Авигнон

Стара језгра Авигнона с Папинском палачом, епископалним комплексом и Авигнонским мостом
Стара језгра Авигнона с Папинском палачом, епископалним комплексом и Авигнонским мостом
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Регистриран:	1995. (19. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	и, ии, ив
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Авигнон
Авигнон;
	; Папинска палача у Авигнону
	; Грб
Основни подаци
Држава	Француска
Градоначелник	Цéциле Хелле (ПС)
Регион	Провенце-Алпес-Цôте д'Азур
Департман	Вауцлусе
Округ	Авигнон
Становништво
Становништво (2011-01-01)	90,194
Густина становништва	1392,31 ст./км²
Географија
Координате	43°57′Н 4°49′Е / 43.95°Н 4.81°Е
Временска зона	УТЦ+1, лјети УТЦ+2
Надморска висина	10-122 м
Површина	64.78 км²
	Авигнон Авигнон (Француске)
Остали подаци
Поштански код	84000
ИНСЕЕ код	84007

Авигнон (класични провансалски окцитански: Авинхон или Авигноун у мистралијанском облику, латински: Авенио) је град у Прованси у јужној Француској, највећи град и префектура департмана Вауцлусе.

Повијест

Античко доба

Подручје гдје се налази данашњи Авигнон је насељено у раној повијести, у данашњем сјеверном дијелу града (ле Роцхер лес Домс), гдје се налазила келтска насеобина. Авенио тј. Авигнон су основали Фокејци 539. пне. из марсељске колоније (Массилиа), на подручју једног галског племена. За вријеме римске владавине, град је постао један од најпросперитетнијих градова у Нарбонској Галији (Галлиа Нарбоненсис).

Данас није остало пуно доказа из тог времена, осим дијелова форума из улице Молиèре.

Средњи вијек

Град је био тешко оштећен у 5. стољећу, у барбарским провалама. Падао је у руке Готима, краљевствима Бургундије и Арлеса, Остроготима, те на крају 612. године, Францима под водством Теодорика I., меровиншког владара Аустразије. 736. године, град је пао у руке Сараценима, те су га 737. разорили Франци под водством Карла Мартела, због удруживања с Арапима.

Након подјеле царства Карла Великог, Авигнон је постао дио краљевства Арлеса или краљевства двије Бургундије, те су га држали грофови Провансе и Форцалqуиера, па Тоулоусеа и Провансе. Авигнон је био република са конзуларном владом од 1135. до 1146.

Крајем 12. стољећа, проглашена је независност, која је срушена 1226. у албижанском походу, након што су грађани одбили пустити у град краља Луја VIII. и папинско посланство.

7. свибња 1251. године, Авигнон је дан у посјед грофовима Алфонза од Поитиерса (Алпхонсе де Поитиерс) и Карлу Анжувинцу (Цхарлес д’Ањоу), браћи краља. Након смрти Алпхонсеа, 1271. године, Филип III. је насљедио његов дио, те га је 1285. предао свом сину Филипу Лијепом. Тако је град потпао под француску круну.

Раздобље папā

Главни чланак: Авињонско папинство

Авигнон је познат као старо сједиште поглавара Римокатоличке Цркве.

1309. године, папа Клемент V. одабрао је Авигнон као своју резиденцију. У то вријеме градом и околицом је владала грофовија Венаиссин, која је била под краљевима Сицилије из племићке династије Анжувинци (Ањоу). 9. ожујка 1309. године, посјед је Ивана I. Напуљска, краљица Напуља и грофица Провансе, продала Клементу Шестом за 80 000 форинти.

Авигнон је припадао папинској столици све до 1791. године, када је у Револуцији, враћен у састав Француске.

Укупно су девет папā владали из Авигнона, од тога двоје антипапā. Град је, умјесто Рима, био папинско средиште до 13. сијечња 1377.

Папе који су владали из Авигнона:

Раздобље авињонског папинства се назива и „бабилонско прогонство” у успоредби са библијским прогонством Израелаца. Када је Гргур XI. вратио папинско сједиште натраг у Рим, у Авигнону је постављен легат. Папе су се вратили натраг у град за вријеме западног раскола (1379. – 1411.). Од тада је опет градом управљао легат уз помоћ, од 1542. године, вицелегата. 1691. године, укинута је функција легата и градом је управљао вицелегат.

