Бруцит
Изглед
Бруцит | |
---|---|
Генерално | |
Категорија | Минерал |
Хемијска формула | Мг(ОХ)2 |
Идентификација | |
Боја | беле или зелене боје |
Кристални хабитус | скаленоедар |
Кристална система | ромбоедарска |
Тврдина по Мосу | 2,5-3 |
Сјајност | стакласта |
Релативна густина | 2,39 — 2,4 г/цм³ |
Бруцит је минерал магнезијум хидроксида, са молекулском формулом Мг(ОХ)2, што значи да припада групи хидрата.
Својства
[уреди | уреди извор]Јавља се у облику маса, у виду мање-више широких табличастих кристала или у виду влакна. Углавном је беле или зелене боје, али може бити плав, роз или чак без боје. Има стакласт или седефаст сјај, а огреб му је бео. Раствара се у хлороводоничној киселини, али не испушта мехуриће. НЈегова тврдоћа по Мосовој скали је 2,5.[1]
Значај
[уреди | уреди извор]Употребљава се за добијање магнезијума и његових соли, као и за проиводњу ватросталних материјала.[1]
Лежишта
[уреди | уреди извор]Лежишта са најбољим примерцима овог минерала се налазе у САД-у.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Лее, Хyомин; Роберт D. Цодy, Анита M. Цодy, Паул Г. Спрy (2000). „Еффецтс оф вариоус деицинг цхемицалс он павемент цонцрете детериоратион”. Мид-Цонтинент Транспортатион Сyмпосиум 2000 Процеедингс. Архивирано из оригинала на датум 2009-03-20. Приступљено 2009-09-10.
- Лее, Хyомин; Роберт D. Цодy, Анита M. Цодy, Паул Г. Спрy (2002). „Обсерватионс он бруците форматион анд тхе роле оф бруците ин Иоwа хигхwаy цонцрете детериоратион”. Енвиронментал анд Енгинееринг Геосциенце 8 (2): 137–145. ДОИ:10.2113/gseegeosci.8.2.137. Приступљено 2009-09-10.
- Wиес аw, W; Курдоwски (Септембер 2004). „Тхе протецтиве лаyер анд децалцифицатион оф C-С-Х ин тхе мецханисм оф цхлориде цорросион оф цемент пасте”. Цемент анд Цонцрете Ресеарцх 34 (9): 1555–1559. ДОИ:10.1016/j.cemconres.2004.03.023.
- Бирицик, Хасан; Февзиyе Акöз, Фикрет Тüркер, Илхан Берктаy (2000). „Ресистанце то магнесиум сулфате анд содиум сулфате аттацк оф мортарс цонтаининг wхеат страw асх”. Цемент анд Цонцрете Ресеарцх 30 (8): 1189–1197. ДОИ:10.1016/S0008-8846(00)00314-8.