Начела физике
Начела физике је двотомно дело професора Вука Маринковића из 1851. године, које представља први уџбеник физике у Кнежевини Србији, писан тадашњим српским језиком с примесама славеносербског. Овим капиталним делом Маринковић је утемељио терминологију за физичке појмове као што су тежина, маса, сила, густина, путања, зрачење, преламање светлости, електрични напон, електрична струја, вечнокрет и други, чиме су уведени у научни и говорни језик.[1]
О звуку: Кад се средина око нашега органа слуха довољно брзо и јако потресе, добијамо чувствовање звука. Све, што онакав потрес воздуха производи, сматрамо као извор звука, а воздух као звука средину.[2]
Начела физике дају следећи опис електричних и неелектричних тела:
Како год што се неелектрична тела трењем електрисати не могу, тако се исто тела електрична не могу електрисати саобштавањем.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ ЗАШТО У СРБИЈИ НЕ ПОСТОЈИ ВЕЧНОКРЕТ?
- ↑ Вук Маринковић, Начела физике (стр. 257). Београд, 1851.
- ↑ Вук Маринковић, Начела физике (стр. 437). Београд, 1851.
