Цастел дел Монте
За град и опћину, видите чланак Цастел дел Монте (Абруззо).| Цастел дел Монте | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
  Цастел дел Монте | |
| Регистриран: | 1996. (20. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | и, ии, иии |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Цастел дел Монте (талијански: Дворац на брду) је средњовјековни дворац римско-њемачког цара Фридрика II. изграђен 1240.-1249. године у покрајини Апулиа у јужној Италији.
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Фридрик II. је вјеројатно био инспириран октогоналном Куполом на стијени (џамији у Јерузалему) коју је видио на свом крижарском походу, али и Дворском капелом Карла Великог у Аацхену. Осмерокут вјеројатно представља посредни симбол између квадрата (који представља земљу) и круга (који представља небо) - вјеројатно алузија на Фридрика као владара по божјем послању.
Дворац је завршен 1249. године и кориштен је прије свега као ловачки дом за Фридрика II. до његове смрти 1250. године. Касније је претворен у затвор, кориштен као склониште од куге и напосљетку пао у заборав. Изворно је посједовао мраморне зидове и ступове које су покрали и разнијели разни вандали.
Након што је стољећима био напуштен, откупила га је талијанска влада 1876. године за суму од 25,000 лира, и започела је његову рестаурацију 1928. године.
Средишњи заплет у роману "Име руже" Умберта Ецоа је средњовјековна утврда "Аедифициум" која је засигурно утемељена на Цастелу дел Монте.
Цастел дел Монте је уписан на УНЕСЦОв попис мјеста свјетске баштине у Еуропи 1996. године.
Цастел дел Монте се налази на стражњој страни талијанске кованице Еура од 1 цента.
Архитектура
[уреди | уреди извор]Цастел дел Монте је примјер замка који, будући да се налази изван града, има снажан обрамбени изглед. То се очитује у двоструком затварању према ван, кулама (26 м високим), али и зидовима (25 м). Ипак, битан нови елемент, више карактеристичан за готику него за романику, је отварање у велико средишње двориште (промјера 56 метара), али и недостатак опкопа око дворца и моста на улазу.
Још један детаљ који доказује како је ова грађевине замишљена више као дворац за уживање него као обрамбена утврда јесу стубишта у кулама које воде на други кат. Она су, наиме, закривљена с десна улијево, док је пракса у средњем вијеку била да се стубишта праве закривљена слијева удесно како би се онемогућило евентуалним непријатељима да идући нагоре замахују мачевима, док су бранитељи могли одозго лагано да се бране замахујући мачевима у десној руци.
Тлоцрт утврде (али и њених осам кула) је изведен искључивом упорабом осмерокута у строгој симетрији што указује на геометријску композицију.
Улазна врата пластички су издвојена и наглашена високим забатом, капителима и вијенцем. Подјелу унутрашњости на два ката читамо извана по уском заобљеном вијенцу који обилази читаву грађевину и дијели је хоризонтално.
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Јадранка Дамјанов, Ликовна умјетност II., Школска књига, Загреб, 1994. ИСБН 953-0-20203-2
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Фотогалерија Цастел дел Монтеа Архивирано 2012-03-06 на Wаyбацк Мацхине-у
