Надреализам

Надреализам је умјетнички покрет настао у Паризу. Надреализам је настао и развијао се непосредно из талијанског метафизичког сликарства и дадаизма. Андрé Бретон, француски пјесник, је први окупио умјетнике новог смјера својим "Манифестом надреализма" 1924. г. Као и футуристи, презирали су све законе и устаљене обичаје, али умјесто борби с друштвом, окренули су се од стварности и усмјерили своје напоре истраживању људског духа за који су сматрали да је потиснут и угушен друштвеним притисцима. Бретон је дефинирао надреализам као "диктат мисли, без контроле разума, изван сваке естетске или моралне преокупације".

Фантазијска, ирационална, имагинацијска компонента умјетности одувијек је изражавала тајновите предјеле људске душе. Еуропска ликовна умјетност од средњег вијека до данас отвара изворе имагинацијског на разне начине. Тек у надреализму су ове структуре људског бића изашле у први план и умјетници су се скупили у јединствен покрет.

Метафизичка школа

Манифест надреализма 1924.

Метафизичка школа је настала у талијанском граду Феррара 1917. године. Настао је из сусрета четворице умјетника: Гиоргиа де Цхирица, Царла Царрáа, Алберта Савинија и Филиппа де Писиса. Наредне године јој се придружује и Гиоргио Моранди. Група се 1920. распада. Ти умјетници сами себе одређују као метафизичаре, то јест сматрају да виде онкрај стварности. Њихова дјела, чије значење често остаје тајанствено, приопћавају осјет нестварности, ишчекивања необичног догађаја, призивају тишину и сан. Што метафизичке слике чини тако "узнемирујућима"? Расположење које их прожима - очаравајуће, а истодобно одбојно. Ништа од онога што је насликано није онако каквим се чини: предмети се постављају један уз други без логичког смисла, а односи који их повезују остају непознати. У техничком погледу савршено као античко сликарство, метафизичке слике не теже томе да буду провокативно неугодне као и дадаистичке, већ нас упозоравају да нас и неживи предмети могу увући у чаробни круг, у зачарану димензију.

Паришки покрет

Прво надреалистичко књижевно дјело су пјесме под насловом Магнетска поља (фр. Лес Цхампс магнéтиqуес) што су заједно написали Соупаулт и Бретон, објављене 30. маја 1920. односно у 1921. години. Потом су 1922. Арагон, Бретон, Éлуард и Пéрет раскинули са дадаизмом након расправе и сукоба између Бретона и Тзаре.

Као што је већ наведено, покрет је настао 1924. године у Паризу. Надреализам се ослања на искуствима других покрета, у првом реду експресионизма и даде. Надреалисти на својим сликама до крајњих граница доводе визуално измјештање и осјећај нестварности. Надахнуће траже у подсвјесноме те један крај другог стављају ликове који су један другом страни, као што су то неколико година раније радили метафизичари и дадаисти. Бизарно, необично, узнемирујуће - све то карактеризира дјела надреалиста који отворено изјављују да живе заједно с чудовиштима људског ума.

У сликарству се надреалисти служе веома прецизном техником, чинећи готово опипљивима визије које припадају димензији ума, а не димензији стварности. На платну предмети трпе изобличења или се смјештају у контекст који је потпуно стран њиховој уобичајеној околини.

Надреалисти се ослањају на теорију аустријског психијатра Сигмунда Фреуда (оснивача психоанализе), према којој човјек има двије нарави, једну свјесну и будну, а другу подсвјесну и потиснуту одгојем и законима заједнице. Та људска подсвијест се ослобађала у сновима и халуцинацијама, те су зато надреалисти особиту позорност усмјерили сновима и слободну лутању просторима маште.

