27. 6.
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
27. липањ/јун (27. 6.) је 178. дан године по грегоријанском календару (179. у пријеступној години). До краја године има још 187 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1693. — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури.
- 1743. — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Георге II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.
- 1801. — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.
- 1844. — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илионис.
- 1905. — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Редитељ Сергеј Ејзенштајн касније о том догађају снимио чувени филм "Крстарица Потемкин".
- 1908. — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.
- 1932. — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија.
- 1943. — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом.
- 1944. — Савезничке снаге у другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.
- 1946. — Министри спољних послова СССР, САД, Велике Британије и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.
- 1950. — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела.
- 1954. — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету.
— У Обнинску, близу Москве, пуштена је у рад прва нуклеарна електрана у свијету.
- 1976. — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду. Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула.
- 1976. — Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португала на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.
- 1986. — Међународни суд правде у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.
- 1990. — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо.
- 1991. — Обарањем хеликоптера ЈНА од стране словенске Територијалне обране започиње ескалација рата у Словенији.
- 1993. — САД с 23 крстареће ракете Томахаwк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.
- 1997. —Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
- 1997. — На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина.
- 1999. — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, Влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.
- 2000. — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету.
- 2000. — Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.
- 2001. — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини.
- 2004. — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1462. — Лоуис XII, француски краљ.
- 1550. — Цхарлес IX, француски краљ.
- 1838. — Банким Цхандра Цхаттопадхyаy, индијски писац († 1894.).
- 1846. — Чарлс Стјуарт Парнел, ирски политичар.
- 1869. — Ема Голдман, литванска анархисткиња. († 1940.).
- 1903. — Славиша Вајнер Чича, партизански командант и народни херој Југославије.
- 1941. — Крзyсзтоф Киеслоwски, пољски филмски режисер.
- 1953. — Тања Бошковић, српска позоришна и филмска глумица.
- 1955. — Исабелле Адјани, француска глумица.
- 1955. — Младен Андрејевић, српски глумац.
- 1964. — Јосé Венанцио Лóпез, шпањолски малоногометни тренер и изборник.
- 1969. — Гала Виденовић (Алексић), српска глумица.
- 1971. — Сергинхо, бразилски ногометаш.
- 1975. — Тобеy Магуире, амерички филмски глумац
- 1977. — Раúл, шпањолски ногометаш.
- 1980. — Алеxандер Пеyа, аустријски тенисач.
- 1983. — Никола Ракочевић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
- 1985. — Светлана Кузњецова, руска тенисерка.
- 1985. — Ницо Росберг, њемачки возач ф1.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1844. — Јосепх Смитх, амерички вјерски вођа (* 1805.).
- 1960. — Иван Матетић Роњгов, складатељ, мелограф и глазбени педагог (* 1880.).
- 1829. — Џејмс Смитсон, енглески хемичар.
- 1989. — Џулс Алфред Ејер, енглески филозоф.
- 1999. — Георгос Пападопулос, лидер грчке војне хунте.
- 2001. — Тове Јанссон, финска сликарка, спистељица, стрип уметница, илустраторка.
- 2001. — Јацк Леммон, амерички филмски глумац (* 1925.).
- 2007. — Драгутин Тадијановић, хрватски пјесник (* 1905.).
- 2014. — Боббy Wомацк, амерички глазбеник и пјевач (* 1944.).
- 2016. — Буд Спенцер, талијански глумац (* 1929.).
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар