Цолумбиа, Соутх Царолина

Цолумбиа
Панорама центра града Панорама центра града
Координате: 34°00′Н 81°02′W
Држава	САД
Савезна држава	Јужна Каролина
округ	Рицхланд, Леxингтон
Власт
- Градоначелник	Стеве Бењамин
Површина
- Укупна	349.5 км²
Висина	89 м
Становништво (2010.)
- Урбано подручје	129 272
Временска зона	УТЦ-5 (УТЦ-4)
Поштански број	29201, 29203, 29204, 29205, 29206, 29209, 29210, 29212, 29223, 29229, 29225
Позивни број	803
Службена страница www.цолумбиасц
Карта
Цолумбиа цласс=нотпагеимаге| Цолумбиа на карти Сједињених Америчких Држава

Цолумбиа чита се Колумбија, је главни и највећи град америчке савезне државе - Јужна Каролина, на југоистоку Сједињених Америчких Држава од 129 272 становника.

Географске карактеристике

Цолумбиа лежи на ушћу ријека Салуда и Броад, које формирају ријеку Цонгарее, готово у средини Јужне Каролине (21 км од центра), удаљена 767 км југозападно од Wасхингтона.

Хисторија

Насеље се почео формирати око граничарске утврде Цонгареес подигнуте почетком 18. вијека на десној обали ријеке Цонгарее. Од 1754. ту је прометовала скела, па је важност насеља порасла. Због његове централне позиције Конгрес Јужне Каролине, донио је одлуку 1786. да то буде локација за будући главни град и дао му име Цолумбиа. Државни конгрес (парламент) је први пут засједао у Цолумбији - 1790., али је насеље споро расло, тако да је статус града добило тек 1805.

Важност насеља порасла је кад је 1800. прокопан један од првих канала у Сједињеним Америчким Државама - Сантее, који је омогућио пловидбу до Цхарлестона на мору. За будући град била је важна и 1801. кад је основан Колеџ Јужне Каролине (Соутх Царолина Цоллеге) из којег је израстао Универзитет Јужне Каролине, који је данас једна од најзначајнијих институција у граду са својих 30 000 студената. Половицом 19. вијека до града је стигла и жељезница, која је служила да се отпреми памук са бројних великих плантажа у околици.

У Цолумбији је донесана одлука о одцијепљењу 17. децембра 1860. што је касније довело до Америчког грађанског рата. Посљедних дана рата 17. фебруара 1865. град је тешко оштећен након артиљеријског бомбардирања снага Уније. Од почетка 20. вијека град се почео развијати као центар текстилне индустрије.

Литература

• Моррис, Рицхард Б. (1996). Енцyцлопедиа оф Америцан Хисторy (Севентх изд.). Цоллинс Референце. ИСБН 0062700553. 
• Петер C. Манцалл, Гарy Б. Насх, Аллан M. Wинклер, Цхарлене Мирес, Јохн W. Јеффриес, ур. (2009). Енцyцлопедиа оф Америцан Хисторy. Фацтс он Филе. ИСБН 0816071365. 
• Станлеy I. Кутлер (2002). Дицтионарy оф Америцан Хисторy (Тхирд изд.). Цхарлес Сцрибнерс & Сонс. ИСБН 0684805332. 
• Паул С. Боyер (2001). Тхе Оxфорд Цомпанион то Унитед Статес Хисторy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0195082095. 
• Мицхаел Казин, Ребецца Едwардс, Адам Ротхман, ур. (2011). Тхе Цонцисе Принцетон Енцyцлопедиа оф Америцан Политицал Хисторy. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0691152071. 
• Кане, Јосепх анд Аикен, Цхарлес (2004). Тхе Америцан Цоунтиес: Оригинс оф Цоунтy Намес, Датес оф Цреатион, анд Популатион Дата, 1950-2000. Сцарецроw Пресс. ИСБН 0-8108-5036-2. 

Вањске везе

• Службене странице града (en)