Часопис Минотауре

Алберт Скира, млад и подузетан библиофил, који је у Лаусаннеи 1928. године основао издавачку кућу истог имена, започиње каријеру 25. листопада 1931. године објављивањем Овидијевих Метармофоза које је, на позив Пиерра Матиссеа, илустрирао Пабло Пицассо с 30 бакрореза. Уз помоћ Ефстратиоса Тéриадеа, Скира повјерава Андрé Бретону уређивање новог умјетничког часописа Минотауре. Насловницу за први број Минотауреа дизајнирао је Пабло Пицассо. Остале су израдили Марцел Дуцхамп, Јуан Мирó, Салвадор Далí, Хенри Матиссе, Ренé Магритте те Маx Ернст. Иако је часопис прије свега глас надреалиста, оштроумно и непристрано даје простор расправама међу умјетницима различитих мишљења и стремљења, од Георгес Брацqуеа до Андрé Дераина, те од Хенри Лауренса до Цонстантин Бранцусија. Посљедњи број Минотауреа излази у свибњу 1939. године, а затим политичке околности спрјечавају даљње излажење. Унаточ кратком вијеку, часопис има велики значај за развој и ширење сликарске авангарде и темељно је свједочанство о умјетности између два рата.

Умјетници

Типични мотиви надреалистичких слика повезују неспојиве облике у биолошком свијету или зрцале неодрживе равнотеже у физичком. Тако неки стварају биолошки "могуће", али невиђене и непостојеће облике органичког свијета, као на сликама Француза Ивеса Тангуyја (1900.-1955.) који слика дубока бескрајна пространства у којима се налазе фантастични облици - свијет апсурда и деформација с извориштем у подсвијести.

Паул Клее (1879.-1940.) ствара исто један непостојећи простор који је неизмјеран, састављен од помно слаганих плоха њежних боја, најсуптилнијих пријелаза који захтијевају помно промишљање и препуштање машти – спој дјечје наивности и једноставности с врхунским знањем и мајсторством умјетника. Дакле, једно поетично и апстрактно сликарство у којем боја има потпуну аутономију. Клее би рекао: "Умјетност је изразито субјективна", и … "Умјетност не представља оно што је видљиво, него ствара видљиво."

Други сликари, попут најпознатијег надреалиста – Шпањолца Салвадора Далија (1904.-1989.), настоје што дубље продријети у поноре људске подсвијести (особито страхова, бјесова, немоћи и мржње). Далí настоји што точније приказати, у збиљи немогуће, комбинације из снова, и то тако увјерљиво да се доимају посве истинитима. Те "фотографије сна" су тако помно реалистички насликане да подсјећају на натуралистичке приказе природе иако им садржај није животна свакодневица него визије што их дух и машта стварају у сновима.

Сабласне призоре који као да извиру из неког сна приказивао је и Нијемац Маx Ернст (1881.-1976.). Он је био Дуцхампов сурадник још у доба дадаизма, а један од првих и најистакнутијих надреалиста. У својим сликама комбинирао је колаж и фротаж (франц. фроттаге = трљање) из којег је добивао посебне ефекте (декалкоманија).

Блажи тип надреализма само збуњује, не изазива тјескобу или нелагоду типичну за надреалистичка дјела, већ се доима више као загонетка и духовна забава. Такво сликарство заступа Белгијанац Ренé Магрите који се најдословније поиграо с појмом "слике" стварности и умјетничке "слике". На његовим се сликама неспојиве "безезлене" ствари и појаве стапају крајњом јасноћом и оштрином.

Сличан приступ имао је и Енглески графичар M.C. Есцхер који истражује парадоксалне, привидно истините, а заправо немогуће просторне односе.

Посве оптимистичан и благо ироничан приступ има и Шпањолац Јоан Мирó чије су слике обијесне игрие веселих боја, расутих апстрактних облика у плохама меких обриса, или пак оштрих линија у којима препознајемо фигуре претворене у знакове у необичној игри.

За разлику од оваквих комбинација Талијан Алберто Гиацометти (1901.-1966.) заокупљен је приказивањем самоспознаје, егзистенцијализма кроз своје истањене крхке фигуре које су увијек неко мишљење у просторном односу. Док је Марино Марини (1901.-1980.) заокупљен проблемом равнотеже и губитка равнотеже приказујући узнемирење људског бића. Његове бројне варијације коња и коњаника се све више сједињују у трагичном посртању и паду.

