Аполоније из Пергама
Аполоније из Пергама (262. пне. — 190. пне.) је антички хеленски математичар и астроном, познати научник александријског Музеона кога су из поштовања звали Велики геометар.
Аполоније је рођен у Пергаму, граду у јужном делу Мале Азије недалеко од данашњег града Бурсе. Аполоније је добио име по хеленском богу Сунца Аполону, који је такође веома сличан и хетитском култу Апулунаша, веома развијеном у Пергу. На основу тога што је заједно са Филонидом учио код Еудема Пергамског током свог боравка у Ефесу, претпоставља се да је његова година рођења могла бити око 250. пне.
Аполоније почиње школовање у Ефесу код Еудема Пергамског, што знамо по томе што је учитељу посветио прве три књиге, а Еудем га саветује да школовање настави у Александрији. У Александрији учи од Еуклидових ученика. Први радови које објављује су из астрономије (помиње их Птолемеј у Алмагесту). Потом углавном пише математичка дела. Најпознатије дело су Купини пресеци које му доноси звање Велики геометар и велико поштовање међу ученим људима.
У Александрији је био обичај да велики учени људи добију надимак по словима алфабета. Аполонија су звали Епсилон — што је пето слово алфабета.
Купини пресеци
[уреди | уреди извор]Купини пресеци су дело у 8 књига, од којих је првих 4 сачувано на грчком, 5; 6. и 7. постоје на арапском, а VIII је изгубљена.
Аполоније у првој књизи својих Купиних пресека помиње Еуклидове Основе купиних пресека у четири књиге одакле чита док саставља.
Аполоније прве три књиге Купиних пресека посвећује Еудему Пергамском (свом учитељу), а после Еудемове смрти књиге шаље Аталу, ученику.
Математичка дела
[уреди | уреди извор]У свом Математичком зборнику Пап набраја сва Аполонијева дела:
- Односи пресека (грч. Λογου αποτομη, лат. Де Ратионис Сецтионе) у две књиге са 180 теорема, сачувано у арапском преводу
- Пресеци површина у две књиге са 124 теорема, изгубљено
- Одређени одсеци у две књиге са 83 теореме, изгубљено
- Прелазне конструкције у две књиге са 125 теорема, изгубљено
- Тангенте у две књиге са 60 теорема, изгубљено
- Равне геометријске слике у две књиге са 147 теорема, изгубљено.
Арапски историчар Ибн ан Надим пише да су сем Купиних пресека и Односа пресека била позната и следећа дела:
- О одређеним односима, у две књиге
- О подели ликова у сразмери у једној књизи
- О додирујућим круговима.
Пап такође спомиње и једну књигу посвећену рачуну са великим бројевима, али не знамо за наслов. У коментару Х књиге Елемената Пап помиње Аполонијеву књигу. Прокло Диадох у свом коментару прве књиге Елемената спомиње једну данас непознату Аполонијеву књигу.
Такозвана XIV књига Елемената, коју је написао Хипсикле, представља врсту коментара Аполонијевог Поређења додекаедра и икосаедра.
Еутокије Аскалонски је у коментару Архимедовог списа О мерењу круга поменуо Аполонијево дело које се обично преводи као Брзо добијање резултата, а дословце је у питању назив травке која служи да убрза порођај. Према Еутокију је Аполоније у тој књизи тачније израчунао π од Архимеда. Књига је изгубљена.
Астрономска дела
[уреди | уреди извор]Птолемеј у XII књизи Алмагеста говори о кретању планета и коментарише како је према ономе што је писао Аполоније из Перга, и конкретно не наводећи назив књиге опширно коментарише очигледно тада битно астрономско дело.
Иполит је у трећем веку спомињао један Аполонијев трактат у коме говори о растојању од Земље до Сунца, Месеца и планета. Римски архитекта Витрувије у свом делу Десет књига о архитектури спомиње инструмент „паук“ за који тврди да га је направио астроном Еудокс, мада неки тврде да је Аполоније.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Аполоније из Пергама – биографија”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. (en)