Накит
Накит чине украсни предмети. То су обично предмети које људи стављају као украсе на телу, обући и одећи. Раније су их производиле занатлије или уметници, данас се тиме бави, ређе, примењена уметност, а све се више производе масовно, у серијској производњи.
Човек је почео са украшавањем, односно обележавањем свога тела још у праисторији, у почетку су то били обликовани предмети од костију, камена или шкољки а касније се користио метал и стакло.[1]
Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у Византији и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани.
У новијој историји за накит је више коришћено драго камење и племенити метали односно уметнички предмети израђени од њих.
Накит је често био и национално обележје, део фолклора и традиције па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.[2]
Наводимо неке од предмета који служе као накит (или модни детаљ) а на посебним страницама је сваки од предмета (накита) детаљније описан са називима који су се одомаћили у српском језику:
- Беџ
- Брош
- Бурма
- Значка
- Знојница
- Игла за кравату
- Кравата
- Ланац
- Минђуша
- Наруквица
- Нушница
- Огрлица
- Перика
- Пирсинг
- Привезак за кључеве
- Прстен
- Трака за косу
- Шнала за косу
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Студy ревеалс 'олдест јеwеллерy', ББЦ Неwс, Јуне 22, 2006.
- ↑ Кунз, ПхД, ДСц, Георге Фредерицк (1917). Магиц оф Јеwелс анд Цхармс. Јохн Липпинцотт Цо..
