1687

**1687. по календарима**
Грегоријански	1687. (MDCLXXXVII)
Аб урбе цондита	2440.
Исламски	1098–1099.
Ирански	1065–1066.
Хебрејски	5447–5448.
Бизантски	7195–7196.
Коптски	1403–1404.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1742–1743.
• Схака Самват	1609–1610.
• Кали Yуга	4788–4789.
	Кинески
• Континуално	4323–4324.
• 60 година	Yин Ватра Зец; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11687.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1650-е 1660-е 1670-е – 1680-е – 1690-е 1700-е 1710-е
Године:	1684 1685 1686 – 1687 – 1688 1689 1690

Ово је чланак о години 1687.

*Пхилосопхиае Натуралис Принципиа Матхематица*

Година 1687 (MDCLXXXVII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

јануар - Аустријски двор упутио свог представника у Дубровник, као знак протектората^[1]. То је Доминико Корадини који ће ступати у контакте са Херцеговцима^[2].
Након губитка Будима, Османлије су основале Београдски пашалук, под командом мухафиза у рангу везира и са самосталном дефтерханом.^[3]
фебруар/март - Патријарх Арсеније III борави у Комарну^[4].
март - септембар - У Еперјешу (Прешову) погубљена 24 протестанта (Антонио Цараффа на челу ванредног суда).

Април/Травањ – Јун/Липањ

4. 4. - Краљ Јамес II издао Декларацију индулгенције која предвиђа слободу религије и поништење казнених закона против католика и неких протестаната.
6. 5. - Хигасхиyама је нови јапански цар (до 1709).
мај-јун - Руско-турски рат 1686.-1700. - Кримске битке: неуспели први руско-козачки поход према Перекопу, до којег нису ни стигли.
9-10. 6. - Хрватски сабор изабрао светог Јосипа за небеског заштитника хрватског краљевства, односно хрватског народа.
јун, крајем - Даброви ратови: Французи са Хуронским савезницима напали Сенеце^[5].

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

5. 7. - Објављени Њутнови Пхилосопхиае Натуралис Принципиа Матхематица, темељ модерне физике.
23. 7. - Морејски рат: искрцавање млетачких снага код Патраса и заузеће града након што су поражени Турци. Затим падају тврђаве Мореја и Румелија на улазу у Коринтски залив, Лепанто, Коринт, Кастел Торнезе, Мистра^[6].
4. 8. - Иван Мазепа постаје хетман Левообалне Украјине (до 1708) након што је потиснуо Ивана Самојловича.
12. 8. - Мохачка битка (код Нађхаршања, "брда Змајева") је тежак османлијски пораз: Карло Лоренски је поразио војску великог везира Сари Сулејман-паше - долази до побуне у османској војсци.
18. 8. - Млетачки Сенат дао 1.400 лира за рестаурацију православне цркве св. Николе у Пули^[7].
21. 8. - Млечани, Францесцо Моросини и Отто Wилхелм вон Кöнигсмарцк, сломили Турке на Мореји (Пелопонезу), којима је остала само Монемвасија^[8].
23. 8. - Млетачко-ускочки напад на Дувно, погинуо војвода Стојан Јанковић^[1]. Пре овога, Јанковић је нападао и Мостар, "попалио данашњи Претхум, махале Џабовину и Рајевињу, али преко старе ћуприје није могао прећи"^[9].

