Ђубриво

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ђубриво или гнојиво је смјеса твари која се користи у пољопривреди или вртларству за побољшање раста биљки. Обично се примјењује на пољопривредним земљиштима.

Савремени уређај за наношење ђубрива

Ђубрива се грубо могу подијелити на органска и анорганска (минерална), гдје је основна разлика извор из којег је ђубриво настало, а не нужно састав нутријената.

Органска ђубрива и нека анорганска ђубрива добивена из руда, су се користила вијековима, док су хемијски синтетизирана анорганска ђубрива почела да се развијају током индустријске револуције. Побољшано разумијевање дјеловања и почетак употребе ђубрива су били важни кораци у пред-индустријској и зеленој револуцији 20. вијека.

Демонстрација дјеловања ђубрива, Теннессее, 1942.

Ђубрива типично садрже сљедеће елементе (у варијабилним пропорцијама):

Макронутријенти су елементи који се троше у већим количинама и присутни су у ткиву биљака у количини 0,2% до 4,0% (изражено на суху материју). Микронутријенти се троше у мањим количинама и присутни су у биљном ткиву у количинама које су реда величине 5 - 200 ппм или мање од 0,02% сухе масе ђубрива.[1]

Означавање ђубрива

[уреди | уреди извор]

Макронутријенти у ђубриву се означавају на основу “НПК” анализе, а такођер и као “Н-П-К-С” у Аустралији[2].

Примјер означавања за ђубриво поташа, које има омјер 1:1 калијума према карбонату или 47% калијума и 53% карбоната у масеним процентима (што се добије узимајући у обзир разлике у молекуларној тежини између калијума и карбоната). Традиционална анализа 100г соли би дала 60г К2О. Процентуални принос К2О из оригиналних 100г ђубрива представља број приказан на ознаци. Калијумово ђубриво би у овом случају имало ознаку 0-0-60, а не 0-0-52.

Анорганска ђубрива (вјештачка ђубрива)

[уреди | уреди извор]

Ђубрива се могу грубо подијелити у органска ђубрива (састављена од обогаћене органске материје – биљног или животињског поријекла) и анорганска ђубрива (састављена од вјештачких супстанци и/или минерала). Анорганска ђубрива се често синтетизирају у току Хабер-Босцх-овог процеса, који се користи за синтезу амонијака. Амонијак се користи као сировина за сточну храну и друга азотна ђубрива, нпр. амонијум нитрат и уреа. Ови концентровани производи се могу разблаживати водом при чему се добија концентровано течно ђубриво. Амонијак се може комбиновати са фосфатним стијенама и фосфатним ђубривом (Одда процес), при чему настаје “комбиновано ђубриво”. Употреба вјештачких азотних ђубрива се константно повећава у задњих 50 година, и достигла је скоро 20 пута већу количину те износи око 1 милијарду тона азота годишње. [3] Употреба фосфатних ђубрива се такође повећала са 9 милиона тона 1960. године до 40 милиона тона у 2000. години. Количина од 6-9 тона кукуруза у зрну по хектару захтијева употребу 30–50 кг фосфатног ђубрива, док соја захтијева 20–25 кг по хектару.[4] Yара Интернатионал је највећи свјетски произвођач азотних ђубрива.[5]


Највећи свјетски потрошачи азотних ђубрива[6]
Држава Удио укупне

потрошње Н(%)

Количина

(1000 т/година)

САД 51 4697
Кина 16 2998
Француска 52 1317
Њемачка 62 1247
Канада 55 897
Велика Британија 70 887
Бразил 40 678
Шпанија 42 491
Мексико 20 263
Турска 17 262
Аргентина 29 126

Употреба

[уреди | уреди извор]

Вјештачка ђубрива се најчешће употребљавају код узгоја кукуруза, јечма, шећерне трске, соје и сунцокрета. Једна студија је показала да примјена азотних ђубрива на усјев преостао изван сезоне, повећава биомасу и има повољан утицај на садржај азота у главном усјеву, који се сије у љетном периоду. [7]

Проблеми са употребом вјештачких ђубрива

[уреди | уреди извор]

Трошење елемената у траговима

[уреди | уреди извор]

Многа анорганска ђубрива не замјењују елементе у траговима у земљишту, те земљиште постаје постепено осиромашено при узгајању усјева. Ово трошење је у вези са студијама које су показале опадање саџаја (до 75%) количине елемената у траговима у воћу и поврћу.[8] Ипак, из недавне анализе 55 научних студија закључено је да "нема доказа да постоји разлика у квалитету нутријената између хране произведене органским и конвенционалним поступком." [9] Насупрот томе, једна дукорочна студија коју је финансирала Европска Унија[10][11][12] је показала да органски-произведено млијеко садржи значајно већи садржај антиоксиданата (нпр. каротеноида и алфа-линоленске киселине) него конвенционално произведен производ.

