Мессина
Мессина
Цомуне ди Мессина | |||
|---|---|---|---|
 | |||
|
|||
| Координате: 38°11′Н 15°33′Е / 38.183°Н 15.550°Е | |||
| Држава |  Италија
| ||
| Регија | Сицилија | ||
| Провинција | Мессина (МЕ) | ||
| Власт | |||
| - Градоначелник | Цатено Де Луца | ||
| Површина | |||
| - Укупна | 211 км²[1] | ||
| Висина | 3 м[1] | ||
| Становништво (2011) | |||
| - Град | 243.262[2] | ||
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) | ||
| Поштански број | 98100 | ||
| Позивни број | 090 | ||
| Службене странице www.цомуне.мессина | |||
| Карта | |||
  Мессина | |||
Мессина (сицилијански: Миссина) са 243.262 становника[2] је трећи по величини сицилијански град, уједно и административни центар истоимене талијанске провинције Мессине.
Географија
[уреди | уреди извор]Мессина лежи на крајњем сјевероистоку Сицилије, дуж крајњих обронака масива Пелоританија на западу Месинског тјеснаца, точно насупрот града Реггија.[3] Мессина је удаљена око 230 км источно од Палерма и око 90 км од Цатаније.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Град су под именом Занцле (досл. срп, због облика луке) у 8. вијеку пне. основали грчки колонисти из Халкиде.[1] Након пораза у битци код Ладе (494. пне.), становници Самоса и Милета, бјежећи пред Перзијанцима, уз помоћ тиранина Анаксиласа из Региума заузели су Занцле.[1] Нови колонисти промјенили су му име у Мессена у част свог родног краја у Месенији на Пелопонезу. Након што су успјели вратили своју независност, град су 396. пне. разорили Картажани под водством генерала Химилкона.[3] Поновно га је заузео и обновио сиракушки тиранин Дионизије I, па је након тога био укључен у рат између Картажана и сиракушког тиранина Агатокла. Град је пао 289. пне. у руке мамертинским најамницима у служби сиракушког краља Агатокла, који га је претворио у центар своје доминације на Сицилији. Притиснути с једне стране Сиракужанима и с друге Картажанима, Мамертинци су се 264. пне. повезали с Римљанима. Након тог је услиједила римска војна интервенција која је на крају довела до Првог пунског рата, за вријеме којег је Мессена постао слободни град и савезник Рима.[3]
Након пропасти Западног Римском Царства, Мессаном су владали Готи, Бизант (од 535) и Арапи (од 842). Град је претрпио велика оштећења када су га Бизантинци покушали поновно освојити. Након њих град су 1061. освојили Нормани под водством Роберта Гуисцарда. За њихове власти град је просперирао као трговачко и културно средиште.[3] Хенрик VI, швапски хохенстауфенски цар Светог Римског Царства, умро је 1197. у Мессани. Кад је смрћу Манфреда 1266. изумрла сицилијанска грана хохенстауфенске династије, Мессина је дошла под власт француске династије Ањоу. Касније, као и остала Сицилија, дошла је под власт арагонске династије, а након тог под власт шпањолских Бурбонаца. Град је активно судјеловао у Рисоргименту 1821., 1847. и 1848. године, а на валу тог покрета заједно с осталим градовима Краљевине двију Сицилија године 1860. постао је дио Краљевине Италије.[3]
Мессина је претрпила велика оштећена за потреса 1783. и готово је потпуно разорена за другог разорног потреса који је погодио град 1908. године.[3] Након тог је град обновљен у духу модерне архитектуре са широким улицама и ниским армирано-бетонским зградама, по урбанистичком плану из 1911. године.[1] Сувремена Мессина је била важна лука, коју су 1943. користиле Силе Осовине да преко ње довлаче резерве и тако ојачају своју обрану након савезничке инвазије Сицилије.[3]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]
Најзначајнији споменици Мессине су двије преживјеле старине, катедрала и црква Аннунциата деи Цаталани, која је можда још из бизантских времена и коју су обновили Нормани у 12. вијеку. У Националном музеју чувају се умјетнине спашене након потреса 1908. године.[3] Мессина има универзитет који је основан још 1548. године, Поморски биолошки институт и Ботанички врт.[3]
Транспорт и привреда
[уреди | уреди извор]Мессина је главни транспортни пункт преко којег је Сицилија повезана с осталом Италијом преко Месинског тјеснаца. Из ње полазе трајекти (укључујући и оне жељезничке) и хидроглисери за луке Реггио ди Цалабриа и Вилла Сан Гиованни. Из Мессине полазе сицилијанске жељезничке пруге за Палермо и Сиракузу. Мессина је прије свега трговачки центар, али и значајан индустријски град у ком се прерађују агруми, кемикалије, и производе фармацеутски и прехрамбени производи. Велик дио економије града овиси о луци, на чијем одржавању ради, као и радници на претовару роба. Из месинске луке се извозе воће, вино, маслиново уље, кемијски и фармацеутски производи, лијекови и грађевински материјал.[3]
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Антонелло да Мессина (1430–1479), сликар
- Антонио Гиуффрè (1493–1543), сликар
- Францесцо Мауролицо (1494–1575), математичр и астроном
- Гиацомо дел Дуца (1520–1604), архитект и скулптор, Мицхелангелов ученик
- Риналдо Бонанно (1530–1600), скулптор
- Ницола ван Хоубракен (1668–1720), сликар
- Гиованни Туццари (1667–1743), сликар
- Филиппо Јуварра (1678–1736), барокни архитект
- Антонио Мартино (1942), правник, професор и политичар
- Мариа Гразиа Цуцинотта (1968), глумица
- Мариа Аццасцина, књижевница и повјесничарка умјетности
- Гиацомо Минутоли (1765–1827) архитект Палаззате 1808
- Алонзо Родригуез (1578–1648), сликар
- Антонио Барбалонга Рицци (1600–1649), сликар
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Мессина” (талијански). Трецани енцицлопедиа Италиана. Приступљено 30. 6. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 „ИТАЛY: Сицилиа” (енглески). Цитyпопулатионде. Приступљено 5. 6. 2013.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 „Мессина” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 30. 6. 2013.
