Цхан Цхан
Цхан Цхан | |
---|---|
Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
Перу | |
Регистриран: | 1986.(10. засједање) |
Врста: | Културно добро |
Мјерило: | и, иии |
Угроженост: | yес |
Референца: | УНЕСЦО |
Цхан Цхан је археолошко налазиште у Перуу, остатак највећег претколумбовској града у Јужној Америци, некадашње пријестолнице краљевства Цхимú (око 1100. - 1470.)[1]
Налазиште је 1986. уврштено на УНЕСЦО-ву Листу свјетске баштине.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Налази се на западној периферији града Трујилла у долини ријеке Моцхе поред Пацифика, удаљен 480 км сјеверно од главног града Лиме.[1]
Краљевство Цхимú са пријестолницом у Цхан Цхану је два вијека било најмоћнија држава у Перуу. Поклекнуло је под налетом Инка на свом врхунцу између 1465.-1470.[1]
Рушевине Цхан Цхана, које се простиру готово 36 км², у прилично су добром стању јер у том крају пада врло мало кише.[1] Монументална зона од око 6 км² у центру, остатак од некадашњих 20 км², састоји се од 9 великих правокутника (цитадела или палача) омеђених високим масивним зидовима[2] од адобе опеке, ожбукани глином и најчешће декорирани рељефним арабескама.[1] Унутар тих јединица, налазе се храмови, станови, складишта, распоређени око отворених простора, заједно са цистернама и некрополама.[2]
Око тих девет правокутника налазило се 32 мањих и четири сектора намјењених занатлијама (ткалцима, столарима , ковачима).[2] Већина становника, занатлије и ратари - живјели су у тим скромнијм квартовима.[1] Планирање тог големог града рефлектира строгу политичку и социјалну стратификацију, која се види подјелом града на девет цитадела за аристокрацију и скромне квартове за остале.[2]
Град се снабдјевао водом каналом дугим око 80 км до Ријеке Моцхе, а и простране оранице сјеверно, источно и западно од града наводњаване су замршеним системом канала.[2]
Као насљедници Цивилизације Моцхе, Цхимуји су говорили изумрли језик Yунцан, али нису развили никакво писмо, тако да се оно што се зна о њиховој традицији и митологији долази од шпањолских писаца, након што су конквистадори заузели тај крај око 1532.[1]