Прекомјерна употреба ђубрива

[уреди | уреди извор]
Ефекти прекомјерне употребе ђубрива

Прекомјерна употреба ђубрива може бити једнако штетна као и премала количина.[13] “Сагоријевање” може се догодити када се примијени превише ђубрива, што резултира сушењем коријена и оштећењем или чак одумирањем биљке.[14]

Превелика потрошња енергије

[уреди | уреди извор]

Производња “вјештачког” амонијака тренутно троши око 5% глобалне потрошње природног гаса, што је нешто испод 2% свјетске енергетске производње.[15] Трошкови кориштења природног гаса у производњи амонијака представљају 90% трошкова производње амонијака.[16] Повећање цијене природног гаса у прошлој деценији је допринијело повећању цијене ђубрива.[17].

Дугорочна одрживост

[уреди | уреди извор]

Анорганска ђубрива се тренутно производе на начин који је немогуће користити бесконачно. Калијум и фосфор долазе из рудника (или сланих вода, као што је Мртво море) и такви извори су ограничени. Атмосферски невезани азот је ефективно неограничен извор (више од 70% састава атносфере чини азот), али је у таквом облику неупотребљив за биљке. Да би тај азот постао употребљив биљкама, потребна је фиксација (превођење атмосферског азота у облик који биљке могу користити). Вјештачка азотна ђубрива се типично синтетизирају користећи фосилна горива као што је природни гас и угаљ, који представљају ограничене изворе.

Органска ђубрива

[уреди | уреди извор]
Производња органског ђубрива мањег обима
Велика комерцијална производња компоста

Органска ђубрива садрже природне органске материјале (нпр. ђубре, компост) и природно присутне минералне депозите (нпр. шалитра – натријум нитрат).

Поређење са анорганским ђубривима

[уреди | уреди извор]

Органска ђубрива типично имају мањи садржај нутријената, растворљивост и брзину ослобађања нутријената у односу на анорганска ђубрива.[18][19]. Једна студија је показала да у периоду од 140 дана, након 7 испирања нутријената да:

  • Органска ђубрива ослобађају између 25% и 60% садржаја азота
  • Ђубрива са контролисаним ослобађањем су имала релативно константну брзину ослобађања нутријената
  • Растворљива ђубрива су ослободила највећу количину азота у првом испирању

Генерално, нутријенти у органским ђубривима су више разблажени и мање доступни биљкама. Према УЦ ИПМ, сва “органска ђубрива” се класификују као ђубрива са спорим ослобађањем и не могу проузроковати сагоријевање нитрогеном.[20] Органска ђубрива добивена из компоста и других извора, могу значајно варирати од једног лота до другог. [21] Без испитивања лота није могуће прецизно знати садржај нутријената.

Извори органских ђубрива

[уреди | уреди извор]

Животињски извори

[уреди | уреди извор]
Распадајући животињски измет, извор оргаснког ђубрива

Уреа животињског поријекла је погодна за употребу у органској пољопривреди, док вјештачка уреа није погодан извор. [22][23]. Често се “органска” пољопривреда дефинише као минимална употреба процесирања, а такође и употреба природних биолошких процеса (нпр.стварање компоста). Отпадни муљ има веома ограничену употребу у органској пољопривредној производњи у САД, због забране његове употребе (због акумулације токсичних метала, између осталих фактора) [24][25][26]. УСДА сада захтијева цертифицирање од треће стране за ђубрива са високим садржајем азота, која се продају у САД.[27]

Биљни извори

[уреди | уреди извор]

