Бремен (савезна покрајина)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Слободни ханзеатски град Бремен (њемачки: Фреие Хансестадт Бремен) (је са 404 км² најмања покрајина у сјеверном дијелу Њемачке, на доњем току и на утоку Wесера и обухваћа два града који су међусобно удаљени 60 км, Бремен и Бремерхавен. Та су два града раздвијена покрајином Доња Саска. Осим са Доњом Саском, Бременхавен на западу граничи са Сјеверним морем. Укупно оба града заједно (односно Покрајина Бремен) имају 664.000 становника.

Државни облик

[уреди | уреди извор]

Опћенито

[уреди | уреди извор]

Према уставу Бремена, држава носи име "Слободни ханзеатски град Бремен" и дио је њемачке Републике и Еуропе. Надаље, Бременска држава се својим Уставом изјашњава за демокрацију, социјалну државу, слободу, заштиту природног околиша, мир, и разумијевање међу народима. Сва власт у Бремену произлази из народа.

Законодавство

[уреди | уреди извор]

Законодавну власт твори Вијеће грађана (упоредиво са скупштином покрајине), чији се чланови бирају у изборним јединицама Бремена и Бремерхавена на опћим, непосредним и тајним изборима на рок од четири године. Осим тога, право на вршење законодавне власти имају грађани и директно, на референдуму. Вијеће грађана се састоји од 83 заступника. У граду Бремену се бира 67 заступника, од којих су њих 66 истовремено и чланови Градског вијећа Бремена и заједно са градским Сенатом сносе одговорност за град Бремен. Бремерхавен има своја властита градска тијела: жупана, градоначелника, управни орган (Магистрат) и своју Градску скупштину.

Извршна власт

[уреди | уреди извор]

Извршну власт има Сенат (упоредиво са "земаљском" односно покрајинском владом). Вијеће грађана већином гласова бира чланове Сената на исто раздобље на које су и сами изабрани. При томе се прво у одвојеном поступку бира предсједник Сената. Једну трећину чланова Сената могу чинити државни савјетници које предлаже Сенат, а бира Вијеће грађана. У успоредби са владама других покрајина, Сенат има изражено колективни карактер, што се очитује прије свега тако, да предсједник Сената нема овласти усмјеравања одлучивања. Чланови Сената не могу истовремено бити и чланови Вијећа грађана.

Судбена власт

[уреди | уреди извор]

Судбену власт проводе независни суци. Чланове судова бира тијело састављено од одређеног броја чланова Сената, Вијећа грађана и судаца.

За питања везана за Устав Бремена постоји Уставни суд чији је један члан обавезно предсједник Врховног управног суда Бремена или његов заступник, док преосталих шест бира Вијеће грађана на вријеме на које су и они изабрани. Чланови Уставног суда не смију бити чланови Вијећа грађана.

Грб и застава

[уреди | уреди извор]

Управна подјела

[уреди | уреди извор]

Земља Бремен се састоји од два града:

Становништво

[уреди | уреди извор]

Становништво првобитно потјече од Доњосаксонаца и Фризијаца.

Иако је Бремен малена покрајина, има пуно неизграђених површина које су препуштене природи, које су у оба дијела покрајине упоредиве. Уз ријеке Wüмме, Лесум, Оцхтум и Геесте су плодни мочварни пашњаци, стари рукавци који су дијелом под заштитом и пуни су изворне флоре и фауне. Та подручја су омиљена излетишта становника оба града.

Господарство

[уреди | уреди извор]

Значајне господарске дјелатности су увоз каве и извоз аутомобила.

Бремен и Бремерхавен су узети заједно, друга по величини морска лука у Њемачкој. При томе је тежиште посебно на промету аутомобила, контејнерски терминал и рибарска лука у Бремерхавену као и у Бремену.

Два дијела Покрајине повезана су међусобно, али и са другим дијеловима Њемачке, Цуxхавеном и Хамбургом електрифицираном жељезницом, као и аутоцестом А27.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Земља Бремен је насљедник средњевјековне традиције ханзе и духовне кнежевине Бремен која је обухваћала велике дијелове подручја између Везера и Елбе. Након што је Вестфалским миром 1648. кнежевина припала Шведској а касније краљевини Ханновер, град Бремен је остао независан царски град. Због велике количине пијеска коју Везер са собом доноси и одлаже на дно, требало је низводно градити нову луку, изграђене су нове, Вегесацк, који је данас дио града Бремена, и Бремерхавен. У раздобљу од 1855. до 1867., прије негоје приступио Сјеверноњемачком савезу, је чак издавао властите поштанске марке.

Након 2. свјетског рата је Бремен био лука војске САДа, и био у ствари својеврсна америчка енклава унутар британске окупацијске зоне, што је Земљи након рата осигурало наставак постојања као самосталне Покрајине.

У покрајини се говори бременским дијалектом.