1841

Ово је чланак о години 1841.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1810-е  1820-е  1830-е  – 1840-е –  1850-е  1860-е  1870-е
Године:	1838 1839 1840 – 1841 – 1842 1843 1844

1841. по календарима

Грегоријански	1841. (MDCCCXLI)
Аб урбе цондита	2594.
Исламски	1256–1257.
Ирански	1219–1220.
Хебрејски	5601–5602.
Бизантски	7349–7350.
Коптски	1557–1558.
Хинду календари
• Викрам Самват	1896–1897.
• Схака Самват	1763–1764.
• Кали Yуга	4942–4943.
Кинески
• Континуално	4477–4478.
• 60 година	Yин Метал Во(л) (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11841.
Подробније: Календарска ера

Година 1841. (MDCCCXLI) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 13. 1. - У швајцарском кантону Ааргау затворени самостани, што доводи до спора са конзервативним католичким кантонима (Ааргауер Клостерстреит).

Оток Хонг Конг

• 26. 1. - Први опијумски рат: Хонг Конг проглашен британском колонијом дан након заузећа.
• 27. 1. - Јамес Цларк Росс открио вулкан Моунт Еребус на Антарктику; ових дана открива и Моунт Террор, Россово море и ледену плочу те Викторијину земљу.
• 3. 2. - Основано Хрватско-славонско господарско друштво.
• 4. 2. - Први помен Дана мрмота у Америци - забележено у једном дневнику као немачко веровање.
• 10. 2. - Проглашен Акт о унији којим су Горња и Доња Канада удружене у Провинцију Канаду (до 1867).
• фебруар - Ел Салвадор прогласио независну републику чиме је довршен распад Савезне Републике Централне Америке.
• фебруар - Избија кратак Критски устанак против повратка из египатске под османску власт.
• фебруар - Источна криза: египатске снаге напуштају Сирију, враћа се османска власт.
• 26. 2. - Баттле оф тхе Богуе - Британци заузимају утврђења на ушћу Бисерне ријеке у Кини.

СС Пресидент

• 4. 3. - Wиллиам Хенрy Харрисон започиње најкраћи мандат председника САД.
• 9. 3. - Врховни суд САД пресудио да су Африканци који су преузели контролу над бродом Ла Амистад 1839. били нелегално поробљени.
• 12. 3. - Највећи путнички брод СС Пресидент потонуо на Атлантику са 136 особа.
• март - Ађутант руског цара барон Ливен стиже у Србију - допуштен повратак уставобранитељским емигрантима, осим Перишићу, Стојану Симићу и Милутину Гарашанину.
• март - Одређено да османским провинцијама управљају команданти тамошње армије (мушири), уместо мухасила послатих из Стамбола.
• 31. 3. - Праизведба Сцхуманнове Прве симфоније (Пролећне) у Леипзигу.

