1588
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1588.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
Деценија: | 1550-е 1560-е 1570-е – 1580-е – 1590-е 1600-е 1610-е |
Године: | 1585 1586 1587 – 1588 – 1589 1590 1591 |
Грегоријански | 1588. (MDLXXXVIII) |
Аб урбе цондита | 2341. |
Исламски | 996–997. |
Ирански | 966–967. |
Хебрејски | 5348–5349. |
Бизантски | 7096–7097. |
Коптски | 1304–1305. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1643–1644. |
• Схака Самват | 1510–1511. |
• Кали Yуга | 4689–4690. |
Кинески | |
• Континуално | 4224–4225. |
• 60 година | Yанг Земља Миш (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11588. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1588 (MDLXXXVIII) била је пријеступна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у понедјељак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 24. 1. - Рат за пољско наслеђе, Битка код Бичине: победа присталица Сигисмунда III Васе, надвојвода Маxимилиан III. заробљен.
- 28. 1. - Краљ Рудолф у Прагу потврдио закључке Угарског сабора, међу којима и онај о прихваћању новог календара "једино и само ради угледа краљевскога величанства"; сабор следећих пет година опет неће бити сазиван[1].
- 9. 2. - Умро шпански адмирал Áлваро де Базáн што одлаже полазак Армаде на Енглеску.
- 21. 2. - Хрватско-славонски сабор у Вараждину, разговара се о карловачком капетану Јурју Стамбергеру који је на каптолском посједу Петровина направио штете за 500 форинти и Јурју Зринском који не плаћа димницу од Озља у корист харамија.
- 4. 4. - Млади Цхристиан IV је нови краљ Данске и Норвешке (до 1648).
- 7. 4. - Избио катастрофалан пожар у Истанбулу, уништено 22.000 кућа[2], јаничари пљачкају[3].
- 12. 5. - Дан барикада: побуна католичког Париза против умереног Анрија III који бежи из града.
- 28 - 30. 5. - Испловљавање велике Шпанске армаде из Лисабона (тада под шпанском круном).
- 24. 7. - Сабор у Загребу: племићки суци морају још једном разгласити упорабу новог календара по котарима, након чега ће они који користе стари бити кажњени са 200 форинти; изабрано повјеренство за испитивање краљевских прихода и крајишких утврда[4].
- 31. 7. - 7. 8. - Енглеска флота је у четири окршаја успешнија од Армаде.
- 9. 8. - Пошто се није могла састати са шпанском војском у Фландрији, Армада се враћа кући заобилазним путем око Шкотске и Ирске, где ће током септембра страдати од олуја.
- 19. 8. (9. 8. по ј.к) - Елизабетин говор трупама у Тилбурyју: I кноw I хаве тхе бодy оф а wеак, феебле wоман; бут I хаве тхе хеарт анд стомацх оф а кинг....
- 9. 9. - Тхомас Цавендисх се с богатим товаром вратио у Енглеску с пута око света.
- 23. 12. - Француски краљ Анри III се свети својим ултракатоличким непријатељима: убијени браћа војвода Хенри I де Гуисе и кардинал Лоуис II де Лорраине, заробљен кардинал Цхарлес де Боурбон - многи му због овога отказују послушност.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Ферхат-паша Соколовић постаје будимски паша.
- Спор између трговишта Самобора и кнеза Јурја Зринског[5].
- Неки Срби насељени у Молдавији, у подручју званом "Фонтана Капелнеи"[6].
Рођења
[уреди | уреди извор]- 12. 1. - Јохн Wинтхроп, лидер колоније Плyмоутх († 1649)
- 5. 4. - Тхомас Хоббес, филозоф († 1679)
- 8. 9. - Марин Мерсенне, теолог, математичар († 1648)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 5. 1. - Qи Јигуанг, кинески генерал (* 1527)
- 4. 4. - Фредерик II, краљ Данске и Норвешке (* 1534)
- 19. 4. - Паоло Веронесе, сликар (* 1528)
- 17. 7. - Мимар Синан, архитекта (* ца. 1490)
- 2. 10. - Бернардино Телесио, филозоф и научник природе (* 1509)
- ? - Далај Лама III (Сонам Гyатсо) (* 1543)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Клаић, 362
- ↑ Хисторy оф Истанбул Архивирано 2013-04-30 на Wаyбацк Мацхине-у, yоyо.цц.монасх.еду.ау (приступ 27.7.2013.)
- ↑ Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире, Га ́бор А ́гостон, Бруце Алан Мастерс, п. 297
- ↑ Клаић, 363
- ↑ Клаић, 364
- ↑ Др Љубивоје Церовић, Срби у Молдавији, растко.рс (приступ 27.7.2013.)
- Литература
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)