[go: nahoru, domu]

Прејди на содржината

Доцна антика

Од Википедија — слободната енциклопедија
Барберинска слоновача, од Леонидска/Јустинијанска Византија од еден царски диптих, изработен во царска работилница во Константинопол во првата половина на шестиот век (музеј Лувр)[1][2]

Доцна антика е груба периодизација за периодот од н.е. помеѓу 300 - 600 година, употребена од историчарите и научниците за да се опише интервалот помеѓу Класичната Антика и Средниот Век воглавно во Европа и Медитеранскиот свет. Тоа е временскиот период помеѓу пропаста на Западното Римско Царство од 3 век н.е натаму, сè до Исламското освојување, и повторното формирање на Источна Европа под името Византиско Царство. Терминот Spätantike, буквално "Доцна антика", бил употребен од германските историчари од моментот кога ја популаризирал Алојз Ригли во раниот 19 век[3],[4].

Македонија

Во Македонија доцната антика го опфаќа периодот од 2 - 4 век. Во Музејот на Македонија постои доцноантичката збирка која брои вкупно 516 предмети (керамички и стаклени садови, керамички и бронзени светилки, накит, декоративна пластика). Во постојаната музејска поставка се изложени 184 предмети, карактеристични за втората значајна етапа на Римското Царство и кои претставуваат одраз на новата доцноримска култура.

Наводи

  1. Antony Cutler, "Barberiniana. Notes on the Making, Content, and Provenance of Louvre OA. 9063", Tesserae : Festschrift für Josef Engemann, Jahrbuch für Antike und Christentum, Ergänzungsband 18, 1993, p. 329-339
  2. Weitzmann, Kurt, ed., Age of spirituality : late antique and early Christian art, third to seventh century, no. 28, 1979, Metropolitan Museum of Art. Предлошка:Page1; full text available online from The Metropolitan Museum of Art Libraries
  3. Late antiquity: the reconfiguration of the Roman world
  4. Late Antiquity: Then and Now

Надворешни врски