Битка за Лиèге

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Битка за Лиèге је прва битка Првога свјетскога рата и почетна битка тијеком њемачке инвазије на Белгију. Битка за Лиèге је трајала од 5. коловоза до 16. коловоза 1914. године, када се и задња тврђава око града коначно предала.

Након њемачке побједе у француско-пруском рату, Хелмутх вон Молтке Старији започео је са формулацијом рата на два бојишта, против Француске и против Русије. Њемачка је требала извршити инвазију једне, а истовремено се бранити од друге. При крају 19. стољећа постало је јасно да Француска постаје моћнији и опаснији противник. Њемачка је посједовала Аласаце-Лорраине као плодове побједе из француско-прускога рата, а Француска је жељела вратити назад та подручја.

Гроф Алфред вон Сцхлиеффен је одлучио да се са руском претходницом обрачуна само са једном војском, а да за напад на Француску употријеби седам армија. Међутим, Французи су изградили сустав обране дуж источне границе. Њемачка није могла да нападне преко Швицарске, јер је Швицарска имала 500.000 добро оспособљених војника. Њемачка није могла ни изравно напасти Француску, јер је био изграђен јак обрамбени сустав. Због тога су вон Сцхлиеффен и његов насљедник Хелмутх вон Молтке Млађи одлучили да изврше инвазију Француске са сјевера кроз Белгију и да тако дођу до срца Француске. Много мање војске би оставили на њемачко-француској граници, али главни напад би ишао преко Белгије. Али тај план је нарушавао неутралност Белгије, што је увлачило Велику Британију у рат. Осим тога и град Лиèге је био на путу њемачке војске.

Лиèге је био јако добро утврђен град. Ријека Меусе је пролазила средиштем града. На јужној обали ријеке постојала су индустријска постројења и творнице. Град се налазио у ријечној долини са Арденима на истоку и белгијским планинама на западу. Главна жељезничка веза између Њемачке и Бруxеллеса ишла је кроз Лиеге, а касније се од Бруxеллеса настављала до Париза. Ту жељезницу су вон Сцхлиеффен и вон Молтке намјеравали користити за приј,евоз војске у Француску. Осим тога око града су постојале утврде из 19. стољећа, што је олакшавало обрану града. Постојало је 6 утврда на свакој страни ријеке, а те утврде су биле јако добро наоружане.

Леиге лежи између Ардена на југу и Маастрицхта у Низоземској на сјеверу. Налази се у долини ријеке Меусе у коју утјече ријека Оуртхе. Ријека Меусе протјече кроз кањоне у Лиегеу, па је представљала јаку препреку за њемачко напредовање. Осим тога, ту се налазило 12 утврда изграђених 1892. године по њемачким методама фортификације. Утврде су покривале једна другој заштитне ватрене зоне, тако да ако једна утврда падне, двије сусједне могу да нападају било коју војску, која би се настојала провући на мјесту заузете утврде.

Шест утврда је саграђено као основне утврде и имале су петерокутни облик са окружујућим препрекама. Утврде су биле јако добро наоружане. Типична утврда имала је 2 топа од 150 мм четири топа од 120 мм, два минобацача од 210 мм, једну хаубицу од 210 мм и мноштво топова од 57 мм. Укупно су утврде имале 400 артиљеријских оруђа. У то вријеме њемачки Крупп је био под уговором о замјени стрељива, тако да су Нијемци били упознати са артиљеријом на утврдама. Међу слабости утврде могао се убројити недостатак људства за обрану града и недостатак пољске артиљерије да покрије отварање рупа. Обраном Лиегеа заповједао је генерал Герард Матхиеу Леман, који је имао 25.000 војника.

Белгији је објављен рат ујутро 4. коловоза 1914. године. Нијемци су формирали специјалне снаге од 30.000 војника под заповједништвом Отта вон Еммицха, а пратио их је Ерицх вон Лудендорфф као проматрач. Специјалне снаге су се састојале од шест пјешадијских бригада и три дивизије коњице. Неколико сати по проглашењу рата, специјалне јединице су прешле границу са Белгијом. Кад су дошли до ријеке Меусе нашли су уништене мостове, па су истога дана прешли ријеку сјеверно од Висеа. Белгијска трећа дивизија је успјешно 5. коловоза одбила њемачке нападе. Нијемци су претрпили велике губитке. Послије неуспјелог напада, Нијемци су извели први зрачни напад у повијести. Користили су цепелине и бацали су бомбе на Лиеге. У међувремену, коњица је успјела окружити град с јужне стране. Леман је наредио трећој дивизији повлачењее из града и прикључивање белгијској армији на западу.

Ерицх вон Лудендорфф је преузео заповједање над 14. бригадом, која се успјела провући између утврда. Успјешно су заузели Лиеге 7. коловоза 1914. године. Међутим, вањски прстен утврда спријечавао је њемачко напредовање. ТУтврде су одолијевале великим бомбардирањима. Једино је на утврди Флерон артиљеријском ватром уништен механизам на куполи. Утврда Барцхон је једина пала у пјешадијском нападу 10. коловоза 1914. године. Нијемци су против утврда почели користити масивну артиљерију. Довукли су круппове хаубице "Дебела Берта" од 420 мм и Шкодине топове од 305 мм. Гранате с тих топова су падале окомито наутврде, па су пробијале бетон, а експлодирале би са одгодом, тек кад би се пробиле унутар тврђаве. Једна по једна тврђава је бомбардирана до предаје. Задња утврда се предала 16. коловоза 1914. године. Десетоднева станка код Лиегеа није била предвиђена по стратешком плану њемачке војске Сцхлиеффеновом плану. Нијемци су изгубили два дана. Ипак, њемачки заповједници су тврдили да опсада Лиегеа није значајније одгодила њемачку војску у њеној намјери. Међутим, десетодневна опсада је подигла морал савезницима. Француски предсједник је граду Лиегеу и његовим становницима додијелио орден Легије части.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Паул Хамелиус, Тхе Сиеге оф Лиèге: А Персонал Нарративе (Лондон, 1914)
  • Ј. M. Кеннедy, "Тхе Цампаигн ароунд Лиèге," ин Даилy Цхроницле Wар Боокс (Лондон, 1914)

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]