Алтернатива за Њемачку
| Алтернатива за Њемачку Алтернативе фüр Деутсцхланд | |
|---|---|
 | |
| Леадерс | Фрауке Петрy и Јöрг Меутхен |
| Оснивање | 6. фебруар 2013 |
| Подмладак | Млада алтернатива за Њемачку |
| Чланство (2015) | 18.468[1] |
| Идеологија | популизам еуроскептицизам национални конзервативизам[2][3] |
| Политичка позиција | десница[4][5] |
| Европска парламентарна група | нема |
| Службене боје | свјетлопалава |
| Бундестаг | 81 / 736 |
| Покрајинске скупштине | 228 / 1.884 |
| Европски парламент | 9 / 96 |
| Службене странице | |
| www | |
Алтернатива за Њемачку (њем. Алтернативе фüр Деутсцхланд; скр. АфД) је њемачка десна еуроскептична политичка странка. Основана је 2013. године од групе економиста и интелектуалаца који су били незадовољни начином на који влада канцеларке Ангеле Меркел води политику рјешавања кризе у еурозони за коју су држали да представља превелики трошак за њемачке порезне обвезнике. Платформа странке, додуше, није предвиђала излазак Њемачке из ЕУ, али се зато залагала за укидање еурозоне, повратак њемачке марке и увођење института непосредне демокрације. На изборима за Бундестаг 2013. АфД је добила 4,7 % те завршила испод изборног цензуса, али је зато почела биљежити успјеха на изборима за Европски парламент и покрајинске скупштине. Са временом је у АфД дошло до раскола између умјерене фракције на челу са Берндом Луцкеом и радикалније фракције на челу са Фрауке Петрy, која је почела стављати све већи нагласак на питање илегалне имиграције. Луцке је након тога напустио странку и основао Савез за напредак и обнову (АЛФА). АфД-у је након тога наставила расти подршка, а што се тумачи посљедицама европске мигрантске кризе и политике потицања усељавања избјеглица за Блиског истока од стране Ангеле Меркел, која је изазвала велико незадовољство међу њемачким становништвом.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „АфД фреут сицх üбер Митглиедерзуwацхс”. www.сат1.де. 1 Оцтобер 2015.
- ↑ „Партиес анд Елецтион ин Еуропе”. 2014.
- ↑ Симон Франзманн (2015). „Тхе Фаилед Струггле фор Оффице Инстеад оф Вотес”. Германy Афтер тхе 2013 Елецтионс: Бреакинг тхе Моулд оф Пост-Унифицатион Политицс?. Асхгате. стр. 166–167. ИСБН 978-1-4724-4439-4.
- ↑ Габриеле D'Оттавио; Тхомас Саалфелд (2015). Германy Афтер тхе 2013 Елецтионс: Бреакинг тхе Моулд оф Пост-Унифицатион Политицс?. Асхгате Публисхинг, Лтд.. стр. 3. ИСБН 978-1-4724-4439-4.
- ↑ Диллинг, Маттхиас. „Тхе емергенце оф Германy’с неw ригхт wинг”. Политицс ин Спирес. Приступљено 2. X 2014.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Службене странице (de)
- Алтернативе фор Германy: Цонтент ин Енглисх Архивирано 2016-06-21 на Wаyбацк Мацхине-у
- Алтернативе фор Германy: Манифесто фор тхе 2014 Еуропеан Елецтионс, суммарy версион (ин Енглисх). Архивирано 2015-02-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- Алтернативе фор Германy: Манифесто фор тхе 2014 Еуропеан Елецтионс, детаилед версион (ин Енглисх). Архивирано 2014-04-16 на Wаyбацк Мацхине-у
- Алтернативе фор Германy: ФАQ (ин Енглисх) Архивирано 2016-04-01 на Wаyбацк Мацхине-у
