Масакр у Сремској Рачи

Покољ у Сремској Рачи је назив за масовно убиство становника истоименог села у Срему који су за време другог светског рата у марту 1944. починили припадници 13. СС Ханџар дивизије немачког Вермахта марта 1944. године. Током тих догађаја је село готово у потпуности уништена; после Другог светског рата од 220 кућа само три нису изгореле. Злочини су почињени током немачке Операције Сава, која је вођена од 15. до 17. марта 1944. године.

Позадина

Током Другог светског рата, 19. јула 1943, у Сремској Рачи је формиран II Сремски партизански одред, док се већ 17. јануара 1944. формира Шеста војвођанска бригада. Током Другог светског рата преко Раче су прошле хиљаде бораца идући за Босну. Касније у сећање на борбу је настала песма: „Кад су Сремци кренули са те Фрушке горе“.

Постоји могућност да је неко из села издао непријатељу куће у којима су живели чланови партизанског штаба и савезничке мисије.

Покољ

Почетком марта 1944. године комплетно село Рача је спаљено а мештани сурово преклани од квислиншке 13. СС брдске дивизије Ханџар која је била сачињена углавном од муслимана из Босне. Овај чин је извршен као одмазда за партизанске диверзије на немачки транспорт.

У Сремској Рачи боравио је и члан енглеске војне мисије Басил Давидсон, и у својој књизи „Слика партизана“ описао страдања:

Почетком марта Лала и остали из Босне су стигли у Рачу, прелазећи Саву на самом рубу катастрофе. Нашли су призор неиздрживе страхоте. Лешеви 220 људских бића, од којих су 83 биле жене и педесет старци, а остатак деца сувише мала да би прешла Саву у нашем повлачењу, лежали су по селу, у малим гомилама по двориштима, у плитким гробовима, скривени под снопљем кукурузних стабљика, или једноставно остављени на путу. У селу Босут, удаљеном три миље, пронашли су лешеве 75 жена, 45 деце и 38 стараца; а прича је скоро иста у Моровићу и друга два села. Каснија рачуница је показала да је укупно 460 стараца, жена и мале деце убијено у овим селима, осим неких које нису могли да урачунају. У већини случајева открили смо да су имали пререзан врат. Седамдесет или осамдесет кућа је било спаљено.

Једна девојчица, чије је име Славица Црнић, је побегла избезумљена кроз шуму до села Грк. Испрва мештани нису могли да разумеју њено "детиње трабуњање", али ускоро су схватили шта им прича. Славица је била погођена у главу крајем секире, али изгледа да је ударац био лоше циљан (можда је човек био пијан). Славица је пала на земљу, али је повратила свест неколико секунди касније, у тренутку када је њена мајка легла преко ње, борећи се да је заштити. Крв је лила свуда по њој и по земљи из рана на телу њене мајке које је задавао човјек са сјекиром. Славица се тога потпуно јасно сећа, што значи да је била при свести; али захваљујући неком несхватљивом инстинкту самоодржања она није начинила покрет. Остала је тако све до вечери, када се искобељала испод леша своје мајке и побегла у шуму.

Пропаганда

Пар дана након што је село уништено, Нијемци су бацали летак из зракоплова насловљен са "масовна убојства у Рачи", а потписан са "борци за истинску слободу". У летку је писало:

Кад су босански муслимански добровољци дошли у село, нашли су језиве призоре закланих људи. Само неколико Жидова који су били у селу отишли су с партизанима. Ужас овог клања је неописив. Напокон се открио прави карактер комунистичког рата за слободу!

Доље с комунизмом. Слобода народу!

Никад не заборавите да ће се патње и биједе, болести и смрти невиних жртава наставити све док прљава комунистичка змија не буде протјерана из наше земље.

Њемачка пропаганда је тврдила да су "бољшевички бандити" убили све у селу који су одбили да пођу с њима у Босни.

Давидсон је кратко прокоментарисао летак: "Чини се да цинизам није могао достићи веће дубине."

Повезано

• Срем у Народноослободилачкој борби