1526

Ово је чланак о години 1526.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1490-е  1500-е  1510-е  – 1520-е –  1530-е  1540-е  1550-е
Године:	1523 1524 1525 – 1526 – 1527 1528 1529

Мохачка битка

1526. по календарима

Грегоријански	1526. (MDXXVI)
Аб урбе цондита	2279.
Исламски	932–933.
Ирански	904–905.
Хебрејски	5286–5287.
Бизантски	7034–7035.
Коптски	1242–1243.
Хинду календари
• Викрам Самват	1581–1582.
• Схака Самват	1448–1449.
• Кали Yуга	4627–4628.
Кинески
• Континуално	4162–4163.
• 60 година	Yанг Ватра Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11526.
Подробније: Календарска ера

Година 1526 (MDXXVI) била је редовна година која почиње у понедјељак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• сијечањ, почетком - Павле Бакић на угарском двору извештава о турским плановима за освајање Будима.
• 12. 1. - Пáл Томори, калочки надбискуп и бранитељ јужне Угарске, дошао у Будим да се одрекне титула јер његове чете и посаде 11 мјесеци нису добиле плаћу (вратио се у ожујку на молбу папинског легата Бургија).
• 14. 1. - Мадридски уговор: заробљени француски краљ Франçоис I се морао одрећи права у Италији, Фландрији и Артоа, те предати Бургундију Карлу V.
• 25. 1. - Велики сабор Хрватске и Славоније у Крижевцима, отказују послух краљу Људевиту, Крсто Франкапан предлаже да се приклоне цару Карлу и надвојводи Фердинанду.

Фебруар/Вељача

• 6. 2. - Франко-отомански савез: у Француску стигао потврдан Сулејманов одговор на предлоге краљице-мајке Лујзе Савојске.
• ца. 14. 2. - Суд одредио да Иван Запоља нема права на имовину покојног Ловре Илочког, већ да она припада угарској круни - расцјеп између Запоље и палатина Вербеција.
• 27. 2. - Протестантски кнежеви из Немачке основали Лигу из Торгауа.

Март/Ожујак

• 11. 3. - Стјепан Бродарић врховни државни канцелар Угарске након непопуларног Ласла Салкаја, такође постављен и за сријемског бискупа.

+ Цар Карло V се оженио Изабелом Португалском.

• 22. 3. - Краљ Франсоа (пуштен 6. 3.) изјављује, уз папин благослов, да се неће придржавати Мадридског уговора јер је изнуђен.
• 27. 3. - Надвојвода Фердинанд I одредио Николу Јуришића за врховнога капетана војске против Турака (о томе је обавестио краља Људевита који је на то пристао).

Април/Травањ

• 21. 4. - Битка код Панипата: Бабур поражава лодиски Делхи Султанат, Ибрахим Лоди погинуо - почетак Могулског Царства у Индији које траје до 1857.
• травањ - Босански паша опсједа Крупу крбавског кнеза Ивана Карловића.
• 23. 4. - Султан Сулејман I кренуо са војском из Цариграда (у Угарској се за ово сазнало концем свибња).
• 28. 4. - Угарски сабор: Стјепан VII. Бáтхорy опет постављен за палатина, након бјекства Иствáна Wербőцзyја.

Мај/Свибањ

• 22. 5. - Рат Коњачке лиге (седми Талијански рат): папа Клемент VII. и Французи против цара Карла у Италији.
• 23. 5. - Транзит Венере, последњи пре него што су филтери омогућили његово осматрање.

Јун/Липањ

• 9. 6. - Го-Нара је нови јапански цар (до 1557).

Јул/Српањ

• српањ, почетком - Султан Сулејман стигао у Београд; велики везир Ибрахим-паша се утаборио неколико дана раније код Земуна гдје су му се придружиле босанске (Косрев-паша) и херцеговачке чете и Бали-бег београдски.
• 10. 7. - Шпанци заузели Милано.
• 18. 7. - Угарски краљ поклонио град Шољмош Павлу Бакићу.
• јул - Брод Сантиаго, један из де Лоаíсине експедиције упућене западним путем према Зачинским острвима, стигао до западне обале Мексика.
• 28. 7. - Турци заузели Петроварадинску тврђаву (варош заузета 15. 7.).

