Универзитет у Торонту
University of Toronto | |
лат. Universitas Torontonensis | |
Бивше име | King's College (1827–1849) |
---|---|
Мото | Velut arbor ævo |
Мото (на српском) | Као дрво кроз векове |
Тип | јавни |
Оснивање | 15. марта 1827. |
Буџет | |
Канцелар | Роуз М. Патен[2] |
Председник | Мерик Гертлер[2] |
Академско особље | 2.547[3] |
Административно особље | 4.590[3] |
Број студената | 60.595[н. 1][4] |
Додипломци | 45.523 |
Постдипломци | 17.072 |
Локација | Торонто, Канада |
Кампус | урбан |
Боје | |
Афилијације | AAU, ACU, AUCC, U15 |
Веб-сајт | www |
Универзитет у Торонту (енгл. University of Toronto, U of T) је једна од највећих институција високог образовања у Канади. Наставно особље броји преко 2.000 чланова, а универзитет похађа 59.434 студената на више програма основних студија. Мото универзитета је Velut arbor ævo, што на латинском значи: као дрво кроз векове. Основан је краљевском повељом 1827. године као Кингс колеџ, и прва је високошколска установа у Горњој Канади. Универзитет је првобитно контролисала црква Енглеске, а данашњи назив универзитет је преузео 1850. године када је постао секуларна институција. Као факултетски универзитет, састоји се од једанаест колеџа, сваки са знатном аутономијом у финансијским и институционалним пословима и значајним разликама по карактеру и историји. Универзитет такође има два приградска кампуса смештена у Скарбору и Мисисоги.
Универзитет у Торонту нуди преко 700 додипломских и 200 постдипломских програма. На свим главним ранг листама универзитет се непрекидно налази у првих десет јавних универзитета у свету и као врхунски универзитет у Канади.[5][6][7][8] Он годишње прима више финансијских средства за научна истраживања и доприноса од било ког другог канадског универзитета и један је од два члана Асоцијације америчких универзитета изван Сједињених Држава, при чему је други Универзитет Макгил.[9]
Академски гледано, Универзитет у Торонту је познат по утицајним кретањима и наставним плановима и програмима у областима књижевне критике и теорије комуникације, заједнички познатим као Торонтска школа. Универзитет је био родно место истраживања инсулина и матичних ћелија, првог вештачког срчаног пејсмејкер,[10] и место прве успешне трансплантације плућа и нерва. Универзитет је такође био дом за првог електронски микроскоп, развоја дубоког учења,[11] неуронских мрежа, мултитач технологију, идентификације прве црне рупе Labud X-1 и развоја теорије НП-комплетности.
Варсити Блуз су атлетски тимови који представљају универзитет на мечевима међуколегијалних лига, везаних за фудбал, веслање и хокеј на леду. Најранији забележени пример гридион фудбала одвио се на Универзитету у Торонту у Универзитетском колеџу у новембру 1861.[12] Универзитетска кућа Харт рани је пример северноамеричког студентског центра, истовремено служећи културним, интелектуалним и рекреативним интересима у оквиру свог великог готичко-препородног комплекса.
Историја
[уреди | уреди извор]Рана историја
[уреди | уреди извор]Оснивање колонијалног колеџа дуго је била жеља Џона Грејвса Симка, првог поручника-гувернера Горње Канаде и оснивача Јорка, колонијалне престонице.[13][14] Као војни заповедник школован у Оксфорду, који се борио у Америчком револуционарном рату, Симко је веровао да је потребан колеџ за спречавање ширења републиканизма из Сједињених Држава.[14] Извршни комитет Горње Канаде препоручио је 1798. године да се у Јорку оснује колеџ.[14]
Дана 15. марта 1827. године краљ Џорџ IV формално је издао краљевску повељу, проглашавајући „од овог времена један колеџ, са стилом и привилегијама универзитета ... за образовање младих на принципима хришћанске религије, и за њихово подучавање у разним гранама науке и књижевности ... да се настави заувек, под називом Кингс колеџ“.[15] Додељивање повеље углавном је резултат интензивног лобирања Џона Строна, утицајног англиканског епископа Торонта који је преузео дужност првог председника колеџа.[15][16] Оригинална троспратна школа и стилу грчког препорода изграђена је на данашњем месту Квинс парка.[17][18][19]
Под Строновим надзором, Кингс колеџ је био верска институција уско повезана са Црквом Енглеске и британском колонијалном елитом, познатом као Породични компакт.[20] Реформистички политичари противили су се контроли свештенства над колонијалним институцијама и борили су се за то да се колеџ секуларизира.[21] Године 1849, након дуге и жестоке расправе, новоизабрана надзорна влада провинције Канаде изгласала је преименовање Кингс колеџа у Универзитет у Торонту и прекинула везе школе са црквом.[16] Очекујући ову одлуку, разјарени Строн дао је оставку годину дана раније и отворио Тринити колеџ као приватну англиканску богословију.[22] Универзитетски колеџ је створен као неденоминациона наставна грана Универзитета у Торонту. Током Америчког грађанског рата, претња блокадом Уније на Британској Северној Америци подстакла је стварање Универзитетског пушачког корпуса, који се борио у отпору фенијанским нападима на границу Ниагаре 1866.[23] Тај корпус је био део Резервне милиције коју је водио професор Хенри Крофт.[23]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Endowment figure does not include separate endowment funds maintained by individual colleges. Financial Report - 2019 (PDF). Financial Services Department, University of Toronto. 2019. Приступљено 8. 5. 2020.