У раздобљу од 1335. до 1364. је грађена папинска палача "Палаис дес Папес" која је служила и у сврху обране папā, будући да градске утврде нису биле довољно јаке. Зграда је грађена у готичком стилу, са врло дебелим зидовима. Била је кориштена и као војарна за вријеме Револуције.

Послије одласка папā

Авигнон је преживио као папинска енклава, иако је преко Роне постојао велики француски војни гарнизон у Вилленеуве-лèс-Авигнону. Француски су краљеви силно настојали прикључити град својој круни. 1476. године, Луј XI. је послао војску у опсаду града, због избора Гиулиана делла Ровере за легата, умјесто његовог изабраника Цхарлеса од Боурбона. Војску је повукао так након што је његов изабраник проглашен кардиналом. 1536. године, Фрањо I. је напао овај папински териториј како би истјерао тадашњег владара Провансе Хабсбурговца Карла V.. 1583. године, Хенрик III. Валоис је покушао замијенити Салуззо за Авигнон, али је папа Гргур XIII. то одбио.

1663. године, краљ Луј XIV. је окупирао Авигнон, изазван нападом на свог велепосланика у Риму. Након исприке кардинала Цхигија, идуће године је град враћен. Још један покушај окупације града се догодио и 1688. године.

Краљ Луј XV., је незадовољан поступцима Клемента XIII., окупирао Папинске Државе од 1768. до 1774., са одобравањем становника Авигнона, након масакра код Ла Глациèреа између папинских присталица и републиканаца. Након прикључења града Француској, за вријеме Револуције, 30. свибња 1814. године, папа је признао Француској суверенитет над градом. Кардинал Ерцоле Цонсалви је безуспјешно покушао вратити град Светој Столици на Бечком конгресу 1815. године. Те исте године у граду је убијен бонапартистички маршал Гуиллауме Марие Анне Бруне, кога су ликвидирали присталице ројалиста за вријеме Бијелог терора.

Земљопис

Авигнон се налази на лијевој обали Рхôне, те недалеко од Дуранце. Авигнон је на подручју које није пренасељено, те је пуно паркова и вртова. Град је изложен жестоким вјетровима, највише маестралу.

Град се налази у близини Орангеа (сјеверно), Нîмеса (југозападно), Арлеса (јужно), и Салон де Провенце (југоисточно).

Становништво

Развој становништва
1962	1968	1975	1982	1990	1999
72.717	86.096	90.786	89.132	86.939	85.929
Развој од 1962. године

Управа

Авигнон је главно мјесто департмана Вауцлусе, округа Авигнон и четири кантона :

кантон Авигнон-Ест се састоји од једног дијела Авигнона (укључујући Монтфавет) и опћине Мориèрес-лèс-Авигнон (32 228 становника)
кантон Авигнон-Норд се састоји од једног дијела Авигнона и опћине Понтет (33 028 становника)
кантон Авигнон-Оуест се састоји од једног дијела Авигнона (23 118 становника)
кантон Авигнон-Суд се састоји од једног дијела Авигнона (19 690 становника)

Надаље, Авигнон је сједиште агломеризацијске заједнице (цоммунаутé д’аггломéратион) Гранд Авигнон.

Попис градоначелника

Раздобље	Особа	Странка
1995–2008	Марие-Јосéе Роиг	УМП
1989–1995	Гуy Равиер	ПС
1983–1989	Јеан-Пиерре Роуx	РПР
1958–1983	Хенри Дуффаут	ПС
1953–1958	Éдоуард Даладиер	Радикална соц. партија
1950–1953	Ноëл Хермитте	без странке
1948–1950	Хенри Мазо	РПФ
1947–1948	Паул Роувиер	СФИО
1945–1947	Георгес Понс	ПЦФ
1944–1945	Лоуис Грос	СФИО
1942–1944	Едмонд Паилхерет
1940–1942	Јеан Гаугет
1929–1940	Лоуис Грос	СФИО
1928–1928	Мариус Јацqует
1925–1928	Лоуис Ноувеау
1925	Лоуис Грос	СФИО
1919–1925	Фердинанд Бец
1910–1919	Лоуис Валаyер
1904–1910	Хенри Гуигоу
1903–1904	Алеxандре Дибон
1888–1903	Гастон Поурqуерy де Боиссерин
1884–1888	Паул Понцет
1881–1884	Цхарлес Девилле
1881	Еугèне Милло
1878–1881	Паул Понцет
1874–1878	Рогер ду Демаине
1871–1874	Паул Понцет
1870–1871	Паул Боургес
1865-1870	Паул Понцет
1853–1865	Паул Памард
1852–1853	Еугèне Понцет
1850–1852	Мартиал Боссе