Август/Коловоз

• 1. 8. - Уговором у Спеyеру Крсто Франкопан ступио у службу надвојводе Фердинанда.
• 6. 8. - Краљ Лудвиг II стигао на збориште у Толну (у међувремену пао и Илок).
• 8. 8. - Осијек и Ердут се предали Мустафа-паши Јахјаоглуу.
• 14. 8. - Сулејман у Осијеку, гради се мост преко Драве којим прелази турска војска (сам Сулејман затим срушио мост 23. 8.).
  • У ово вријеме пало и Ђаково.
• август - Францисцо Пиззаро креће из Панаме са два брода и 160 људи према југу; Бартоломé Руиз прешао екватор, заробио индијански сплав са вредним предметима.
• 21. 8. - Алонсо де Салазар (припадник де Лоаíсине експедиције) открио Маршалове Отоке.
• 27. 8. - Реицхстаг у Спеyеру, привремено суспендован Wормски едикт против протестантизма (враћен 1529).
• 29. 8. - Мохачка битка, Турци на челу са Сулејманом Величанственим разбили мађарску војску и државу, погинуо краљ Људевит II (крај нада и за Србију).

Септембар/Рујан

• 10. 9. - Сулејман ушао у Будим - варош спаљена, краљевски двор опљачкан; исто се десило и Пешти.
  • Султан се 25. 9. враћа назад, 7. 10. је у Петроварадину, у међувремену опустошени крајеви између Дунава и Тисе.
  • Турци из Угарске и Славоније одводе 200.000 робова.
• 23. 9. - Славонски сабор у Копривници, племство бира Крсту Франкопана за вођу (он затим запосједа жупаније између Драве и Дунава).

Октобар/Листопад

• јесен? - Бачком загосподарио Јован Ненад који се прогласио за српског цара, седиште му је у Суботици.

+ Деспот Стеван Бериславић има неке успехе у Срему.

• 14. 10. - У Хаинбургу се састају Фердинанд и његова сестра, удова краљица Марија, а у Токају Запољине присталице.
• 24. 10. - Аустријски надвојвода Фердинанд I изабран за чешког краља (до 1564, наследност није одмах призната).

Новембар/Студени

• 11. 11. - Иван Запоља крунисан за краља у Столном Биограду, којег је запосео Павле Бакић (Запољина странка се позива на закључак из 1505. којим се странцима забрањује престо).
  • Крсто Франкопан током мјесеца прелази на Запољину страну, овај га поставља за бана Хрватске и Славоније итд. (Фердинандов бан је Фрањо Баћан).

Децембар/Просинац

• 16. 12. - Угарски сабор у Пожуну/Братислави изабрао Фердинанда за мађарског краља (без крунисања јер је круна у Запољиним рукама).
  • Павле Бакић, Марко Јакшић, Радич Божић, Петар Овчаревић, као и Јован Ненад су за Запољу; деспот Стеван Бериславић је за Фердинанда па му је Запоља узео титулу.
• 31. 12. - Почиње Цетински сабор, хрватско племство бира Фердинанда.

Током/тијеком године

• Дубровачка Република признаје османског султана за врховног господара (данак плаћају већ деценијама).
• Почетак сеоба из Босне у Хрватску.
• Бискуп Фрањо Јозефић изрекао интердикт Сењу због његових капетана.
• Де вита ет гестис Цхристи Јакова Бунића.
• Василије III., велики кнез Москве се оженио други пут, Јеленом Глинском, кћерком Ане Јакшић.
• Млечани укинули јавне гозбе у Котору поводом прославе св. Трифуна.
• Завршена штампа Тyндале-ове Библије на енглеском.
• Оружар Маестро Бартоломео Беретта основао фирму Беретта.
• Кемал Пашазаде постаје османски шеих-ул-ислам.
• Себастиан Цабот кренуо у опловљавање света, међутим вести о богатом царству (Инка) га наводе да крене уз Рио де ла Плату.

Рођења

• 19. 2. - Царолус Цлусиус, ботаничар († 1609)
• Фрањо Тахy, великаш († 1573)

Смрти

• 23 - 26. 2. - Дијего Колумбо, вицекраљ "Индије" (* ца. 1480)
• 21. 4. - Ибрахим Лоди, последњи султан Делхија
• 19. 5. - Го-Касхиwабара, јапански цар (* 1464)
• 20. 7. - Гарцíа Јофре де Лоаíса, морепловац (* 1490)
• 4. 8. - Јуан Себастиáн Елцано, морепловац (* 1476)
• 29. 8. - Лудовик II. Јагеловић, угарско-хрватско-чешки краљ (* 1506)
• 29. 8. - Пáл Томори, мађарски заповедник (* ца. 1475)
• 29. 8. - Гyöргy Зáполyа, син Ивана Запоље (* ца. 1488)
• 5. 9. - Алонсо де Салазар, морепловац
• 18. 10. - Луцас Вáзqуез де Аyллóн, истраживач
• Марин Бечић (Марин Беçикеми), хроничар (* 1468)

Референце

• Вјекослав Клаић,
  • Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
  • Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)