- ^ а б „About The Chancellor”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2018. г. Приступљено 17. 8. 2018.
- ^ а б Pask-Aubé, Corinne (2012). University of Toronto Facts and Figures. Office of Government, Institutional and Community Relations. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 23. 2. 2016.
- ^ „Quick Facts”. University of Toronto. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 29. 2. 2020.
- ^ „Academic Ranking of World Universities 2020 - Canada”. ShanghaiRanking Consultancy. 2020. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2020.
- ^ „World University Rankings 2021”. Times Higher Education. TES Global. 2021. Приступљено 2. 9. 2020.
- ^ „Best Global Universities in Canada”. U.S. News & World Report. U.S. News & World Report, L.P. 19. 10. 2020. Приступљено 20. 10. 2020.
- ^ „QS World University Rankings - 2022”. QS Quacquarelli Symonds Limited. 2021. Приступљено 8. 6. 2021.
- ^ „Association of American Universities”. Aau.edu. Архивирано из оригинала 14. 1. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2012.
- ^ Pearce, Jeremy (31. 3. 2005). „Dr. Wilfred G. Bigelow, 91, A Pioneer in Heart Surgery”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 3. 2012. г. Приступљено 21. 3. 2009.
- ^ Werbos, Paul J. (Paul John). Beyond regression : new tools for prediction and analysis in the behavioral sciences. OCLC 77001455.
- ^ Bernstein, Mark F. (19. 9. 2001). Football: The Ivy League Origins of an American Obsession (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3627-9.
- ^ „Simcoe, John Graves”. Volume V. Dictionary of Canadian Biography. 2000. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2008.
- ^ а б в „Who was an early advocate for higher education in Upper Canada?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019.
- ^ а б „The story of the University of Toronto's original charter”. University of Toronto Archives and Records Management Services. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2008.
- ^ а б Friedland, Martin L. (2002). The University of Toronto: A History. University of Toronto Press. стр. 4, 31, 143, 156, 313, 376, 593–6. ISBN 978-0-8020-4429-7.
- ^ „What university was founded 175 years ago?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019.
- ^ Bissell, Claude T., ур. (1953), University College, A Portrait 1853-1953, University of Toronto Press
- ^ Peppiatt, Liam. „Chapter 17: Universities Old and New”. Robertson's Landmarks of Toronto Revisited. Архивирано из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 9. 7. 2015.
- ^ „Strachan, John”. Volume IX. Dictionary of Canadian Biography Online. 2000. Архивирано из оригинала 26. 5. 2011. г. Приступљено 2. 11. 2008.
- ^ „How does history remember the 1849 conversion of King's College to the University of Toronto?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019.
- ^ Faught, Brad (2000). „The Cast of Presidents”. University of Toronto Magazine (Summer 2000). Архивирано из оригинала 18. 2. 2007. г. Приступљено 30. 11. 2008.
- ^ а б „In what battle did the University Rifle Corps first see action?”. History Q & A. University of Toronto Department of Public Affairs. 2002. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bissell, Claude T. (1974). Halfway up Parnassus: A Personal Account of the University of Toronto. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-2172-7.
- Ford, Ann Rochon. (1985). A Path Not Strewn with Roses. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-3999-5.
- Friedland, Martin L. (2002). The University of Toronto: A History. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-4429-8.
- Levi, Charles Morden. (2003). Comings and Goings. McGill-Queen's University Press. ISBN 0-7735-2442-8.
- McKillop, A. Brian. (1994). Matters of Mind. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-7216-X.
- Slater, John G. (2005). Minerva's Aviary: Philosophy at Toronto. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-3870-0.
- Wallace, W. Stewart. A History of the University of Toronto, 1827–1927. University of Toronto Press, 1927.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Heritage University of Toronto – U of T's ongoing history in images, text and rich media