Да би се земљиште обогатило фиксацијом азота из атмосфере, често се узгајају усјеви који служе као зелено ђубриво. [28] Ови усјеви могу такође повећати и садржај фосфора (мобилизацијом нутријената).[29]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-19. Приступљено 2011-06-18. 
  2. ↑ „Драфт Цоде оф Працтице фор Фертилиер Десцриптион анд Лабелинг”. Фертилизер Индустрy Федератион Ассоциатион (ФИФА). 15. 09. 2008.. Приступљено 3 Фебруар 2010. [мртав линк]
  3. ↑ Гласс, Антхонy (Септембер 2003). „Нитроген Усе Еффициенцy оф Цроп Плантс: Пхyсиологицал Цонстраинтс упон Нитроген Абсорптион”. Цритицал Ревиеwс ин Плант Сциенцес 22 (5). ДОИ:10.1080/713989757. 
  4. ↑ Ванце; Ухде-Стоне & Аллан (2003). „Пхоспхороус ацqуиситион анд усе: цритицал адаптатионс бy плантс фор сецуринг а нон ренеwабле ресоурце.”. Неw Пхyтхологист 157: 423–447. 
  5. ↑ „Мергерс ин тхе фертилисер индустрy”. Тхе Ецономист. 18 Фебруар 2010. Приступљено 21 Фебруар 2010. 
  6. ↑ Унитед Натионс Фоод анд Агрицултуре Организатион, Ливестоцк'с Лонг Схадоw: Енвиронментал Иссуес анд Оптионс, Табле 3.3 ретриевед 29 Јун 2009
  7. ↑ Нитроген Апплиед Неwсwисе, Ретриевед он Оцтобер 1, 2008.
  8. ↑ Лаwренце, Фелицитy (2004). „214”. у: Кате Баркер. Нот он тхе Лабел. Пенгуин. стр. 213. ИСБН 0-14-101566-7. 
  9. ↑ Дангоур ет ал. 2009. Нутритионал qуалитy оф органиц фоодс: а сyстематиц аппроацх. Ам. Ј. Цлин. Нутр.
  10. ↑ „Органиц продуце 'беттер фор yоу'”. ББЦ Неwс. Мондаy, 29 Оцтобер 2007. Приступљено 2. 2. 2010. 
  11. ↑ Бутлер, Гиллиан; Ниелсен, Јацоб Х; Слотс, Тина; Сеал, Цхрис; Еyре, Мицк D; Сандерсон, Роy; Леиферт, Царло (Јуне 2008). „Фаттy ацид анд фат-солубле антиоxидант цонцентратионс ин милк фром хигх- анд лоw-инпут цонвентионал анд органиц сyстемс: сеасонал вариатион”. Јоурнал оф тхе Сциенце оф Фоод анд Агрицултуре (Јохн Wилеy & Сонс, Лтд.) 88 (8): пп. 1431–1441(11). Приступљено Феб 1, 2010. 
  12. ↑ Лехесранта1, Сату (2007). „Еффецтс оф агрицултурал продуцтион сyстемс анд тхеир цомпонентс он протеин профилес оф потато туберс”. Протеомицс 7: 597–604. Приступљено Феб 1, 2010. [мртав линк]
  13. ↑ „Нитроген Фертилизатион: Генерал Информатион”. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-29. Приступљено 2011-06-18. 
  14. ↑ Авоидинг Фертилизер Бурн
  15. ↑ ИФА - Статистицс - Фертилизер Индицаторс - Детаилс - Раw материал ресервес Архивирано 2008-04-24 на Wаyбацк Мацхине-у (2002-10; аццессед 2007-04-21)
  16. ↑ Саwyер ЈЕ (2001). „Натурал гас прицес аффецт нитроген фертилизер цостс”. ИЦ-486 1: 8. 
  17. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-06. Приступљено 2011-06-18. 
  18. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2013-10-24. Приступљено 2011-06-18. 
  19. ↑ http://ag.arizona.edu/pubs/garden/mg/soils/organic.html
  20. ↑ http://www.ipm.ucdavis.edu/TOOLS/TURF/SITEPREP/amenfert.html
  21. ↑ http://www.msuorganicfarm.com/Compost.pdf
  22. ↑ http://www.ecochem.com/t_natfert.html
  23. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-11. Приступљено 2011-06-18. 
  24. ↑ http://www.epa.gov/oecaagct/torg.html
  25. ↑ http://www.ewg.org/reports/sludgememo
  26. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-04. Приступљено 2011-06-18. 
  27. ↑ Сцхрацк, Дон (23. 02. 2009.). „УСДА Тоугхенс Оверсигхт оф Органиц Фертилизер: Органиц фертилизерс муст ундерго тестинг”. Тхе Пацкер. Приступљено 19 Новембер 2009. 
  28. ↑ http://www.pubmedcentral.nih.gov/pagerender.fcgi?artid=373994&pageindex=6#page
  29. ↑ http://books.google.com/books?id=XO3pio5Opy8C&pg=PA564&lpg=PA564&dq=phosphorus+addition+fava+bean&source=bl&ots=Rjkls81sXS&sig=KpWCnyWUNvcB9eKX4tNLsrB98o4&hl=en&ei=_LzZSfyvKJKatAPx4oiwCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Đubrivo&oldid=41425509”