Масакр у Забиоковљу

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Покољ у Забиоковљу се је догодио за вријеме четничког похода 29. коловоза 1942. године тијеком завршних дјеловања у склопу талијанске операције Албиа против биоковских партизана. Тада је страдао 141 цивил у селима Рашћане, Козица, Драгљане и Жупа међу којима су и три свећеника: козички фра Ладислав Иванковић, рашћански дон Иван Чондић и жупски дон Јосип Браеоновић.

У селу Рашћане мучено је и убијено 36 особа и то:[1][2]

Спомен плоча мјештанима села Рашћане које су убили херцеговачки четници 29. коловоза 1942. године
1. Дон Иван Чондић, жупник Рашћана 19. Ерцег Миховил Филипов, убијен
2. Белаић Андрија Петров, убијен 20. Ерцег Мате Филипов, убијен
3. Белаић Стјепан Андријин, убијен 21. Ерцег Јуре Јозин, убијен
4. Дружијанић Јуре Матин, мучен па убијен 22. Ерцег Недиљко Миркин, убијен
5. Ерцег Анте Матин, извађене му очи па убијен 23. Ерцег Тома Мијин, мучен и убијен
6. Ерцег Маринко Андријин, убијен 24. Кнезовић Иван Мијин, убијен
7. Ерцег Милан Мијин, убијен па у кући запаљен 25. Лендић Андрија Јозин, убијен
8. Ерцег Маријан Јаковљев, убијен 26. Лендић Јуре Марков, мучен па убијен
9. Ерцег Јуре Иванов, мучен па убијен 27. Лендић Маријан Јурин, убијен
10.Ерцег Габро Антин, мучен па убијен 28. Лендић Анте Јурин, мучен па убијен
11. Ерцег Јуре Маријанов, извађене му очи па убијен 29. Лендић Иван Мијин, убијен па спаљен
12. Ерцег Иван Николин, извађене му очи па убијен 30. Лендић Иван Иванов, убијен па спаљен
13. Ерцег Иван Јурин, убијен 31. Лендић Марко Мијин, убијен
14. Ерцег Маријан Иванов, мучен па убијен 32. Лендић Крижан Јозин, убијен
15. Ерцег Јуре Крижанов, мучен па убијен 33. Лендић Петар Јозин, убијен
16. Ерцег Мирко Јурин, убијен 34. Лендић Станко Матин, убијен
17. Ерцег Јозе Антин, убијен 35. Лендић Томислав Илијин, убијен
18. Ерцег Мате Јурин, убијен 36. Бан Љубо (из Подгоре), убијен

У том селу спаљено је око 205 станбених зграда и стаја. Опљачкали су све до чега су дошли: новац, злато, храну, одјећу и обућу, не штедећи ни сеоску цркву Светог Стјепана.

У селу Козица убијене су 63 особе, а запаљено је 397 кућа и стаја. Ово је непотпун попис убијених особа:[3]

1. фра Ладислав Иванковић, жупник ---- 25. Равлић Анте Иванов
2. Вулетић Иван Петров 26. Равлић Маријан Марков
3. Вулетић Јаков Радин 27. Главаш Стипан Шимунов
4. Јујиновић Мате Шимунов 28. Катић Иван Божин
5. Јујиновић Мартин Антин 29. Катић Петар Иванов
6. Јујиновић Мартин Иванов 30. Катић Јозо Иванов
7. Јујиновић Лука Јозин 31. Катић Иван Иванов
8. Јујиновић Јозо Иванов 32. Миочевић Јозо Марков
9. Беговић Јуре Марков 33. Миочевић Јозо Томин
10. Беговић Марка Винко 34. Миочевић Јурка Маркова
11. Беговић Петар Матин 35. Катић Мијо Антин
12. Беговић Петар Иванов 36. Катић Грго Јозин
13. Беговић Мартин Антин 37. Векић Ивана Франин
14. Беговић Марко Мартинов 38. Пејдо Јосип Иванов
15. Беговић Вице Антин 39. Антуновић Матија Петрова
16. Беговић Мијо Марков 40. Павић Шимун Мијин
17. Беговић Никола Мишин 41. Павић Мате Антин
18. Беговић Јозе Јурин 42. Марас Јозо Матин
19. Беговић Маријан Јозин 43. Марас Мате Јозин
20. Беговић Иван Антин 44. Окмажић Иван Стипин
21. Пуцар Маријан Марков 45. Окмажић Марко Стипин
22. Пуцар Мијо 46. Окмажић Марија Петрова
23. Пуцар Лука Стипанов 47. Окмажић Илија Јозин
24. Равлић Иван Николин I још 17 особа из тога села.

У селу Драгљане убијена је 41 особа, а запаљено 90 кућа и стаја.[3]

Поред наведених, четници су тога дана убили и жупника из села Жупа дон Јосипа Браеоновића који им је кренуо усусрет желећи их одговорити од даљњих убијања људи и паљења кућа.

  1. Спомен плоча убијеним мјештанима у селу Рашћане
  2. Душан Пленча, "Партизански одреди народа Далмације 1941-1942", Војноиздавачи завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1960., стр. 379. и 380.
  3. 3,0 3,1 Душан Пленча, "Партизански одреди народа Далмације 1941-1942", Војноиздавачи завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1960., стр. 380

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Душан Пленча, "Партизански одреди народа Далмације 1941-1942", Војноиздавачи завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1960.
  • Никола Миловановић, "Дража Михаиловић", Центар за информације и публицитет, 1985.

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]