септембар - Могулски владар Аурангзеб потчинио Султанат Голконда, последњи од Деканских султаната.
ца. рујан-листопад? - У Хрватској ослобођени, Костајница, Нови на Уни, Зрин (војску у ужој Хрватској водио бан Никола Ердöдy)^[10].
12. 9. - Аустријанци освојили Сомбор.
септембар, половином - Генерал гроф Јоханн Хеинрицх вон Дüнеwалд, командант аустријске војске између Саве и Драве освојио Воћин (Шаренград) код Илока^[11].
18. 9. - Абаза Сијавуш-паша нови велики везир, није у стању смирити војску (убијен у фебруару) - ранији везир Сари Сулејман-паша је погубљен.
21. 9. - Млечани се искрцали у Пиреју (Порто Лион)^[12].
26. 9. - Партенон тешко оштећен у млетачкој опсади.
28. 9. - Турски гарнизон у Атини се предао након што је поражен покушај деблокаде из Тебе.
септембар, крајем - Диневалд и гроф Иван Драшковић освојили Валпово и Осијек. Срби из Срема и калуђери беже преко Саве у Шабац и на Цер (враћају се годину дана касније)^[11]^[13].
30. 9. - Млечани (Гироламо Цорнаро) и локални људи освојили Херцег Нови након једномјесечне опсаде^[14]. Касније ће заузети Царину између Дубровника и Требиња, и ући у Цавтат, због чега Дубровчани помажу Турцима^[1].

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

листопад - Сеоба Хрвата из Раме 1687.: ускочки одред продро до Раме^[1], фрањевци и дио католика одлазе за њима у Сињ, доносе слику Госпа Сињска.
октобар - У Каталонији почиње Побуна Баретина (Револта делс Барретинес), револт претежно сеоске сиротиње због квартирања војника након лоше жетве.
октобар, половином - Диневалд осваја Ораховицу и Пожегу, улази у напуштени Вуковар, затим у Ердут, Паланку и Ђаково^[11].
27. 10. - Уговор из Балáзсфалвија између Карла Лоренског и Михаља I Апафија: признаје се независност Ердеља у замену за помоћ војсци.
октобар, крајем - Диневалд заузима Церник, Пакрац, Каменград, Белу Стену и Краљеву Велику^[11].
31. 10. - Умро загребачки бискуп Мартин Борковић.
8. 11. - Султан Мехмед IV збачен (раније се у Београду побунили јаничари и дошли у Цариград^[2]). Постављен брат Сулејман II (до 1691). Мустафа Ћуприлић накратко постао други везир.
10. 11. - Угарски сабор у Пожуну прихвата Хабсбурге за наследне владаре. На овом сабору је укинут чланак Златне буле Андрије II. (1222.) који је дозвољавао побуну против неуставне краљеве владе^[10] - хабсбуршки апсолутизам. Цар обећава угарском и хрватском племству да ће крајишници постати кметови^[15].
новембар/децембар - Кучи разбили једну казнену експедицију скадарског Сулејман-паше Бушатлије, превирање међу источнохерцеговачким племенима^[1].
4. 12. - Млетачка Република уводи новац лиретта за Далмацију и Албанију^[16].
9. 12. - Мали царевић Јосип проглашен за угарско-хрватског краља.
17. 12. - Освојен Егер.
децембар - Освојен Петроварадин^[11] (Маxимилиан II. Емануел).
зима 1687-88 - Хришћани из Срема и Босне се пресељавају у околину Дарде у Барањи и око Ђакова^[11].

Кроз годину

Срби из темишварског краја дигли устанак против Турака, капетан Новак Петровић са 4.892 војника прелази преко Тисе у Бачку^[17].
1687-89 - Срби се у великом броју пресељавају у Банску и Карловачку војну границу (околина Петриње, Скрада, Војнића, Крстиње и Будачког); загребачки бискуп ове године населио Србе у Бовић и Кирин^[18].
Под вођством фрањеваца опсерваната, многи Буњевци из Приморја, Херцеговине и Босне се досељавају у Суботицу и околину^[17].
Саватије Љубибратић, захумски и полухерцеговачки митрополит у Тврдошу, се истиче у борби против Османлија^[18].
Епископ Дионисије окупио херцеговачка племена против Турака уз Млечане^[2].
Јеген-паша, бивши румелијски беглербег се одметнуо од новог султана, злоставља становништво у Македонији^[19].

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1687.

27. 1. - Балтхасар Неуманн, архитекта († 1753)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1687.