Надреалисти

Почеци

Главне естетске референце : Гуиллауме Аполлинаире · Цхарлес Бауделаире · Wиллиам Блаке · Арнолд Бöцклин · Пéтрус Борел · Сигмунд Фреуд · Лаутрéамонт · Гéрард де Нервал · Артхур Римбауд · Хенри Роуссеау Из круга дадаиста : Ханс Арп · Марцел Дуцхамп · Георге Гросз · Маx Ернст · Францис Пицабиа · Ман Раy · Тристан Тзара Први круг надреалиста (Манифест 1924.) : Пиерре Алберт-Бирот · Лоуис Арагон · Марцел Арланд · Цéлине Арнаулд · Јацqуес Барон · Јацqуес-Андрé Боиффард · Андрé Бретон · Јеан Царриве · Ренé Цревел · Роберт Делаунаy · Јосепх Делтеил · Паул Дермéе · Роберт Деснос · Паул Éлуард · Yван Голл · Георгес Малкине · Јеан Паинлевé · Францис Пицабиа · Пиерре Ревердy · Пхилиппе Соупаулт · Тристан Тзара · Гиусеппе Унгаретти · Рогер Витрац

Надреалисти по свијету

Други надреалисти по свијету : Аимитсу · Јорге Цамацхо · Алејо Царпентиер · Сергеј Дјагиљев · Мауритс Цорнелис Есцхер · Кōбō Абе · Фрида Кахло · Wифредо Лам · Wолфганг Паален · Роберто Матта · Илиа Зданевич · Никос Папатакис · Георге Папазов · Јаиме Сáенз · Схūзō Такигуцхи Британски надреализам : Давид Гасцоyне · Роланд Пенросе · Паул Насх · Еилеен Агар · Хугх Сyкес Давиес · Хумпхреy Јеннингс · Руперт Лее · Херберт Реад · Леонора Царрингтон · Итхелл Цолqухоун · Симон Wатсон Таyлор Талијански метафизичари : Царло Царрà · Гиоргио де Цхирицо · Филиппо де Писис · Гиоргио Моранди · Алберта Савинио Друге естетике надреализма у Италији : Марино Марини · Дино Буззати · Томмасо Ландолфи · Роберто Цриппа · Енрицо Донати Српски надреалисти : Оскар Давичо · Милан Дединац · Младен Димитријевић · Раде Драинац · Љубиша Јоцић · Ђорђе Јовановић · Ђорђе Костић · Слободан Кушић · Душан Матић · Бранко Миловановић · Соломон Мони де Були · Петар Поповић · Коча Поповић · Марко Ристић · Александар Вучо · Ване Живадиновић Бор · Радојица Живановић Ное Други надреалисти у тадашњој Југославији : Радован Ившић Чешки и словачки надреализам : Рудолф Дилонг · Вратислав Еффенбергер · Рудолф Фабрy · Збyнěк Хавлíчек · Павол Хоров · Карел Хyнек · Јосеф Истлер · Роберт Каливода · Бохдан Лацина · Отта Мизера · Вíтěзслав Незвал · Владимíр Реисел · Јиндřицх Штyрскý · Лудвíк Швáб · Штефан Жáрy

Повезано

• Авангарда

Литература

• (fr) Надеау, Маурице (1964). Хистоире ду суррéалисме. Парис: Éдитионс ду Сеуил. 

Екстерни линкови

• (en) Андрé Бретон, Wхат ис Сурреалисм?
• (en) Кронологија надреализма – Центре Георгес Помпидоу
• (sh) Надреализам. Европски контекст српског надреализма
• (fr) Манифесте ду суррéалисме (1) (ПДФ)
• (fr) Манифесте ду суррéалисме (2) (ПДФ)

Надреализам на Wикимедијиној остави