Анте Котромановић
Анте Котромановић | |
---|---|
Мандат 23. просинца 2011. – 22.сијечањ 2016. | |
Премијер(и) | Зоран Милановић |
Претходник | Давор Божиновић |
Насљедник | Јосип Буљевић |
заступник у Сабору
| |
Мандат 11. сијечња 2008. – 22. просинца 2011. | |
Премијер | Иво Санадер (до 2009.)Јадранка Косор |
Рођење | 8. свибња 1968. |
Политичка странка | Социјалдемократска партија Хрватске |
Занимање | политичар, војник |
Анте Котромановић (8. свибња 1968.), хрватски политичар и генерал, актуални министар обране Републике Хрватске.
Животопис
[уреди | уреди извор]Анте Котромановић рођен је у Потрављу код Сиња. Завршио је Заповједно-стожерну школу "Благо Задро" и Ратну школу "Бан Јосип Јелачић". Године 1990. постаје дјелом специјалних постројби МУП-а. Годину послије, 1991., постао је заповједник у специјалним снагама Главног стожера ХВ-а. Године 1992. постао је заповједник бојне у Наставном средишту у Сињ. Од 1993. до 1996. био је заповједник 126. сињске бригаде и заповједник Оперативне групе Сињ. Од 1996. до 19. листопада 1999. вршио је дужност заповједника 4. гардијске бригаде. Након тога похађа Ратну школу "Бан Јосип Јелачић", а 2001. постаје начелник Зборног подрућја Дубровник. Од 2002. је у војној мировини.
Политичко дјеловање
[уреди | уреди извор]Године 2001., као алкарски војвода жестоко напада тадашњу власт због криминализирања генерала и Домовинског рата. Предсједник Месић га је због тога умировио, заједно с осталим генералима који су политички иступали против тадашње власти. Године 2006. се приклања СДП-у, те постаје њихов предсједник Савјета за бранитељ и ратне страдалнике. Године 2007. се и формално учлањује у СДП и на парламентарним изборима постаје саборски заступник. У сабор улази 11. сијечња 2008. као представник Социјалдемократске партије Хрватске за IX. изборну јединицу, те постаје предсједник Одбора за ратне ветеране. Године 2011. дипломирао је на Факултету политичких знаности у Загребу, смјер новинарство, након чега уписује послиједипломски специјалистички студиј Пословно управљање (МБА) на загребачком Економском факултету.
Након избора 2011., када Кукурику коалиција осваја власт, те 23. просинца 2011. постаје министар обране у влади Зорана Милановића, због чега напушта Сабор. Често се појављује у јавности с генералом Антом Готовином с којим је близак пријатељ. Добитник је низа државних одликовања: Реда кнеза Домагоја, Реда Николе Шубића Зринског, Реда бана Јелачића, Медаље Изнимни потхвати итд.[1]
Одликовања
[уреди | уреди извор]држава | одликовање | врпца | |||
---|---|---|---|---|---|
ХРВ | Ред кнеза Домагоја | ||||
ХРВ | Ред Николе Шубића Зринског | ||||
ХРВ | Ред бана Јелачића | ||||
ХРВ | Споменица домовинског рата | ||||
ХРВ | Споменица домовинске захвалности | ||||
ХРВ | Медаља за судјеловање у операцији "Љето '95" | ||||
ХРВ | Медаља за судјеловање у операцији "Олуја" | ||||
ХРВ | Медаља за изнимне потхвате | ||||
ХРВ | Криж специјалних постројби | ||||
Извори:[2] |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Вечерњи лист: биографија”. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-26. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ Анте Котромановић. Војска.нет. Приступљено 26. липња 2014.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Анте Котромановић. Војска. нет. Преузето 16. просинца 2011.
- Анте Котромановић Архивирано 2014-03-28 на Wаyбацк Мацхине-у. Хрватски сабор. Преузето 16. просинца 2011.