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 4. 4. - Амерички председник Харрисон умро од пнеумоније, наслеђује га потпредседник Јохн Тyлер (до 1845).
• 10. 4. - Хораце Греелеy основао Неw-Yорк Трибуне, неколико деценија најутицајније новине у САД.
• април - Први англо-афгански рат: незадовољна афганска племена се окупљају око Акбар Кхана, Дост Мохаммад Кхановог сина.
• 18. 4. (6. 4. по ј.к.) - Избија Милојева и Срндакова буна, позната и као Нишка или Лесковачка буна, у Власотинцу као Бојаџијска буна - отпор сељака турском зулуму бива убрзо сломљен. Устанак обухвата и суседне делове видинског санџака, привучена пажња и велих сила. Сарадња Михаилове владе са побуњеницима ће окренути Турску против њега.
• 25. 4. - Француска купила острво Маоре (измењено у Маyотте).
• 7. 5. (25. 4. по ј.к.) - Указом кнеза Михаила, седиште српске владе се враћа у Београд из Крагујевца. Он свечано стиже у град 1/13. маја.
• мај - Кинеско-сички рат почиње када сички генерал Зораwар Сингх Кахлуриа поведе војску на Тибет.
• 22. 5. - Побуна у грузијској и руској провинцији Гурији, угушена до септембра.
• 30. 5. - Британци заузимају Кантон. Приликом овога је дошло до Инцидента у Санyуанлију када су кинески сељаци напали британске војнике, што је у кинеској историји добило митске размере.
• 6. 6. - У Уједињеном Краљевству одржан попис становништва који се сматра првим модерним - одржан под централном контролом, бележе се подаци свих чланова домаћинства.
• 28. 6. - Праизведба балета Гиселле у Парису, насловну улогу игра Царлотта Гриси.
• јун-јул? - Откривена завера Гаје Вукомановића, брата кнегиње Љубице, за повратак кнеза Милоша на власт.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 1. 7. - Нови Зеланд постаје посебна британска колонија (раније део Новог Јужног Велса).
• 5. 7. - Оснивач путне агенције Тхомас Цоок организовао у Енглеској свој први излет железницом.
• 13. 7. - Лондонска конвенција о Мореузима: забрањен пролаз страним ратним бродовима кроз Босфор и Дарданеле, осим султановим савезницима у ратно време.
• јул - Шкотски мисионар Давид Ливингстоне стиже у Куруман у Јужној Африци, прво намештење на овом континенту.
• 17. 7. - Основан сатирични магазин Пунцх.
• 18. 7. - Млади бразилски цар Педро II крунисан у Рио де Јанеиру.
• 31. 7. - Умро карловачки митрополит Стефан Станковић, следеће године га наслеђује Јосиф Рајачић.
• јул, крајем - Неколико стотина Срба и Бугара покушало да код Браиле уђе у Бугарску и тамо дигне устанак.
• 2. 8. - Први Закон о пензијама у Кнежевини Србији.
• 11. 8. - Борац против робовласништва Фредерицк Доугласс први пут јавно наступа.
• 16. 8. - Председник Тyлер ставио вето на закон којим би била обновљена Друга банка Сједињених Држава - гневни чланови његове Wхиговске странке демонстрирају испред Беле куће.
• 26. 8. - Британци заузели Амој (Xиамен).
• 26/27. 8. - Масакр на реци Руфус: убијено 35 Абориџина у Аустралији.
• 11. 9. - Амерички сликар Јохн Гоффе Ранд патентирао тубу за паковање боје.
• 24. 9. - Јамес Брооке добио титулу раџе Сараwака - он је први од Белих раџа који владају до 1946.
• 25. 9. - Царски декрет против прозелитизма у Аустрији - нови далматински намесник Иван Аугуст Турсзкy га објављује 3. новембра, што је крај насилног унијаћења у покрајини (има их свега 622).
• 27. 9. - Лицеј пресељен после три године из Крагујевца у Београд; добија правно одељење (данашњи Дан Правног факултета у Београду, који гаји традицију Правног одељења Лицеја).

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 1. 10. - Перуанско-боливијски рат почиње уласком перуанских трупа у Боливију.
• 5. 10. - Први пут јавно отпевана Лиед дер Деутсцхен, будућа немачка химна, чије је стихове летос написао Аугуст Хеинрицх Хоффманн вон Фаллерслебен.
• 9. 10. - У Еквадору пуштен у саобраћај пароброд Гуаyас, први у Јужној Америци (приказан је на грбу Еквадора).
• 13. 10. - Британци заузели Нингбо.
• октобар - Тзв. Доррова побуна у држави Рходе Исланд тражи шире право гласа.
• октобар, или касније - Порта збацила слабог емира Друза Башира III Шихаба; у Либану је у току сукоб између Друза и Маронита.
• јесен - Анастас Јовановић прави "неуспелу" дагеротипију кнеза Михаила; раније је у Бечу купио трећу произведену Воигтлäндерову камеру (појавила се у јануару).
• 2. 11. - Први англо-афгански рат: избија устанак у Афганистану: британски официр Алеxандер Бурнес масакриран са пратњом у Кабулу.
• 5. 11. (24. 10. по ј.к.) - Прочитане пресуде Гаји Вукомановићу и још 31-ом лицу за пролетошње колубарске немире.
• 12. 11. - Почиње петомесечна афганска Опсада Џелалабада.
• 13. 11. - Јамес Браид присуствује демонстрацији "животињског магнетизма" (месмеризма) Цхарлеса Лафонтаинеа, након чега проучава феномен који ће назвати хипнотизам.
• новембар - Основан Даллас у Републици Тексас.
• 18. 11. - Битка код Ингавија: перуанска војска поражена у Боливији, погинуо перуански председник Агустíн Гамарра.
• 19. 11. (7. 11. по ј.к.) - Основано Друштво српске словесности са библиотеком (прекинуло рад '42, наставило 1844, основа САНУ).
• 20. 11. - Сједиште епархије далматинске и богословије премјештено из Шибеника у Задар.
• 16. 12. (4. 12. по ј.к.) - Одиграна "Смрт Стефана Дечанског", прва представа Театра на Ђумруку, првог позоришта у Београду (ради свега осам месеци).
• 9. 12. - У Србији указом подигнут порез са пет на шест талира, уведена новчана казна за бесправну сечу шуме, најмања сума зајма из државне касе подигнута са 50 на 300 дуката - овакве одлуке доприносе каснијем Михаиловом обарању.
• 20. 12. - У Лондону потписан Уговор пет сила против трговине робљем.
• 23. 12. - Британски дипломата у Афганистану Wиллиам Хаy Мацнагхтен убијен на састанку са Акбар Кханом.

