1451

< | 14. вијек | 15. вијек | 16. вијек | >
< | 1420-е | 1430-е | 1440-е | 1450-е | 1460-е | 1470-е | 1480-е | >
<< | < | 1447. | 1448. | 1449. | 1450. | 1451. | 1452. | 1453. | 1454. | 1455. | > | >>

1451. по календарима

Грегоријански	1451. (MCDLI)
Аб урбе цондита	2204.
Исламски	854–855.
Ирански	829–830.
Хебрејски	5211–5212.
Бизантски	6959–6960.
Коптски	1167–1168.
Хинду календари
• Викрам Самват	1506–1507.
• Схака Самват	1373–1374.
• Кали Yуга	4552–4553.
Кинески
• Континуално	4087–4088.
• 60 година	Yин Метал Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11451.
Подробније: Календарска ера

Година 1451 (MCDLI) била је редовна година која почиње у петак (1. 1. по јулијанском календару).

Догађаји

Фебруар/Вељача

Мехмед II

• 3. 2. - Умро османски султан Мурат II, по други пут га наслеђује син Мехмед II прозвани Освајач.

Април/Травањ

• 8. 4. - Дубровачко-хумска криза: Дубровчани позивају деспота Ђурђа да посредује за њих код султана у конфликту ниског интензитета са Стјепаном Вукчичем.
• 11. 4. - Цеље добило статус града.
• 19. 4. - Паштунска Династија Лоди преузела Делхијски Султанат.

Мај/Свибањ

• мај ? - Турске чете упадају у (Томашеву) Босну и наносе много штете.

Јун/Липањ

• јун - Убијен Абдулах (Тимурид), владар Самарканда, наслеђује га Абу Саид Мирза.
• 27. 6. - Стјепан Вукчић Косача напада Дубровачку Републику.
• 30. 6. - Стогодишњи рат, француска инвазија Гијене: Јеан де Дуноис ослободио Бордеауx.

Јул/Српањ

• 1. 7. - Битка код Томбе - разбијена дубровачка војска, Косача заузима већи део Конавала (сем Сокола).
• 3. 7. - Неуспешни преговори Дубровника и Косаче - одлучено да арбитрира султан.
• 12. 7. - Споразум у Книну бана Петра (Перка) Таловца и подбана Томаша Котроманића: Томашу остаје Островица и пола Скрадина а Таловцу даје Билај у Лици; нови подбан је Томаш Бојничић из Плавна.
• јул - Рат деспота и Млечана: Стефан Црнојевић опет пришао Млечанима, затим долази до сукоба са браћом Ђурашином и Којчином али их дефинитивно победио (после ове године се више не помињу).
• јул, крајем - Деспот Ђурђе добио Сребреницу натраг на основу мира са краљем Томашом, постигнутог уз дубровачко посредовање (помиње се и лето 1452).
• 31. 7. - У Француској на основу интрига ухапшен трговац Јацqуес Цœур.

Август/Коловоз

• 7. 8. - Споразум о помирењу Јаноша Хуњадија и деспота Ђурђа у Смедереву, зарука Ђурђеве унуке Елизабете и млађег Хуњадијевог сина Матије.
• 12. 8. - 1. 9. - Рат Хуњадија и Јиржија Подјебрадског: Хуњади опседа самостан св. Стјепана код Лошонца у сев. Угарској.
• 15. 8. - Владислав Херцеговић у Дринаљеву склопио савез са Дубровчанима против оца Стјепана - повод је наводно нека "дона Јелисавета" из Фиренце коју је Стјепан довео у кућу (догађај ушао у легенду).
• 20. 8. - Французи заузели Баyонне, последње енглеско упориште у Гијени (југозападна Француска).

Септембар/Рујан

• 7. 9. - Јиржи Подјебрадски поразио Јаноша Хуњадија у северној Угарској
• септембар - Косача интервенисао против побуњеника у околини млетачког Котора.

Октобар/Листопад

• листопад - Јиржи Подјебрадски постаје намесник Чешке у име краља Ладислава, према договору с његовим старатељем царем Фридрихом III.
• 28. 10. - Гентски устанак: град Гент се побунио против бургундског војводе Филипа Доброг.

Новембар/Студени

• 24. 11. - Склопљено трогодишње примирје између Османлија и Угарске (уз "посредовање становитих владара", могуће деспота Ђурђа).

Децембар/Просинац

• 18. 12. - У Бобовцу склопљен савез краља Стјепана Томаша и Дубровчана против херцега Стјепана.

Током/тијеком године

• Мара Бранковић се враћа родитељима након смрти Мурата II, добивши Топлицу и Дубочицу од новог султана; одбија брачну понуду цара Константина XI.
• Мехмед II током лета ратовао са Караманидима, кад му је Константин XI затражио удвостручење накнаде за држање Османлије Орхана - повод за рат.
• Скендербег склопио савез са напуљским краљем Алфонсом V који шаље вицекраља у Кроју.
• У Венецији основана Сцуола дегли Сцхиавони.
• Млечани узели Егину.
• Основан Университy оф Гласгоw.
• ? Никола Кузански измислио конкавне леће за лијечење кратковидности.

Рођења

• 14. 1. - Францхинус Гаффуриус, италијански композитор († 1522)
• 22. 4. - Изабела I. Кастиљска († 1504)
• Кристофор Колумбо, славни морепловац († 1506)
• Иван Гучетић, дубровачки хуманист († 1502)

Смрти

• 7. 1. - Амадео VIII. Савојски, бивши Феликс V., протупапа (* 1383)
• 3. 2. - Мурат II, османски султан (* 1404)
• јун - Абдулах (Тимурид), владар Самарканда (* иза 1410)
• 11. 7. - Барбара Цељска, бивша немачка царица (* 1392)
• Ниццолò ди Пиеро Ламберти, италијански скулптор (* ца. 1370)
• ца. Степхан Лоцхнер, немачки сликар (* ца. 1400)
• ца. Јохн Лyдгате, енглески монах и песник (* ца. 1370)

Референце

• Вјекослав Клаић, Свезак други: дио други. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Друга књига: Од губитка Далмације до Матије Корвина (1409-1457) (арцхиве.орг)
• Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
• Група аутора, Историја Црне Горе