Раздобље	Особа	Странка
1848–1850	Габриел Винаy
1848	Фрéдéриц Граниер
1848	Алпхонсе Гент
1847–1848	Хyанцинтхе Цхауффард
1843–1847	Еугèне Понцет
1841–1843	Алберт д’Оливиер де Пезет
1837–1841	Доминиqуе Геоффроy
1834–1837	Хипполyте Роqуе де Саинт-Прéгнан
1832–1833	Балтхазар Делорме
1830–1832	Франçоис Јуллиан
1826–1830	Лоуис Пертуис де Монтфауцон
1820–1826	Цхарлес Соуллиер
1819–1820	Лоуис Дуплессис де Поузилхац
1815–1819	Цхарлес де Цамис-Лезан
1815	Хипполyте Роqуе де Саинт-Прéгнан
1811–1815	Гуиллауме Пуy
1806–1811	Агрицол Јосепх Xавиер Бертранд
1800–1806	Гуиллауме Пуy
1799–1800	Цадет Гарриган
1798–1799	Цадет Гарриган
1797–1798	Пèре Минвиелле
1796–1797	Фаулцон
1796	Пèре Минвиелле
1795–1796	Алеxис Брунy
1795	Гуиллауме Пуy
1793–1795	Јеан-Франçоис Роцхетин
1793	Јеан-Андрé Цартоуx
1792–1793	Јеан-Éтиенне Дупрат
1791–1792	Левиеуx-Лаверне
1790–1791	Антоине Агрицол Рицхард
1790	Јеан-Баптисте д’Арманд

Свеучилиште

Авињонско свеучилиште је основано 1303. године, булом папе Бонифација VIII., те судјеловањем Карла II., напуљског и сицилијског краља, те грофа Провансе. Свеучилиште је направљено од већ постојећих школа, а нагласак је био на грађанском и црквеном праву. Свеучилиште је укинуто за вријеме Револуције, 15. рујна 1793. Данашњи наслиједник овог свеучилишта је "Университé д'Авигнон ет дес Паyс ду Вауцлусе", које данас има 7 642 студента.

Споменици, музеји и туристичка мјеста

Сјевероисточни поглед на ријеку Рону (у позадини је Понт Саинт-Бéнéзет)

Стара језгра Авигнона је УНЕСЦОв споменик свјетске баштине (Попис мјеста свјетске баштине у Еуропи) од 1995. године. Он укључује Папинску палачу из 14. стољећа и Понт Саинт-Бéнéзет из 7. стољећа. Авигнон има статус града повијести и умјетности (Вилле д’Арт ет д’Хистоире). Град је окружен бедемима унутар којих се налази мноштво старих кућа.

Музеји у Авигнону :

Цоллецтион Ламберт
Маисон Јеан Вилар
Мусéе Англадон
Мусéе Цалвет
Мусéе де л’Œувре
Мусéе ду Монт-де-пиéтé
Мусéе ду Петит Палаис
Мусéе лапидаире
Мусéе Лоуис-Воуланд
Мусéе Реqуиен
Палаис ду Роуре

У граду се налазе два кина из кинематографске мреже Утопиа.

Фестивали

Авигнон је познат по свом казалишном фестивалу, а у граду се одржавају и други фестивали и манифестације током цијеле године:

Сијечањ

Цхевал Пассион

Вељача

Салон антиквара
Лес Хиверналес д’Авигнон, фестивал модерног плеса
Лес Олéадес, маслинарска манифестација

Ожујак

Салон Ауто-мото рéтро

Травањ

Прољетни сајам

Свибањ

"Алтерароса, лес росес qуе воус н’авез јамаис вуес" (Алтерароса, руже какве никад нисте видјели). Вртна манифестација у сурадњи са Француским друштвом за руже: (више информација на: [1] Архивирано 2006-05-08 на Wаyбацк Мацхине-у).

Липањ

Лончарски сајам
Авигнон/Неw Yорк & Авигнон Филм Фестивалс, еуроамерички фестивал независних филмова
Фестивал ду Цор
Љетна изложба у палачи папâ
Фêте ду Рхôне
Глазбени фестивал
Триатхлон ду Понт д’Авигнон