Алберт де Броглие
| Алберт де Броглие | |
|---|---|
 | |
| Мандат 24. свибња 1873. – 22. свибња 1874. | |
| Претходник | Јулес Арманд Дуфауре |
| Насљедник | Ернест Цоуртот де Циссеy |
| Мандат 17. свибња 1877. – 23. студеног 1877. | |
| Претходник | Јулес Симон |
| Насљедник | Гаëтан де Роцхебоуëт |
| Рођење | 13. липња 1821. Париз, Француска
|
| Смрт | 19. сијечња 1901. Париз, Француска
|
| Политичка странка | Орлéанисти |
| Супружник | Јосéпхине де Бéарн |
Јацqуес-Вицтор-Алберт, 4. војвода де Броглие (Париз, 13. липња 1821. – Париз, 19. сијечња 1901.) је био француски монархистички политичар који је у два наврата био премијер Француске у раном раздобљу Треће Републике.
Рођен је у Паризу 1821. године као најстарији син Вицтора де Броглиеа, либералног политичара из Јулске Монархије који је такошер био француски премијер. Након кратке дипломатске каријере у Мадриду и Риму, револуција 1848. присилила је де Броглиеја да се повуче с политичке сцене и посвети књижевности. Бавио се превођењем, а убрзо је оставио траг у часописима Ревуе дес деуx мондес и Ле Цорреспондант. То му је донијело мјесто у Ацадéмие франçаисе, сједало 18, на којему је наслиједио Лацордаиреа, чиме се придружио оцу у тој организацији.
Године 1870., наслиједио је свог оца као 4. војвода де Броглие. Сљедеће године изабран је за заступника у Народној скупштини, а само неколико дана касније именован је велепослаником у Лондону.
Ипак, у ожујку 1872. године, де Броглие се одрекао велепосланичке титуле због критика које је добио везаних уз преговоре око трговинских споразума између Британије и Француске. Вратио се у Скупштину гдје је постао један од вођа монархистичке опозиције предсједнику Тхиерсу.
Када је Тхиерса наслиједио Мац Махон, де Броглие је убрзо постао премијер и министар вањских послова, с тим да је у реконструкцији владе у студеном исте године узео мјесто министра унутарњих послова. Његов премијерски мандат био је обиљежен наглашеним конзервативизмом, као и цијелом серијом политичких гафова. Наиме, због политике коју је водио је навукао мржњу републиканаца, легитимисте је удаљио кокетирајући с бонапартисима, а бонапартисте је разљутио због компромисне политике коју је водио по питању претендената на француски трон.
Посљедица тога био је пад његове владе у свибњу 1874. године. Три године касније, током кризе коју је изазвао сам Мац Махон, де Броглие је поново именован премијером с циљем да осигура већину у парламенту која би била склонија предсједнику. Ипак, избори су ојачали републиканску већину. Де Броглие је изгубио у властитој изборној јединице те је након само пола године поднио оставку.
Из политике се коначно повлачи 1885. године те се посвећује хисториографији, пишући књиге и биографије. Умро је у Паризу, 19. сијечња 1901. године.
