Аспартам
| Аспартам[1] | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| |||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 22839-47-0 
| ||
| ЦхемСпидер[2] | 118630
| ||
| УНИИ | З0Х242ББР1
| ||
| ДругБанк | ДБ00168 | ||
| КЕГГ[3] | |||
| ЦхЕБИ | 2877 | ||
| ЦхЕМБЛ[4] | ЦХЕМБЛ171679
| ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C14Х18Н2О5 | ||
| Моларна маса | 294.3 г мол−1 | ||
| Густина | 1,347 г/цм3 | ||
| Тачка топљења |
246–247 °Ц | ||
| Тачка кључања |
разлаже се | ||
| Растворљивост у води | умерено растворљив | ||
| Растворљивост | незнатно растворан у етаноли | ||
| пКа | 4,5–6,0[5] | ||
| Опасност | |||
| НФПА 704 |
 1
1
0
| ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Аспартам (АПМ) је вештачки, нешећерни заслађивач који се користи као замена шећера у неким врстама хране и пића. У Европској заједници, он је регистрован под кодом Е951. Аспартам је метил естар аспартинске киселине/фенилаланинског дипептида. Он је првобитно био у продаји под именом НутраСwеет; а од 2009. се продаје и под именом АминоСwеет. Он је први пут синтетисан 1965. и његов патент је истекао 1992.
Безбедност аспартама је била тема неколико политичких и медицинских контроверзи, конгресних саслушавања и Интернет превара[6][7][8]. Он је одобрен од стране ФДА за употребу у прехрамбеним производима 1974. Један медицински преглед из 2007. је изнео закључак да је аспартам безбедан за употебу при садашњим нивоима конзумпције као нехранљиви заслађивач.[9] Међутим, пошто његови производи разлагања садрже фенилаланин, аспартам морају да избегавају људи који имају генетичко обољење фенилкетонурију (ПКУ).
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Будавари, Сусан, ур. (1989). „861. Аспартаме”. Тхе Мерцк Индеx (11тх изд.). Рахwаy, НЈ: Мерцк & Цо.. стр. 859. ИСБН 91191028X.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Роwе, Раyмонд C. (2009). „Аспартаме”. Хандбоок оф Пхармацеутицал Еxципиентс. стр. 11–12. ИСБН 1-58212-058-7.
- ↑ Аспартаме он Снопес.цом
- ↑ „АЦСХ Дебункс Интернет Хеалтх Хоаx”. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-27. Приступљено 2014-04-12.
- ↑ „А Wеб оф Децеит”. Архивирано из оригинала на датум 2009-01-29. Приступљено 2014-04-12.
- ↑ Магнусон БА, Бурдоцк ГА, Доулл Ј и др.. (2007). „Аспартаме: а сафетy евалуатион басед он цуррент усе левелс, регулатионс, анд тоxицологицал анд епидемиологицал студиес”. Цритицал Ревиеwс ин Тоxицологy 37 (8): 629–727. ДОИ:10.1080/10408440701516184. ПМИД 17828671.
Литература
[уреди | уреди извор]- Будавари, Сусан, ур. (1989). „861. Аспартаме”. Тхе Мерцк Индеx (11тх изд.). Рахwаy, НЈ: Мерцк & Цо.. стр. 859. ИСБН 91191028X.