28. 1. - Јоханнес Хевелиус, астроном (* 1611)
3. 2. - Франçоис де Црéqуy, маршал Француске (* 1629)
19. 3. - Ренé-Роберт Цавелиер де Ла Салле, истраживач, колонијалиста (* 1643)
22. 3. - Јеан-Баптисте Луллy, композитор (* 1632)
23. 8. - Стојан Јанковић, вођа ускока (* ца. 1635)
14. 10. - Сари Сулејман-паша, бивши велики везир
31. 10. - Мартин Борковић, загребачки бискуп (* 1597)
14. 11. - Нелл Гwyн, љубавница Цхарлеса II, глумица (* 1650)

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Историја с. н. III-1, 501
↑ Историја с. н. IV-1, 89
↑ Церовић, Љубивоје. Срби у Словачкој. растко.рс
↑ Спенцер Туцкер; Јамес Р. Арнолд; Роберта Wиенер (30 Септембер 2011). Тхе Енцyцлопедиа оф Нортх Америцан Индиан Wарс, 1607–1890: А Политицал, Социал, анд Милитарy Хисторy. АБЦ-ЦЛИО. стр. 722–. ИСБН 978-1-85109-697-8.
↑ Сеттон, 299
↑ Барбалић, Фран (1933). Перој - српско село у Истри. растко.рс
↑ Сеттон, 300
↑ Историја с. н. IV-1, 482
↑ ^10,0 ^10,1 Шишић, Хрватска повијест 2-V
↑ ^11,0 ^11,1 ^11,2 ^11,3 ^11,4 ^11,5 Историја с. н. III-1, 498
↑ Сеттон, 305
↑ Историја с. н. III-1, 544
↑ Чоралић, Ловорка (2001). Бока которска у доба Морејскога рата (1684-1699) Архивирано 2021-04-17 на Wаyбацк Мацхине-у. Матица хрватска
↑ Историја с. н. IV-1, 75
↑ Сеарцх ресултс фор "лиретта". цоинарцхивес.цом
↑ ^17,0 ^17,1 Историја с. н. III-1, 500
↑ ^18,0 ^18,1 Историја с. н. III-1, 495
↑ Хисторија н. Ј., 817

Литература

Фердо Шишић. Хрватска повијест. Други дио /Поглавље V.. (хр Wикизвор)
Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5 (III-1)
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

[vcdbst-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс

[isn501-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 Историја с. н. III-1, 501

[3] Историја с. н. IV-1, 89

[4] Церовић, Љубивоје. Срби у Словачкој. растко.рс

[TuckerArnold2011-5] Спенцер Туцкер; Јамес Р. Арнолд; Роберта Wиенер (30 Септембер 2011). Тхе Енцyцлопедиа оф Нортх Америцан Индиан Wарс, 1607–1890: А Политицал, Социал, анд Милитарy Хисторy. АБЦ-ЦЛИО. стр. 722–. ИСБН 978-1-85109-697-8.

[6] Сеттон, 299

[7] Барбалић, Фран (1933). Перој - српско село у Истри. растко.рс

[8] Сеттон, 300

[9] Историја с. н. IV-1, 482

[sishp2V-10] 10,0 ^10,1 Шишић, Хрватска повијест 2-V

[isn498-11] 11,0 ^11,1 ^11,2 ^11,3 ^11,4 ^11,5 Историја с. н. III-1, 498

[12] Сеттон, 305

[13] Историја с. н. III-1, 544

[colobk-14] Чоралић, Ловорка (2001). Бока которска у доба Морејскога рата (1684-1699) Архивирано 2021-04-17 на Wаyбацк Мацхине-у. Матица хрватска

[15] Историја с. н. IV-1, 75

[16] Сеарцх ресултс фор "лиретта". цоинарцхивес.цом

[isn500-17] 17,0 ^17,1 Историја с. н. III-1, 500

[isn495-18] 18,0 ^18,1 Историја с. н. III-1, 495

[19] Хисторија н. Ј., 817

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

1687

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

Април/Травањ – Јун/Липањ

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

Кроз годину

Рођења

Смрти

Референце

Мени за навигацију

Претрага