Кроз годину

• Дио хрватског племства основао Хорватско-вугерску странку, који су погрдно називани Мађарони. Исте године настаје и Илирска народна странка.
• "Српске народне пјесме", књига прва, Вука Караџића.
• "Женидба и удадба" Стерије Поповића.
• Кнез Михаило приређује први јавни бал у Београду, први пут у граду се пије шампањац и горе "миликерц-свеће".
• У Србији Уредба о цензури (штампе).
• Пулхерија Клеверић је прва школована бабица у Београду и Србији.
• 1841/42 - Натпоручник Марко Богуновић саставио прво дворанско коло.
• Завршено разграничење између Црне Горе и аустријске Боке.
• Игњатије I босански митрополит уместо Амвросија.
• Камбоџанци дижу устанак против вијетнамске окупације и зову Сијам у помоћ - долази до Сијамско-вијетнамског рата (1841-45).
• Швајцарац Јоханн Аугуст Суттер купио руску колонију Форт Росс у Калифорнији.
• П. Т. Барнум купио "Амерички музеј" који ће постати велика атракција (до 1865).
• Наука и техника
  • Први Јоулеов закон, о резистивном загревању.
  • Роберт Бунсен направио електрокемијски елемент (побољшан Гровеов елемент).
  • Инцидентс оф Травел ин Централ Америца, Цхиапас анд Yуцатáн - текст Јохн Ллоyд Степхенс, илустрације Фредерицк Цатхерwоод - поново "откривена" Мајанска цивилизација.

У току/тијеку

• Први опијумски рат (1839-42)
• Први англо-афгански рат (1839-42)

Рођења

Лаза Костић

Пиерре-Аугусте Реноир

Никола I Петровић

• 13. 1. - Јован Авакумовић, српски политичар († 1928)
• 16. 1. - Василиј Осипович Кључевски, руски хисторичар и писац
• 25. 1. - Јохн Фисхер, британски адмирал († 1920)
• 28. 1. - Хенрy Мортон Станлеy, истраживач и новинар († 1904)
• 31. 1. - Лаза Костић, српски књижевник († 1909)
• 2. 2. - Франçоис-Алпхонсе Форел, оснивач лимнологије († 1912)
• 25. 2. - Пиерре-Аугусте Реноир, сликар († 1919)
• 15. 3. - Митрофан Бан, црногорски митрополит († 1920)
• 19. 4. - Боно Доброслав Недић, писац († 1903)
• 6. 5. - Иван Дежман, књижевник, лексикограф († 1873)
• 7. 5. - Густаве Ле Бон, социолог итд. († 1931)
• 10. 5. - Јамес Гордон Беннетт, Јр., новински издавач († 1918)
• 3. 7. - Мита Поповић, књижевник († 1888)
• 7. 7. - Милорад Поповић Шапчанин, песник († 1895)
• 8. 9. - Антонíн Двоřáк, чешки композитор († 1904)
• 28. 9. - Георгес Цлеменцеау, француски државник († 1929)
• 7. 10. - Никола I Петровић, кнез и краљ Црне Горе († 1921)
• 8. 10. - Љубомир Каљевић, српски политичар († 1907)
• 15. 10. - Сава Мамонтов, руски индустријалац и мецена († 1918)
• 9. 11. - Едwард VII од Уједињеног Краљевства († 1910)

Смрти

Михаил Љермонтов

• 14. 2. - Антун Соркочевић, дипломат, књижевник, складатељ (* 1775)
• 16. 3. - Фéлиx Саварт, физичар (* 1791)
• 4. 4. - Wиллиам Х. Харрисон, предсједник САД (* 1773)
• 1. 6. - Ницолас Апперт, проналазач конзервирања (* 1749)
• 27. 7. - Михаил Јурјевич Љермонтов, руски књижевник (* 1814)
• 31. 7. - Стефан Станковић, карловачки митрополит (* 1788)
• 9. 11. - Милован Видаковић, српски писац (* 1780)
• 14. 11. - Тхомас Бруце, 7тх Еарл оф Елгин, дипломат познат по Елгиновом мрамору (* 1766)
• ? - Wензеслаус Лилиенберг Wатер, далматински намјесник

Референце

Литература

• Станфорд Ј. Схаw. Хисторy оф тхе Оттоман Емпире анд Модерн Туркеy: Волуме 1, Емпире оф тхе Газис: Тхе Рисе анд Децлине оф тхе Оттоман Емпире 1280-1808. Цамбридге Университy Пресс; 29 Оцтобер 1976. ИСБН 978-0-521-29163-7.
• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)

1841 на Wикимедијиној остави