izračiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /izrǎːt͡ʃiti/
• Hifenacija: i‧zra‧či‧ti

Glagol

izráčiti (ćirilica изра́чити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola izračiti

Infinitiv: izračiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: izráčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		izračim	izračiš	izrači	izračimo	izračite	izrače
Budućnost	Futur I.	izračit ću1 izračiću	izračit ćeš1 izračićeš	izračit će1 izračiće	izračit ćemo1 izračićemo	izračit ćete1 izračićete	izračit će1 izračiće
	Futur II.	budem izračio2	budeš izračio2	bude izračio2	budemo izračili2	budete izračili2	budu izračili2
Prošlost	Perfekt	izračio2 sam	izračio2 si	izračio2 je	izračili2 smo	izračili2 ste	izračili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam izračio2	bio si izračio2	bio je izračio2	bili smo izračili2	bili ste izračili2	bili su izračili2
	Aorist	izračih	izrači	izrači	izračismo	izračiste	izračiše
Kondicional I.		izračio2 bih	izračio2 bi	izračio2 bi	izračili2 bismo	izračili2 biste	izračili2 bi
Kondicional II.		bio bih izračio2	bio bi izračio2	bio bi izračio2	bili bismo izračili2	bili biste izračili2	bili bi izračili2
Imperativ		-	izrači	-	izračimo	izračite	-
Glagolski pridjev radni		izračio m. / izračila f. / izračilo n			izračili m. / izračile f. / izračila n
Glagolski pridjev trpni		izračen m. / izračena f. / izračeno n			izračeni m. / izračene f. / izračena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „izračiti” u Hrvatskom jezičnom portalu