Оток Хеард и оточје МцДоналд

Оток Хеард и оточје МцДоналд
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Аустралија Локација отока Хеард у Оцеанији
Регистриран:	1997. (21. засједање)
Врста:	Природно добро
Мјерило:	виии, иx
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Оток Хеард и оточје МцДоналд (енг. Хеард Исланд анд МцДоналд Исландс, службено Территорy оф Хеард Исланд анд МцДоналд Исландс) су аустралски вањски териториј величине 372 км² смјештен у јужном дијелу Индијског оцеана, на око двије трећине пута од Мадагаскара до Антарктике. Оточје се налази 2547 км југозападно од Пертха и 3830 км југоисточно од Мадагаскара, 1630 км сјеверно од Антарктике и 450 км југоисточно од најближег насељеног мјеста, француског оточја Кергуелен у Индијском Оцеану.

Карта Отока Хеард и оточја МцДоналд

Хеардов оток, оток Сханг те три МцДоналдова отока вулканског су постанка, а на Хеардовом отоку постоји и активни вулкан Биг Бен, чији је врх, Маwсон Пеак, и највиши врх државе Аустралије (2745 м). Полуоток Лауренс се протеже 10 км сјевероисточно од хеардовог отока и његов највиши врх је Анзацк Пеак (715 м).

Клима отока је хладна оцеанска клима. Максималне температуре не прелазе 5 °Ц, а минималне се крећу око 0,8 °Ц. Количина падалина је у распону од 1300 до 1900 милиметара. Пушу и снажни ветрови, често брзинама преко 150 км/х.

Хеардов оток открио је 1853. године Ј. Ј. Хеард, док је исте године W. МцДоналд открио три отока и архипелаг је њима у част добио име. Уједињено Краљевство је 1908. године присвојило отоке, а 26. 12. 1947. власт је пренијела на Аустралију. На Хердовом отоку је у краћем раздобљу дјеловала знанствено истраживачка постаја 1970. године, што је био први пут да је људска експедиција крочила на ово оточје након 1880. године када су на њему боравили амерички ловци на туљане. Отоци су једно од најзабаченијих мјеста на земљи и без сталних су становника, али су дом за велики број пингвина, фока и морских птица. Флору чине лишајеви и маховине.

Од 1997. године ови отоци су уписани на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Аустралији и Оцеанији.

Литература

• Пхилип Темпле, Тхе Сеа анд тхе Сноw, éдитионс Цассел, 1966., Аустралија, 188 стр.
• Аустралиан Говернмент, "Хеард Исланд анд МцДоналд Исландс Марине Ресерве Манагемент План", 2005., Аустралиан Антарцтиц Дивисион: Кингстон (Тас). ИСБН 1-876934-08-5.
• ЛеМасуриер, W. Е.; Тхомсон, Ј. W. (едс.) (1990). Волцаноес оф тхе Антарцтиц Плате анд Соутхерн Оцеанс. Америцан Геопхyсицал Унион. пп. 512 пп. ИСБН 0-87590-172-7.

Вањске везе

• Хеард Исланд анд МцДоналд - службена страница (en)
• Галерија фотографија Архивирано 2010-04-10 на Wаyбацк Мацхине-у

Остали пројекти

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Оток Хеард и оточје МцДоналд