Од Википедија — слободната енциклопедија
Даниел Бове (23 март 1907 - 8 април 1992 година) бил италијански фармаколог роден во Швајцарија, кој ја добил Нобеловата награда за физиологија или медицина во 1957 година за своето откритие на лекови кои го блокираат дејството на специфичните невротрансмитери. Тој е најпознат по откритието во 1937 година на антихистаминици, кои го блокираат невротрансмитерот хистамин и се користат во лекови против алергии. Неговите други истражувања вклучуваат работа на хемотерапија, сулфа лекови, симпатичкиот нервен систем, фармакологија на кураре и други неврофармаколошки интереси.
Во 1965 година, Бове водел студиски тим кој заклучил дека пушењето цигари со тутун ја зголемуваат интелигенцијата на корисниците.[1] Тој изјавил за Њујорк тајмс дека целта не е „да се создадат генијалци, туку само [да] се стави помалку обдарениот поединец во позиција да достигне задоволителен ментален и интелектуален развој“.[2]
Бове бил роден во Флерие, Швајцарија. Одлично зборувал есперанто. Дипломирал на Универзитетот во Женева во 1927 година, а докторирал во 1929 година. Почнувајќи од 1929 година до 1947 година работел во Институтот Пастер во Париз. Потоа се преселил во 1947 година во Врвен институт за здравје во Рим. Две години подоцна, во 1949 година, на Бове му била доделена Наградата за терапевтика Камерон на Универзитетот во Единбург. Во 1964 година станал професор на Универзитетот во Сасари во Италија. Од 1969 до 1971 година, бил шеф на лабораторијата за психобиологија и психофармакологија на Националниот совет за истражување, во Рим, пред да се повлече за да стане професор на Универзитетот во Рим Ла Сапиенца. Се пензионирал во 1982 година.
- Daniel Bovet on Nobelprize.org
|
---|
| 1901–1925 | |
---|
| 1926–1950 | |
---|
| 1951–1975 |
- 1951 Макс Тајлер
- 1952 Селман Ваксман
- 1953 Ханс Адолф Кребс и Фриц Алберт Липман
- 1954 Џон Френклин Ендерс, Томас Хакл Велер и Фредерик Чапман Робинс
- 1955 Аксел Хуго Теодор Теорел
- 1956 Андре Курнанд, Вернер Форсман и Дикинсон В. Ричардс
- 1957 Даниел Бове
- 1958 Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум и Џошуа Ледерберг
- 1959 Северо Очоа и Артур Корнберг
- 1960 Сер Френк Макфарлан Бернет и Питер Брајан Медавар
- 1961 Ѓерѓ фон Бекеши
- 1962 Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон и Морис Хју Фредерик Вилкинс
- 1963 Сер Џон Кару Еклс, Алан Лојд Хоџкин и Ендру Филдинг Хаксли
- 1964 Конрад Блох и Феодор Линен
- 1965 Франсоа Жакоб, Андре Луоф и Жак Моно
- 1966 Пејтон Раус и Чарлс Б. Хагинс
- 1967 Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн и Џорџ Волд
- 1968 Роберт В. Холи, Хар Гобинд Корана и Маршал В. Ниренберг
- 1969 Макс Делбрик, Алфред Херши и Салвадор Е. Лурија
- 1970 Бернард Кац, Улф фон Ојлер и Џулијус Акселрод
- 1971 Ерл В. Садерланд Помладиот
- 1972 Џералд М. Еделман и Родни Р. Портер
- 1973 Карл фон Фриш, Конрад Лоренц и Николас Тинберген
- 1974 Алберт Клод, Кристијан де Дуве и Џорџ Е. Паладе
- 1975 Дејвид Балтимор, Ренато Дулбеко и Хауард Мартин Темин
|
---|
| 1976–2000 |
- 1976 Барук С. Блумберг и Данијел Карлтон Гајдусек
- 1977 Роже Гијмен, Ендру В. Шали и Розалин Јалоу
- 1978 Вернер Арбер, Данијел Нејтанс и Хамилтон О. Смит
- 1979 Алан М. Кормак и Годфри Н. Хаунсфилд
- 1980 Барух Бенасераф, Жан Досе и Џорџ Д. Снел
- 1981 Роџер В. Спери, Дејвид Х. Хјубел и Торстен Н. Визел
- 1982 Суне Бергстром, Бент И. Самуелсон и Џон Р. Вејн
- 1983 Барбара Маклинток
- 1984 Нилс К. Јерн, Жорж Ј. Ф. Келер и Сезар Милстајн
- 1985 Мајкл С. Браун и Џозеф Л. Голдстајн
- 1986 Стенли Коен и Рита Леви-Монталчини
- 1987 Сусуму Тонегава
- 1988 Сер Џејмс В. Блек, Гертруда Елајон и Џорџ Х. Хичингс
- 1989 Џ. Мајкл Бишоп и Харолд Е. Вармус
- 1990 Џозеф Е. Мари и Е. Донал Томас
- 1991 Ервин Нехер и Берт Сакман
- 1992 Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс
- 1993 Ричард Џ. Робертс и Филип А. Шарп
- 1994 Алфред Г. Гилман и Мартин Родбел
- 1995 Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард и Ерик Ф. Вајсхаус
- 1996 Питер Ц. Доерти и Ролф М. Цинкернагел
- 1997 Стенли Б. Прузинер
- 1998 Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро и Ферид Мурад
- 1999 Гинтер Блобел
- 2000 Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел
|
---|
| 2001–до денес |
- 2001 Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант и сер Пол М. Нерс
- 2002 Сидни Бренер, Х. Роберт Хорвиц и Џон Е. Салстон
- 2003 Пол Лотербер и сер Питер Менсфилд
- 2004 Линда Б. Бак и Ричард Аксел
- 2005 Бари Џ. Маршал и Робин Ворен
- 2006 Ендру Фајер и Крејг Мело
- 2007 Марио Капеки, сер Мартин Еванс и Оливер Смитиз
- 2008 Харалд цур Хаузен, Франсоаз Баре Синуси и Лик Монтањије
- 2009 Елизабет Блекберн, Керол Грајдер и Џек Шостак
- 2010 Роберт Едвардс
- 2011 Брус Бојтлер, Жил Офман и Ралф Стајнман
- 2012 Џон Гердон и Шинја Јаманака
- 2013 Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Зидхоф
- 2014 Џон О’Киф, Меј-Брит Моузер и Едвард Моузер
- 2015 Вилијам Кемпбел, Сатоши Омура и Ту Јоујоу
- 2016 Јошинори Осуми
- 2017 Џефри Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл Јанг
- 2018 Џејмс Р. Елисон и Тасуку Хонџо
- 2019 Грег Л. Семенза, Питер Џ. Ратклиф и Вилијам Келин мл.
- 2020 Харви Алтер, Чарлс Рајс и Мајкл Хотон
- 2021 Ардем Патапутјан и Дејвид Џулиус
- 2022 Сванте Пебо
- 2023 Каталин Карико и Дру Вајсман
|
---|
|