotium која у преводу значи мокраћа?
… да су сви часовници у филму Петпарачке приче подешени на 04:20?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Девојчица из Гане пере руке за време школског одмора.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 693.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 381.890 корисника отворило налог, а од тога је 712 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти